NATO vojna kancelarija za vezu u Beogradu postoji od 2006. godine i više od 17 godina predstavlja glavnu vezu između Alijanse i vlasti u Beogradu. Od tada do danas Srbija i NATO umnogome su unapredili svoju saradnju, iako se u javnosti o tome retko govori. Srbija deluje u okviru NATO programa Partnerstvo za mir uz Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP), što je najviši oblik saradnje ispod formalnog članstva. Bez obzira na saradnju u različitim oblastima, podrška članstvo Srbije u NATO-u je za poslednjih 20 godina pala na svega 4-5%.
Obeležavanje 74. godišnjice osnivanja NATO-a bilo je povod za razgovor sa šefom NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu, brigadnim generalom Đampjerom Romanom. Neke od tema o kojima smo razgovarali brigadnim generalom Romanom su odnosi Srbije i NATO-a danas, reputaciji saveza u među građanima Srbije, ulozi NATO misije KFOR na Kosovu.
Poruku šefa NATO kancelarije u Beogradu povodom dana NATO-a možete pročitati na ovom linku.
European Western Balkans: Kako vidite dosadašnju saradnju Srbije i NATO-a? U kojim oblastima je saradnja najbolja?
Đampjero Romano: Preuzeo sam dužnost šefa NATO vojne kancelarije za vezu na ceremoniji primopredaje dužnosti održanoj u Beogradu prošlog decembra. Ceremoniji su prisustvovali uvaženi gosti iz Srbije, među kojima su bili ministar spoljnih poslova, ministar odbrane, načelnik Generalštaba Vojske Srbije i visoki zvaničnici iz nekoliko drugih institucija. Bilo mi je vrlo jasno kako Srbija vidi naše dugotrajno partnerstvo kad su me u Beogradu dočekala dva ministra i načelnik Generalštaba. Zato mi je drago što mogu da kažem da je Srbija cenjen partner NATO-a i da je NATO potpuno posvećen partnerstvu sa Srbijom i trajnoj bezbednosti i stabilnosti širom Zapadnog Balkana.
Proteklih šesnaest godina NATO i Srbija razvijaju obostrano korisno partnerstvo kroz politički dijalog i praktičnu saradnju u brojnim domenima, uz potpuno poštovanje politike vojne neutralnosti Srbije. Sve što radimo zajedno zasniva se na zahtevima Srbije i prilagođeno je njenim potrebama.
Što se tiče političkog dijaloga, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je u redovnom kontaktu sa predsednikom Vučićem. Politički dijalog sa različitim sagovornicima iz Srbije jedna je od naših glavnih svakodnevnih aktivnosti u Beogradu, a ogleda se u redovnim posetama visokih zvaničnika NATO-a Srbiji. Nedavni primer su posete zamenika pomoćnika generalnog sekretara za politička pitanja i bezbednosnu politiku Havijera Kolomine i zamenice pomoćnika generalnog sekretara za operacije Burču San.
Kada je u pitanju praktična saradnja, mogu vam skrenuti pažnju na brojne aktivnosti u okviru programa Partnerstvo za mir, potpisanog sa Srbijom 2006. godine. Na primer, radimo zajedno kako bismo bili spremniji za suočavanje sa vanrednim situacijama poput poplava i šumskih požara. U tom pogledu naročito važna je bila vežba NATO-a za civilnu spremnost pod imenom „Srbija 2018“, koju su u Mladenovcu zajedno organizovali i održali Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije i Evroatlantski centar za koordinaciju odgovora na vanredne situacije NATO-a (EADRCC). Tom prilikom smo mnogo toga naučili jedni od drugih kroz veoma profesionalnu razmenu iskustava i najboljih praksi. Ovo je najveća vežba koju je EADRCC ikad održao, sa oko 2.000 učesnika iz 40 zemalja, među kojima su kako članice, tako i partneri NATO-a.
