Nakon obraćanja gradonačelnika Šapca Nebojše Zelenovića na 35. sednici Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope u Strazburu novembra prošle godine, članovi Kongresovog Komiteta za monitoring sastaju se u Beogradu 7. februara. Tom prilikom smo intervjuisali Stefani Puarel, sekretarku Komiteta.
European Western Balkans: Da li činjenica da Kongres lokalnih i regionalnih vlasti održava radnu sednicu u Beogradu treba da se posmatra kao signal da razvoj lokalne demokratije u Srbiji ide u pogrešnom smeru?
Stefani Puarel: Uobičajena je praksa da se Komitet za monitoring sastaje van Strazbura na poziv članova nadzornog odbora. Ovoga puta, nadzorni odbor je bio pozvan u Beograd od strane člana srpske delegacije.
Održavanje sastanka u jednoj državi može da se posmatra kao pozitivan signal, pošto nam dozvoljava da se sastanemo sa predstavnicima državnih vlasti kako bismo razmenili mišljenja o situaciji u pogledu lokalne i regionalne demokratije i mogućih vidova saradnje u ovoj oblasti. Komitet se prethodno sastajao u različitim, uključujući Ukrajinu, Tursku, Grčku, Portugal i Francusku.
EWB: Kako Kongres ocenjuje stanje demokratije i navodne pritiske koje centralna vlast vrši u opštinama u Srbiji u kojima je na vlasti opozicija, kao što su Šabac i Paraćin? Gradonačelnik Šapca, Nebojša Zelenović, održao je govor na ovu temu na sastanku Kongresa prošlog novembra.
SP: Kongres je procenio stanje lokalne demokratije u Srbiji 2017. godine, nakon što su njegovi izvestioci održali nadzornu posetu. Kao i u svim drugim državama članicama Saveta Evrope, izvestioci su primetili neke pozitivne trendove i izdvojili oblasti u kojima su neophodna poboljšanja. Na primer, pozdravili su ratifikaciju Evropske okvirne konvencije o transgraničnoj saradnji između teritorijalnih zajednica ili vlasti, Dopunskog protokola Evropske povelje o lokalnoj samoupravi o pravu na učešće u poslovima lokalnih vlasti kao i nekoliko drugih važnih zakonskih koraka preduzetih u cilju modernizacije i jačanja lokalne samouprave.
Međutim, uzvestioci su takođe istakli privremenu zabranu zapošljavanja osoblja u lokalnim samoupravama, mogućnosti raspuštanja skupština lokalnih samouprava i nedostatak finansijskih sredstava. Podvukli su, između ostalog, potrebu da se nastavi sa borbom protiv korupcije, uključujući i lokalni nivo, i daljom primenom Strategije reforme javne uprave, kao i decentralizacijom, kako formalno, tako i u praksi.
Kongres pomno prati situaciju sa izabranim predstavnicima koji pripadaju opozicionim partijama Srbiji.
Uopšte, odnos između vladajućih partija i opozicije u lokalnim samoupravama zabrinjava mnoge države, i zato mu Kongres posvećuje značajnu pažnju u okviru svoje agende.
Uobičajeno je da, kada Kongres primi navode o neopravdanom pritisku, pokrene ovo pitanje kod cetralnih vlasti i naglasi da je jedini način za rešavanje konflikta konstruktivan i miran politički dijalog između svih strana, uz puno poštovanje Evropske povelje o lokalnoj samoupravi i ljudskim pravima. Istu politiku primenjujemo u Srbiji.
Na kraju, Kongres veruje da je cilj svih strana isti, a to je obezbeđivanje svetlije i demokratske budućnosti za građane, i svim tome treba težiti svim sredstvima.
EWB: Šta su ovlašćenja Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti kada je reč o lokalnoj samoupravi u Srbiji? Da li je saradnja sa ovom zemljom bila zadovoljavajuća od njenog uspostavljanja?
SP: Komitet ministara Saveta Evrope dao je instrukcije Kongresu da priprema redovne pojedinačne izveštaje o situaciji u pogledu lokalne i regionalne demokratije u svim članicama Saveta Evrope i da obezbedi primenu principa Evropske povelje o lokalnoj samoupravi. Krajnji cilj ove prakse je da ojača lokalnu i regionalnu demokratiju u Evropi, i ovo se odnosi na Srbiju, kao i na bilo koju drugu državu koja je članica Saveta Evrope.
Postoje različite dimenzije saradnje Kongresa sa državama kako bi im pomogao da postignu potpuniju usklađenost sa evropskim standardima o lokalnoj samoupravi koji su upisani u Povelju.
