Intervju sa Nj. E. Oanom Kristinom Popom, ambasadorkom Rumunije u Srbiji, povodom rumunskog predsedavanja Savetom Evropske unije u predstojećem šestomesečnom periodu.

European Western Balkans: Šta su prioriteti rumunskog predsedavanja Savetom EU? Da li region Zapadnog Balkana ima mesto na agendi?

Oana Kristina Popa: Prioriteti rumunskog predsedavanja, pod motom „Kohezija, zajednička evropska vrednost“, biće fokusirani na četiri glavna stuba: obezbeđivanje konvergencije i kohezije u Evropi, kako bi se postigao održiv i jednak razvoj prilika za sve građane i države članice, kroz povećanu konkurenciju i smanjivanje razlika u razvijenosti, promovisanje povezanosti i digitalizacije, stimulisanja preduzetništva i konsolidaciju evropske industrijske politike; konsolidaciju bezbednije Evrope kroz povećanu koheziju među zemljama članicama u pogledu suočavanja sa novim bezbednosnim izazovima i podršku inicijativama  za saradnju u ovoj oblasti; konsolidaciju globalne uloge EU kroz promovisanje politike proširenja, akcije Evrope u susedstvu, dalju implementaciju Globalne strategije, obezbeđivanje neophodnih resursa za EU i ispunjavanje svih globalnih obaveza EU; obezbeđivanje Evrope zajedničkih vrednosti kroz promovisanje politika borbe protiv diskriminacije, obezbeđivanje jednakih šansi i jednakog tretmana za muškarce i žene, kao i povećanje uključenosti građana, a posebno mladih, u debate o Evropi.

Predsednica Vlade Rumunije će 15. januara zvanično predstaviti detaljan pregled svih prioriteta rumunskog predsedavanja.

Region Zapadnog Balkana će ostati među glavnim prioritetima rumunskog mandata tokom predsedavanja Savetom EU. U tom smislu, oslanjajući se na rezultate postignute tokom bugarskog i austrijskog predsedavanja, nastavićemo da podržavamo evropsku perspektivu svih država regiona na osnovu njihovih posebnih zasluga i pridržavanja specifičnih kriterijuma u okviru procesa pristupanja.

EWB: Da li verujete da perspektiva članstva do 2025. godine za države koje su najviše odmakle u procesu pridruživanja i dalje ima zamajac? Kako Rumunija planira da doprinese njegovom održavanju?

OKP: Rumunija će nastaviti da snažno zagovara politiku proširenja, što će se odraziti in a prioritete predstojećeg predsedavanja Savetom EU. Prema tome, u svetlu naše sopstvene stručnosti i lekcija naučenih kroz proces pristupanja, voljni smo, sposobni i spremni da podržimo napore Beograda u procesu evropskih integracija.

Čvrsto verujem da 2025. godina ostaje dostižan cilj  za članstvo država predvodnica ako ostanu posvećene primeni neophodne reformske agende. Zbog toga bi na ovaj indikativan termin koji je EU postavila u svojoj Strategiji proširenja trebalo gladati kao na moćan podsticaj za ubrzavanje reformi. Ohrabrujemo Srbiju da iskoristi ovu priliku kako bi održala svoje reformske napore na visokom nivou.

EWB: Koji je najpoželjniji ishod procesa normalizacije odnosa između Srbije i Kosova za Rumuniju? Da li će činjenica da Vaša država nije priznala nezavisnost Kosova uticati na proces u bilo kom smislu?

OKP: Što se tiče procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine, Rumunija podržava održiv i sveobuhvatan sporazum, prihvaćen sa obe strane i podržan od strane međunarodne zajednice.

Sigurna sam da sve uključene strane shvataju značaj napretka i pomirenja prilikom normalizacije odnosa Beograda i Prištine u okviru dijaloga koji Brisel održava kako bi se očuvala regionalna stabilnost i bolja budućnost za sve ljude u regionu.