Pored toga, NATO obučava srpske vojnike za mirovne misije. Pružamo obrazovanje i obuku oficirima i osoblju Vojske Srbije u više vidova, između ostalog kroz posete zemljama NATO-a i njihovo učešće u programima za obuku gde razmenjuju iskustva i obučavaju se zajedno s osobljem NATO-a, među kojima ima i Italijana kao što sam ja. Oni se obučavaju, uče i rade zajedno kako bi stekli nove veštine i stručnost. Sve ove aktivnosti pomažu Vojsci Srbije da dalje razvija svoje kapacitete i veštine u cilju uspešnog učešća u multinacionalnim misijama pod okriljem UN i EU, kojima Srbija već pruža vrlo značajan doprinos.
Uz to, pomažemo Srbiji da modernizuje svoje bezbednosne snage i institucije. Uložili smo milione evra kako bismo Srbiji pomogli da uništi stotine tona zastarele municije. Srbija i NATO su takođe radili zajedno na obuci vojnih lekara iz Iraka.
Radujem se podizanju ovog partnerstva na još viši nivo, kroz predstavljanje srpskom narodu svega što radimo zajedno, kako bi razumeo koliko je ovo partnerstvo korisno i značajno za njih, ali i za bezbednost Zapadnog Balkana uopšte.
EWB: Koje su najveće koristi ove saradnje za Srbiju, a koje za NATO?
ĐP: Naša saradnja se razvija kroz mnoge domene, i oblikovana je na način koji pomaže Srbiji da najbolje odgovori na svoje potrebe. Srbija bira u kojim oblastima želi da napreduje ili se unapređuje, tamo gde NATO kao organizacija može pružiti dodatu vrednost. Na kraju dana, dinamika i opseg naše podrške zavise od Srbije.
NATO i Srbija imaju dugotrajnu naučnu saradnju u okviru programa NATO-a Nauka za mir i bezbednost. U ovom programu srpski naučnici rade rame uz rame sa kolegama iz zemalja NATO-a na mnogim rešenjima koja unapređuju naš život, između ostalog u oblastima energetike, ekološke bezbednosti, remetilačkih tehnologija u povoju, borbe protiv terorizma, sajber odbrane i zaštite životne sredine.
Srpski naučnici pružaju veoma dragocen doprinos ovim projektima, i izuzetno su profesionalni i predani. Npr. naučnici iz instituta „Vinča“ zajedno sa kolegama iz zemalja NATO-a poput Italije, Francuske, Holandije, Nemačke i partnera NATO-a poput Finske, Ukrajine i Koreje učestvuju u razvoju tehnologije za identifikaciju skrivenog oružja i eksploziva na mestima gde se nalazi veliki broj ljudi bez ometanja protoka pešaka (DEXTER). Cilj ovog projekta je da pomogne u sprečavanju terorističkih napada u stanicama metroa, aerodromima i drugim lokacijama javnog prevoza i javnih skupova.
Još jedan primer naše saradnje je istraživački projekat koji finansira NATO, a bavi se razvojem biogoriva od algi za komercijalnu proizvodnju, koji sprovodi Institut za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu u saradnji s Univerzitetom u Mančesteru iz Velike Britanije i Univerzitetom Bejlor u SAD.
Projekti NATO-a za naučnu saradnju pomogli su i u kreiranju seizmoloških grafikona za zemlje Zapadnog Balkana, i u unapređenju zaštite vodenih resursa reke Save. Pored toga, srpski i nemački naučnici rade na razvoju robota za dekontaminaciju i razminiranje pod imenom T-Whex.
Ovo su samo neki primeri naučne saradnje NATO-a i Srbije. NATO je u potpunosti spreman i voljan da nastavi da radi zajedno sa Srbijom, kako bismo pomogli jedni drugima da gradimo bolju budućnost za sve.
