Intervju sa Majom Piščević, šeficom EastWest Instituta za Balkan i bivšom izvršnom direktorkom Američke privredne komore u Beogradu (AmCham). EastWest Institut (EWI), čiji je predsednik bivši američki ambasador u Srbiji Kameron Manter, najavio je otvaranje kancelarije u Beogradu.

European Western Balkans: Nedavno je najavljeno otvaranje kancelarije EWI u Beogradu, kada ste se zajedno sa predsednikom Instituta Kameronom Manterom sastali sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, predsednicom vlade Anom Brnabić i ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem. Kada se može očekivati zvaničan početak rada kancelarije?

Maja Piščević: Bord direktora EWI je na svom prolećnom zasedanju u Londonu podržao predlog predsednika Mantera da se Institut nakon više od decenije vrati na Balkan i da iz Beograda pruži podršku procesima ekonomskih integracija i prevenciji buducih konflikata u regionu.

Cilj sastanaka sa predsednikom Srbije, predsednicom Vlade i ministrom spoljnih poslova,  bio je upoznavanje sa misijom i specifičnim načinom rada EWI, kao i konkretni razgovori o mogućim vidovima angažovanja EWI putem svoje široke mreže diplomatskih i ekspertskih kontakata širom sveta. EastWest Balkans je operativan od početka jula i nadam se da ćemo uskoro moći da najavimo i prve projekte.

EWB: Budući da će kancelarija u Beogradu biti tek treća kancelarija Ist-vest Instituta van granica Sjedinjenih Država, nakon Moskve i Brisela, da li bi to trebalo razumeti kao signal o važnosti ovog regiona za globalnu bezbednost?

MP: Apsolutno! Ratovi koji su se na ovim prostorima dogodili kao posledica raspada Jugoslavije, danas su prošlost, ali se region i dalje suočava sa brojnim izazovima bez obzira što se o njima ređe piše na naslovnim stranama zapadnih medija. Dejtonski sporazum koji je okoncao rat u Bosni, danas predstavlja krhku i često neefikasnu strukturu za upravljanje zemljom. Sporazum između Srbije i Kosova još uvek nije postignut, a on predstavlja preduslov za evropsku budućnost oba aktera. Makedonija se i dalje suočava sa unutrašnjim izazovima, a isto se može reći i za Hrvatsku, iako je članica Evropske unije.

Privredama Zapadnog Balkana i dalje je potrebna pomoć, što je pokazao i sastanak u Trstu pod okriljem Berlinskog procesa. Mladi i obrazovani ljudi još uvek u velikom broju odlaze, dok su značajni privredni potencijali, od informatičkog sektora pa sve do do regionalnog turizma, samo marginalno iskorišćeni.

Dobra vest je da na svim poljima postoji prilika za progres. Sastanak u Trstu koji je bio fokusiran na ekonomsku integraciju regiona, postavio je okvir za novi nivo saradnje. Intenzivirani su pregovori između Beograda i Prištine, a razvoj događaja u Skoplju daje povoda za nadu. Poslednjih godina primetan je porast interesovanja Kine za investicije u infrastrukturu u sklopu „Belt and Ring“ inicijative. Nakon kupovine luke u Pireju, Kina gleda na Zapadni Balkan kao na glavnu rutu do Evrope za svoje proizvode.

Sve su ovo okolnosti koje se mogu bolje ili lošije iskoristiti, ali stajanje po strani i pasivno posmatranje nije mudar i konstruktivan pristup. Zbog toga je EWI, koji bio veoma angažovan na Balkanu 90-ih, ali ne i nakon toga, doneo odluku da ponovo ustanovi svoje prisustvo u Beogradu. Srpski i regionalni lideri poručili su nam da su zainteresovani ne samo za jačanje veza sa Amerikom, čija nova administracija do sada, nažalost, nije pokazala odlučnost da se intenzivnije angažuje, već i za saradnju sa EWI kako zbog nase mreže kontakata, uticaja, tako i reputacije u Americi i širom sveta.

EWB: Na koje teme verujete da će rad EWI u Beogradu biti najviše fokusiran?

MP: Naš povratak na Balkan vidimo kao jedinstvenu priliku da radimo ono u čemu smo najbolji: da anticipiramo probleme pre nego što postanu akutni i da pomognemo približavanje različitih strana i pogleda, nekad u otvorenim, a nekad u diskretnim okolnostima, kao i da se fokusiramo na moguće konflikte pre nego što izmaknu kontroli.