Stav Rumunije je od početka bio principijelan i zasnovan na međunarodnom pravu, i to se neće promeniti u budućnosti. Kao članica Evropske unije, Rumunija ostaje posvećena konsolidaciji stabilnosti i prosperitetu širom regiona kroz instrumente i politike EU.

EWB: Kakvo je iskustvo Rumunije, kao jedne od država koje su najskorije pristupile Evropskoj uniji, u oblastima sprovođenja neophodnih reformi i borbi protiv korupcije, koje bi moglo biti od koristi Srbiji i drugim državama koje trenutno prolaze kroz ovaj proces?

OKP: Rumunsko članstvo u EU je uspešna priča. Za Rumuniju, poslednjih 11 godina članstva predstavljaju period jačanja demokratije, društvenog razvoja, modernizacije i ekonomskog rasta, kao i vidljivih poboljšanja životnog standarda stanovništva. Jačanje zakonskog okvira i kapaciteta državnih institucija u borbi protiv korupcije predstavljale su prvi priritet naše reformske agende.

Transformacija države, posebno u oblasti vladavine prava, može biti dug i težak process. Vladavina prava je ključan prioritet na koji se osvrće rana faza procesa i mora da bude praćen rigoroznom primenom zakona kako bi se postigli opipljivi rezultati. Otvaranje poglavlja 23 i 24 u ranoj fazi procasa pregovaranja ostavlja dodatno vreme za razgovore, jasnije oblikuje pregovore i direktnije povezuje napredak u ovim oblastima sa sveukupnim napretkom procesa pristupanja. Tokom ovog procesa, broj uspešnih slučajeva treba da demonstrira kapacitet za primenu standarda pre nego što je stvarno pristupanje završeno.

Srbija, kroz javne stavove koje su njeni lideri zauzeli, posvećena je uspehu na svom evropskom putu, i mi smo voljni da ponudimo svoju podršku i stručnost kako bi se premostili svi izazovi ovog procesa. Pregovori o proširenju će napredovati primenom strukturalnih reformi koje će omogućiti buduće funkcionisanje unutar EU kao države članice, posebno u duhu ključnih vrednosti i principa EU, kao i usklađenosti sa evropskim procedurama i zakonodavstvom. Zbog toga je Rumunija spremna da pomogne Srbiji sa neophodnim praktičnim savetima i lekcijama naučenim kroz proces integracije. Poglavlje 23 se izdvaja kao posebno relevantno u ovom aspektu. Zbog toga su vladavina prava, nezavisnost sudstva i sloboda medija ključni uslovi za pristupanje bilo koje države Evropskoj uniji.

Srbija je prepoznala te izazove i uvereni smo da će srpske vlasti biti u stanju da sprovedu ove reforme.

EWB: Jedna od problematičnih tema u bilateralnim odnosima Srbije i Rumunije bio je status nacionalnih manjina. Kako ocenjujete trenutnu situaciju u ovoj oblasti? Da li postoje potencijalni problemi koji bi mogli da nastanu u budućnosti?

OKP: Rumunska zajednica u Srbiji i srpska zajednica u Rumuniji predstavljaju čvrst most između naše dve države i igraju ključnu ulogu u jačanju bilateralnih odnosa.

Bilateralna saradnja u ovoj oblasti ima za cilj da osigura blagostanje građana obe zajednice i očuvanje kulturnog i jezičkog nasleđa. U tom smislu, postignut je značajan napredak putem ponovnog aktiviranja Rumunsko-srpske međuvladine komisije za oblast nacionalnih manjina putem imenovanja ko-predsedavajućeg sa srpske strane. Uvereni smo da će obaveze u ovoj oblasti biti realizovanr u praksu u bliskoj budućnosti nakon što je Komisija, koja predstavlja najpovoljniji okvir za bilateralni dijalog o pitanjima nacionalnih manjina, ponovo počela sa radom.