Takođe se radujem tome što ću dati svoj doprinos jačanju naše saradnje, nadovezujući se na napore mojih prethodnika, i daljem razvoju odnosa NATO-a i Srbije, što će biti obostrano korisno i doprineti regionalnoj stabilnosti.
EWB: Srbija je i dalje jedina zemlja u regionu Zapadnog Balkana koja nije uvela sankcije Rusiji. Da li (i kako) ovo utiče na saradnju Srbije i NATO-a?
ĐP: Uticaj brutalnog rata Rusije je već dalekosežan i oseća se u mnogim regionima izvan samog područja sukoba. Njegove posledice uključuju krizu hrane i energije koja utiče na milijarde ljudi širom sveta. Brige o uticaju Rusije na Zapadnom Balkanu su se povećale otkako je Moskva započela invaziju na Ukrajinu. U tom smislu, u proteklim mesecima viđamo sajber napade, dezinformacije, ekonomski pritisak i političku prinudu. Pozivamo Rusiju da igra konstruktivnu ulogu na Zapadnom Balkanu, ali nažalost Rusija redovno radi suprotno.
U tom pogledu, dugotrajna posvećenost NATO-a stabilnosti u regionu ostaje nepromenjena. Nastavljamo da je pokazujemo u praksi, kroz razvoj i jačanje našeg angažovanja sa partnerskim zemljama u regionu, kroz našu misiju KFOR na Kosovu koja deluje prema mandatu UN, i kroz aktivnosti saradnje naše Vojne kancelarije za vezu u Beogradu i NATO štaba u Sarajevu.
Srbija igra važnu ulogu na Zapadnom Balkanu, a naše partnerstvo zasnovano na političkom dijalogu i praktičnoj saradnji predstavlja značajnu platformu za podršku regionalnoj stabilnosti. Naše partnerstvo svakako nastavlja da se razvija, uz potpuno poštovanje politike vojne neutralnosti Srbije, što je prizma kroz koju će NATO nastaviti da posmatra svoje odnose s Beogradom.
EWB: Popularnost NATO-a u Srbiji opada već godinama. Šta vidite kao glavne razloge za lošu reputaciju NATO-a u ovoj zemlji?
ĐP: Ne želim da spekulišem, ali ono što sa sigurnošću mogu reći je da ću uraditi sve u mojoj moći da predstavim potpun opseg saradnje NATO-a i Srbije.
Pored toga, nije lako pričati o stvarima koje su se desile u prošlosti, kad je toliko sećanja i emocija povezano s njima. Nikad ne smemo zaboraviti prošlost, ali možemo ići dalje. NATO i Srbija upravo to rade kroz ovo dugotrajno partnerstvo: gledaju ka boljoj budućnosti. U potpunosti sam posvećen svojoj ulozi u ovom važnom procesu.
EWB: Šta je potrebno da bi se unapredila komunikacija sa građanima o koristima saradnje s NATO-om?
ĐP: Naše partnerstvo sa Srbijom je dobro razvijeno i nastavlja da se razvija kroz politički dijalog i višestranu, prilagođenu praktičnu saradnju. Saradnja NATO-a i Srbije ima brojne koristi. U prethodnih šesnaest godina smo mnogo toga postigli zajedno.
Imajući to u vidu, uvek smo otvoreni za razgovor sa građanima Srbije o trenutnom stanju našeg važnog partnerstva i perspektive za njegov dalji razvoj. Angažovanost u vidu komunikacije s javnošću predstavlja veoma važan deo odnosa NATO-a i Srbije.
U tom pogledu, moj tim u Vojnoj kancelariji za vezu u Beogradu i ja smo potpuno posvećeni komunikaciji s javnošću kako bismo sa različitim segmentima stanovništva pričali o širini našeg partnerstva i koristima koje od njega imaju i Srbija i NATO, kao i o njegovom doprinosu regionalnoj stabilnosti.