Jedan broj evropskih lidera nikada nije prestao da posmatra region, pre svega mislim na Nemce. S druge strane, Rusija je kontinuirano prisutna, pre svega u energetskom i medijskom sektoru. Zbog toga je bitno da SAD pomovo učine svoje prisustvo vidljivim, da kineski uticaj bude pravilno shvaćen, ali iznad svega da ne samo vlade, vec i drugi učesnici tih društava, od privatnog sektora do univerziteta, nastave da rade zajedno na oblikovanju bolje budućnosti za sve građane ovog regiona. Biće još migranata koji će se kretati preko Balkana. Turska će biti prisutna sa promenljivim uticajem. Zemlje Zapadnog Balkana lakše će se nostiti sa ovim i sličnim izazovima uz asistenciju ostatka sveta.

EWI želi da bude deo ovih procesa i da doprinese stabilizaciji i integraciji regiona, kao i stvaranju jedinstvenog i razvijenog ekonomskog tržišta od preko 20 miliona ljudi.

EWB: Da li očekujete da EWI sarađuje se civilnim društvom u regionu ili će pre svega biti fokusiran na donosioce odluka?

MP: EWI u okviru svog delovanja sarađuje sa širokom mrežom pojedinaca i organizacija, počev od vlada i formalnih donosioca odluka, sa civilnim i privatnim sektorom, stručnjacima iz različitih oblasti, od vojske, do sajber bezbednosti i svima koji svojim delovanjem, znanjem i razmišljanjem doprinose boljem razumevanju stvarnosti, tenzija i izazova sa kojima se neko društvo danas suočava. Jedinstvenost EWI je upravo u njegovoj misiji da kreira svojevrsne mreže poverenja između različitih aktera promena širom sveta.

EWB: Koji će biti teritorijalni opseg rada kancelarije? Da li će se ona fokusirati na region Zapadnog Balkana u užem smislu, ili će obuhvatiti širi region Balkana, možda uključujući i Tursku?

MP: Naš centar u Beogradu će se pored Zapadnog Balkana fokusirati i na saradnju sa našim kancelarijama u Briselu i Moskvi, ali isto tako i u Njujorku, Vašingtonu i San Francisku, koristeći njihove veze i resurse za pozcioniranje teme Zapadnog Balkana i obezbeđivanje podrške naših tradicionalnih partnera širom Evrope i Amerike za rešavanje izazova sa kojima se ovaj region danas suočava.

EastWest Balkans će biti fokusiran na ovo područje prateći brojne uticaje koji se na ovim prostorima od pamtiveka ukrštaju, a neretko i sukobljavaju. U tom smislu Turska, ali i Kina, kao i Evropska Unija, Rusija i Amerika sa svojim interesima i očekivanjima od ovog regiona, svakako će biti deo našeg fokusa i analiza.

EWB: Nedavno ste bili moderator panela na Beogradskom bezbednosnom forumu u kome su učestvovale premijerka Srbije Ana Brnabić i zamenica Generalnog sekretara NATO-a Rouz Gotemeler. Kakav je Vaš utisak – da li se saradnja Srbije i NATO-a značajnije razvija poslednjih godina?

MP: Pošto nisam ekspert za NATO, tokom pripreme panela i sama sam bila impresionirana saznanjem o širokom spektru veoma različitih programa, preko 100 aktivnosti godišnje, koje Srbija realizuje u svom interesu i po svojoj volji u saradnji sa NATO-om. Počev od reformi Sistema odbrane i jačanja bezbednosnih struktura, preko pomoći Srbiji u uklanjanju neeksplodiranih mina i opasnog viška municije, zatim naučne saradnje u iznalaženju inovativnih rešenja za zajedničke bezbednosne izazove i obuke za mirovne akcije Ujedinjenih Nacija, ali i pomoć u ranom prepoznavanju i podrške tokom vanrednih situacija.

EWB: Na tom panelu je bilo reči i o problemu male vidljivosti saradnje Srbije i NATO, kao i o i dalje jakoj negativnoj slici o NATO u medijima. Da li Vam deluje da ovo pitanje dobija na važnosti?

MP: U svetlu istraživanja po kojem bi 84% građana Srbije na referendumu glasalo protiv članstva u NATO, istinito informisanje građana o nivou, ali još vise o praktičnim koristima koje Srbija ima od saradnje s ovom organizacijom, od velikog je značaja za kvalitetno jačanje partnerstva u vremenu koje je pred nama.

Mislim da srpskoj javnosti treba jasno i konkretno predočiti koje su to aktivnosti, ko u njima učestvuje i šta je interes Srbije koja svojevoljno odlučuje o nivou te saradnje. Ovakvi razgovori, zatim susreti sa visokim predstavnicima NATO, kao što je bio dolazak Stoltenberga u Srbiju, poseta tada premijera Vučića NATO centrali u Briselu, učešće zamenice generalnog sekretara na nedavno održanom Beogradskom bezbedosnom forumu, doprinose boljem razumevanju obostrano korisne saradnje u kontekstu vojne neutralnosti, baš kao i dobri primeri drugih drugih vojnoneutralnih zemalja kao što su Austrija, Švajcarska, Švedska, Finska i Irska.