Ukratko, Kongres ocenjuje primenu Povelje u 47 država članica Saveta Evrope putem monitoringa, nadgleda lokalne i regionalne izbore, nakon monitoringa vodi dijalog sa zainteresovanim državama i sprovodi aktivnosti saradnje namenjene jačanju lokalne i regionalne samouprave.
Saradnja između Kongresa i Srbije je na zaista zadovoljavajućem nivou. To se može videti iz dinamike sastanaka na visokom nivou između vođstva Kongresa i srpskih vlasti. Pre posete u cilju monitoringa 2017. godine, predsednik Kongresa Gudrun Mosler-Tornstorm zvanično je posetio Srbiju i sastao se sa Anom Brnabić, koja je tada bila ministarka državne uprave i lokalne samouprave. U 2017. godini Kongres je usvojio preporuku o lokalnoj i regionalnoj demokratiji u Srbiji. Komitet za monitoring se sada sastaje u Beogradu. Konačno, Kongres želi da vodi dugoročni politički dijalog sa srpskim vlastima, možda u okviru post-monitoringa, kako bi se obezbedila primena njegovih preporuka.
EWB: Opšti je utisak da je, od kada je počeo proces demokratizacije u Srbiji, politika na nivou lokalne samouprave pod snažnim uticajem centralnih vlasti. Da li se ova situacija može uporediti sa drugim državama koje imaju slično iskustvo? Šta se može uraditi kako bi se lokalna demokratija brže razvila?
SP: Moramo da imamo na umu da su politika na lokalnom i nacionalnom nivou uvek povezane i međuzavisne, u bilo kojoj zemlji. Ono što se razlikuje jeste nivo centralizacije, kao i snaga i efikasnost ovlašćenja donošenja odluka na lokalnom nivou. Neke države su istorijski bile više centralizovane, druge imaju ukorenjeniju tradiciju lokalne demokratije. Međutim, potraga za pravom ravnotežom između ovlašćenja i interesa različitih nivou vlasti je intristična za svaku državu, ova ravnoteža je često krhka i zavisna od novih izazova i velike raznolikosti drugih faktora. Naravno, ni u jednoj državi nacionalna i lokalna vlast ne mogu da funkcionišu potpuno odvojeno.
Kongres se zalaže za upravljanje na više nivoa i više “bottom-up” (odozdo nagore) pristupa u procesu donošenja odluka. Ovo znači da centralna vlada treba da posmatra lokalnu samoupravu kao partnera. To takođe znači da vlada primenjuje principe iz Povelje i preporuke proistekle iz Kongresovog monitoringa.
Ne postoji drugo rešenje za razvoj lokalne samouprave osim usklađivanja sa Poveljom. Kroz aktivnosti monitoringa i post-monitoringa Kongres je spreman da dalje sarađuje sa Srbijom i pomaže joj da postigne punu usklađenost sa preuzetim obavezama.
EWB: Postoji značajan broj opština u Srbiji u kojima manjinske etničke grupe čine značajan procenat populacije. Kongres je pozitivno ocenio nivo njihovih prava u svojem najnovijem izveštaju. Da li je Srbija i dalje na dobrom putu u ovoj oblasti?
SP: Ako pitate o opštoj oceni prava građana koji pripadaju nacionalnim manjinama u Srbiji, uputila bih vas na zaključke ekspertskih tela Saveta Evrope koja nadgledaju primenu Okvirne konvencije o zaštiti nacionalnih manjina i Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima u državama članicama Saveta Evrope.
Međutim, izvestioci koji su posetili Srbiju u cilju monitoringa 2017. godine jesu pozitivno ocenili učešće građana u lokalnoj samoupravi i odgovore nekih lokalnih i pokrajinskih vlasti na specifične potrebe kulturno heterogenog stanovništva i upotrebu manjinskih jezika, posebno u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, u kojoj živi više od 26 etničkih grupa i koja ima šest zvaničnih jezika.
Ipak, ne zaboravimo da je svaki monitoring samo pojedinačna slika situacije napravljena u određenom trenutku. S obzirom na to da do sada nismo primili žalbe iz Srbije povodom uključenosti nacionalnih manjina u javne poslove, smatramo to pozitivnim signalom. Kongres se nada da će dobri modeli učešća nacionalnih manjina u procesu javnog odlučivanja na lokalnom i pokrajinskom nivou nastaviti da se sprovodi i da će naredni monitoring stanja u Srbiji za pet godina pozitivno oceniti situaciju u ovoj oblasti.