Između ostalog, ovo je značajno za povećanje uzajamnog razumevanja. U tom smislu, NATO visoko vrednuje otvorene i iskrene razgovore koje ima sa srpskim sagovornicima, u kojima pričamo o svim vidovima ovog partnerstva, među kojima su i stavke koja treba unaprediti, kao što je percepcija javnosti o odnosima Srbije i NATO-a.
Takođe aktivno pratimo kampanje dezinformacija i propagande u regionu, kojima je cilj da kreiraju podele, podrivaju naše demokratije i umanjuju našu sposobnost za delovanje. Protiv ovih lažnih narativa borimo se činjenicama, našim vrednostima i konkretnim merama kojim demonstriramo spremnost i solidarnost NATO-a.
Primera radi, tokom pandemije kovida blisko smo sarađivali sa drugim međunarodnim akterima, među kojima su Evropska unija, G7 i Ujedinjene nacije. Imali smo redovnu komunikaciju sa slobodnim, nezavisnim medijima kojima smo objašnjavali našu ulogu u podršci borbi protiv te globalne pandemije i dezinformacija povezanih s njom. I omogućili smo javnosti uvid u naše aktivnosti u ovom domenu, putem našeg vebsajta, društvenih mreža, digitalnih platformi i redovnih angažmana.
EWB: Da li su prošlogodišnje krize pokazale da KFOR jedina garancija stabilnosti na Kosovu?
ĐP: Misija NATO-a KFOR je najopipljiviji pokazatelj višedecenijske posvećenosti NATO-a trajnoj bezbednosti na Kosovu i stabilnosti na celom Zapadnom Balkanu.
KFOR se danas sastoji od preko 3.700 pripadnika iz 27 zemalja, među kojima su članice i partneri NATO-a. Naša misija KFOR igra važnu ulogu u pružanju sigurnog i bezbednog okruženja i slobode kretanja za sve zajednice na Kosovu, shodno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 1999. KFOR svakodnevno pruža doprinos bezbednosti na Kosovu i stabilnosti u regionu kao nepristrasan i pouzdan akter.
U skladu sa svojim mandatom UN, snage KFOR-a su u potpunosti spremne da intervenišu ukoliko dođe do ugrožavanja stabilnosti, bezbednosti i slobode kretanja. KFOR je od oktobra povećao svoje prisustvo na severu Kosova, između ostalog u vidu dodatnih snaga i patrola. Naša posvećenost ovoj misiji je nepromenjena.
Dodaću da bi se bilo koje promene stava KFOR-a zasnivale na uslovima na terenu, a ne na unapred određenim rokovima, a sve prema jednoglasnim odlukama Severnoatlantskog saveta, organa NATO-a za donošenje odluka.
Komandant misije KFOR, general-major Anđelo Mikele Ristuća ostaje u bliskom kontaktu sa svojim glavnim sagovornicima, među kojima su predstavnici kosovskih institucija i bezbednosnih organizacija, Generalštaba Vojske Srbije, kao i Misije Evropske unije za vladavinu prava (EULEKS) i međunarodne zajednice. KFOR takođe nastavlja da pruža bezbednosni okvir neophodan za nastavak dijaloga za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije.
Uopšteno gledano, dijalog NATO-a, uključujući misiju KFOR, i predstavnika Srbije je na odličnom nivou. General-major Ristuća je redovno u direktnom kontaktu sa generalom Milanom Mojsilovićem, s kojim se i nedavno sastao u Beogradu. Ponovne tenzije na severu Kosova nisu ugrozile ove odnose. Štaviše, ukazale su na značaj ovih dugotrajnih odnosa, naročito u složenim situacijama poput ove krajem prošle godine. Oni nastavljaju da osiguravaju transparentnost i izbegavanje nesporazuma. Ja sam u potpunosti predan tome da doprinesem daljem nastavku ovog trenda.
EWB: Kako NATO ocenjuje trenutne pregovore Beograda i Prištine o evropskom predlogu? Da li NATO podržava takav okvirni sporazum?
