Sašo Ordanovski je politički analitičar iz Skoplja sa dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu i javnim komunikacijama na nacionalnom i međunarodnom planu. Za naš portal govorio je na teme regionalne bezbednosti, političkih promena u Makedoniji, kao i izazovima i dilemama sa kojima se ova zemlja susreće na evroatlantskom putu.
European Western Balkans: Da li smatrate da će sa izborom nove Vlade u Makedoniji doći i i do ubrzanja na evroatlantskom putu Makedonije?
Sašo Ordanovski: Smisao izbora nove Vlade je da dodje do ubrzanja procesa evroatlantskih integracija u samoj Makedoniji.To je bio jedan od glavnih razloga za podršku politike sadašnjeg premijera Zaeva i na domacem politickom terenu, ali i u okviru otvorene podrške koju je Zaev i njegov Socijaldemokratski savez dobio u međunarodnoj, evroatlantskoj zajednici u periodu rešavanja duboke makedonske politicke krize unazad nekoliko godina. Nova Vlada ima težak zadatak da vrati reformsku agendu u zemlji, jer je mnostvo procesa nazadovalo u zadnjih 5-6 godina, pogotovo u oblasti demokratije, nezavisnosti sudstva, široko rasprostranjenog problema sa korupcijom i organiziranim kriminalom na najvišim nivoima u državi. Problem je što nova Vlada ima vrlo malu većinu u Sobranju, a glavni partner sadašnje Vlade je isti albanski partner kao i u vladi Gruevskog, Demokratska unija za integraciju (DUI), koja je godinama zdusno učestvovala u većinu demokratskih i pravnih zloupotreba prethodne vlade. Zbog toga, barem do sledece političke „filtracije“ nakon lokalnih izbora u Makedoniji, ja bih preporučio vrlo umereni optimizam za brzinu i dubinu reformi koje stoje na evroatlanstkom putu Makedonije.
EWB: Da li očekujete da će uskoro doći do određenih pomaka povodom izazova sa imenom države Makedonija, s obzirom da se to često ističe kao glavna prepreka na evroatlantskom putu Makedonije?
SO: Za početak, Makedonija ima težak zadatak da povrati svoje dobre pozicije, izgubljene u poslednjih nekoliko godina prethodnog autokratskog režima, u Briselu, Berlinu i Vašingtonu, jer su to adrese od kojih zavisi dalji napredak pregovora sa Grčkom u vezi „problema sa imenom“. Za sada, najveći uspeh nove Vlade je upravo naglo poboljšanje odnosa sa nekim od suseda, sa glavnim evropskim prestonicama, kao i sa Amerikancima. Doduše, i EU i SAD su svesni da su i oni bili deo „problema“ u desetogodišnjem procesu domaćeg „kidnapovanja“ i države i demokratije u Makedoniji, jer nisu na vreme adekvatno reagirali na ono sto se desavalo u zemlji, pa sada i oni nastoje da budu sto aktivniji u restauriranju pravne i demokratske države u Makedoniji. Spisak i brzina reformi koji su zajednički dogovoreni izmedju EU, SAD i nove Vlade u Skoplju je ambiciozan, a očigledna je i evroatlantska podrška i pomoć da se te reforme ostvare.
U tom kontekstu očigledan je i pozitivni pomak koji se dešava na liniji saradnje Atine i Skoplja – na primer, zadnja poseta grčkog ministra spoljnih poslova Kodzijasa Skoplju, pre par nedelja, prošla je u vrlo prijateljskoj atmosferi, na šta mi u Skoplju nismo bili naviknuti kada je Grčka politika prema nama u pitanju. Svakako, to su pozitivni pomaci, ali rešenje problema sa imenom je još uvek daleko. Imam utisak da obe strane, pomognute američkom i evropskom diplomatijom, rade na pronalaženju formule kako bi Makedonija naredne, 2018 godine postala članica NATOa, sa preuzetim konkretnim obavezama – i u smislu sadržaja i u smislu dinamike – kako da se reši pitanje imena u nekakvoj doglednoj budućnosti. Detalji takvog eventualnog dogovora su još uvek nepoznati javnosti, ali postoje indicije da se na tome radi.
EWB: Da li verujete da bi ulaskom Makedonije u NATO došlo do poboljšavanja i unutrašnje stabilnosti?
SO: U to nema nikakve sumnje. To bi vrlo pozitivno delovalo i na dalji razvoj međuetnickih odnosa u zemlji, na razvoj odnosa Makedonije sa susedima, ali i na stabiliziranje demokratskih procesa u zemlji. To, s druge strane, ce neminovno doneti i povoljnije uslove za socijalni i ekonomski razvoj, pre svega kao dobra osnova za povećanje stranih investicija. Dakle, jedan od vaznih razloga za prijem Makedonije u NATO je unutrašnja stabilizacija zemlje, a samim tim i šireg regiona. To je i bezbednosni interes NATO – a, pogotovo imajući u vidu razvoj situacije u Turskoj i agresivnijeg pristupa Rusije i u našem, balkanskom regionu. U svim geopolitičkim analizama, stabilnost Balkana je važna „kapija“ za bolje rešavanje blisko-istočne situacije i situacije u delu Mediterana, počevsi od krize sa izbeglicama, preko pretnji međunarodnog terorizma, do samog rešavanja raznih konfliktinh situacija južno i istočno od evropskog kontinenta.
EWB: Da li smatrate da bi uvećavanje bezbednosnog kišobrana NATO u regionu Zapadnog Balkana dovelo do povećanja ukupne stabilnosti regiona?
SO: Naravno. Na primer, ulaskom u NATO nekoliko balkanskih zemalja, i šire i neposredno susedstvo Makedonije je do te mere „pacifikovano“, da čak i u situacijama neprijatnih domaćih bezbednosnih izazova (kao sto je bio oružani sukob većih razmera u Kumanovu u maju 2015. ili nasilje u Makedonskom Sobranju u aprilu 2017. ) stvari nisu mogli da izadju iz kontrole zahvaljujući i neuplitanju ovih zemalja u makedonske unutrašnje stvari i bezbednosne koordinacije članice NATOa i u tim kriznim situacijama
EWB: Šta vidite kao glavne bezbednosne izazove regiona Zapadnog Balkana u narednom periodu?
SO: Najveći bezbednosni izazov je, verovatno, socio-ekonomsko stanje u našim drustvima: život je težak, socijalne nejednakosti su velike, što je uvek dobro tlo za razna bezbednosno-politička mešetarenja. Naglo obnovljeni interes Rusije za naš region nije od altruisticke ili od ekonomske prirode, vec više nalikuje na ponovno korišćenje našeg regiona kao manevarski prostor za odredjene rusko-zapadne konfrontacije koje imaju evropske i globalne političke, energetske i bezbednosne dimenzije. Takodje, praktičnom „samoizolacijom“ Turske od svojih dojučerašnjih zapadnih saveznika (i to, čini se, na duži period) , Zapadni Balkan postaje delikatan prostor za avansiranje raznih ideja koje mogu da ugroze i bezbednosnu stabilnost Balkana. Neophodna je hitna konsolidacija evroatlantske ideje kao suština stabilnosti regiona. To se pogotovo odnosi na narednu fazu rešavanja odnosa Srbije i Kosova, jer dinamika srpsko-albanskih odnosa je verovatno glavni faktor stabilnosti celog regiona u narednih desetak godina.