ĐP: Pozdravljamo dogovor o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije uz posredstvo EU. Sad je od ključnog značaja da obe strane počnu da izvršavaju svoje obaveze u potpunosti i u što kraćem roku.
NATO je u potpunosti posvećen daljem pružanju svog doprinosa stabilnosti na Zapadnom Balkanu, između ostalog putem mirovne misije KFOR.
EWB: Kako ocenjujete bezbednosnu situaciju u regionu? Koliko je rat u Ukrajini promenio bezbednosnu sliku na Zapadnom Balkanu?
ĐP: NATO nastavlja da posvećeno pruža podršku miru i stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Na samitu u Madridu prošle godine, saveznici su odobrili novi Strateški koncept NATO-a, u kom je ponovo potvrđen strateški značaj Zapadnog Balkana za NATO. Posvećeni smo našem prisustvu u regionu, između ostalog u vidu naše mirovne misije KFOR na Kosovu, kao i naših kancelarija u Sarajevu i Beogradu.
Neopravdan i brutalan agresorski rat Rusije protiv Ukrajine uzdrmao je mir u Evropi i drastično promenio naše bezbednosno okruženje. Kao što je jasno istaknuto u novom Strateškom konceptu, Rusija je najznačajnija i direktna pretnja po bezbednost saveznika i po mir i stabilnost u evroatlantskom regionu. I ponoviću, uticaj Rusije na Zapadnom Balkanu u različitim vidovima je intenziviran od početka invazije.
U tom smislu, NATO se aktivno bavi pitanjem ruskih dezinformacija tako što objašnjavamo naše aktivnosti i iznosimo istinu u našim izjavama, kako na društvenim mrežama, tako i u tradicionalnim medijima. Pored toga, nastavićemo da pomažemo našim partnerima da jačaju svoje sposobnosti, npr. za borbu protiv dezinformacija i jačanje sajber bezbednosti, kako bi unapredili njihovu otpornost.
Uz to, naša saradnja sa Evropskom unijom i drugim partnerima na Zapadnom Balkanu ostaje suštinski značajna, i nastavićemo da radimo zajedno kako bismo očuvali stabilnost i podržali reforme u ovom strateški važnom regionu, imajući u vidu njegov direktan uticaj na bezbednost u celoj evroatlantskoj oblasti.
EWB: Vi dolazite iz Italije. Šta je članstvo u NATO-u značilo za vašu zemlju? Šta vam je donelo?
ĐP: Kraj Drugog svetskog rata je Italiju i druge evropske zemlje ostavio potpuno razorenim. Mnogi gradovi su bili uništeni, a naše umetničko i kulturno nasleđe pretrpelo je veliku štetu. Stanovništvo je živelo u ekstremnom siromaštvu i nemaštini, i mnogi su smatrali da su za to odgovorni nacisti. Uprkos tome, postojala je vrlo jaka želja da tražimo i gradimo novu, bolju budućnost. Italijani su zasukali rukave, oslanjajući se na svoje istorijske korene od kojih smo mnogo toga naučili, i iz kojih se uvek trudimo da izvučemo važne pouke.
Članstvo u NATO-u bilo je rezultat dugih rasprava i razmatranja unutar populacije i različitih političkih frakcija. Želja za mirom i bezbednošću bila je opipljiva i zemlja je videla putanju ka članstvu u NATO-u kao najpoželjniju opciju.
Odluka da se pridružimo NATO-u 4. aprila 1949. umnogome je pospešena strahom od nesigurnosti i nestabilnosti, kao i našom željom da igramo bitnu ulogu na svetskoj sceni.
Istorijski i kulturni koreni svake nacije su vrlo važni. Moramo izvući lekcije iz njih, kako bismo osigurali mirnu i ekonomski i kulturno bogatu budućnost za naše narode, naročito mlade generacije.