European Western Balkans je razgovarao sa Henovevom Ruiz Kalaverom, generalnom direktorkom za Zapadni Balkan Generalnog direktorata za susedsku politiku i pregovore o proširenju Evropske komisije. Ruiz Kalavera često posećuje države Zapadnog Balkana i jedna je od najupućenijih u proces pristupanja zemalja regiona Evropskoj uniji. Sa njom smo razgovarali o trenutnoj situaciji u regionu, ali i o konkretnim pitanjima za svaku od država.
U demokratiji se mora poštovati parlamentarna većina iako se nekome ne sviđaju rezultati.
European Western Balkans: Želeli bismo da počnemo ovaj intervju sa teškim pitanjem. Kako ocenjujete trenutnu situaciju u Makedoniji? Makedonija ne napreduje na svom putu ka Evropskoj uniji. Šta treba uraditi kako bi nastavila dalje?
Henoveva Ruiz-Kalavera: Veoma sam zabrinuta zbog poslednjih dešavanja u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji. Komesar Han i visoka predstavnica/potpredsednica Mogerini, kao i poslanici u Evropskom parlamentu Eduard Kukan, Knut Flekenštajn i Ivo Vajgl, bili su veoma jasni – svi lideri zemlje, uključujući i predsednika, moraju da poštuju rezultate poslednjih izbora. U demokratiji se mora poštovati parlamentarna većina iako se nekome ne sviđaju rezultati. Demokratski proces mora nastaviti svojim putem. Dodatno, svi učesnici se moraju uzdržavati od potpaljivanja bilo kog oblika međuetničkih tenzija, negativne retorike ili podsticanja nasilja. Očekujemo da politički lideri, uključujući i novu vladu, primene sve delove Sporazuma iz Pržina i Hitnih reformskih prioriteta kako bi vratili zemlju nazad na njen put ka EU. To je ono što građani žele i zaslužuju. Radujemo se zajedničkom radu sa novom vladom kako bismo omogućili da se to desi.
EWB: Usklađenost Srbije za Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU opada. Da li je to dobro za zemlju koja je kandidat za članstvo? Kako ocenjujete ovu činjenicu?
HRK: Kao zemlja kandidat, Srbija se obavezala da se progresivno usklađuje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU do trenutka pristupanja. Za nivo usklađenosti nisu važni samo brojevi, ali ipak znači rastuće postavljanje interesa EU na prvo mesto.
Srbija ostvaruje stabilan napredak ka njenom strateškom cilju – članstvu u EU. Njena EU perspektiva je čvrsta i realna i mi blisko sarađujemo sa Srbijom, kao partneri i prijatelji, na adresiranju zajedničih izazova – migracija, ekonomske nejednakosti, terorističkih pretnji – i očuvanju mira i stabilnosti u regionu. U ovom kontekstu, aktivno učešće Srbije u civilnim i vojnim misijama EU u oblasti upravljanja krizama, uključujući i zajedničke bezbednosne i odbrambene operacije se ceni.
Srbija i Kosovo su se obavezali na normalizaciju svojih odnosa i to je deo pregovaračkog okvira sa Srbijom. Ubeđena sam da će dalji napredak biti ostvaren ove godine za bolju budućnost Srbije i Kosova.
EWB: Iako Srbija ostvaruje napredak u otvaranju pregovaračkih poglavlja, neka od njih nisu još uvek otvorena zbog političkih posledica dijaloga između Beograda i Prištine. Šta mislite, da li dijalog ide u dobrom pravcu?
HRK: Ne postoji politička blokada u pregovorima o članstvu Srbije. Na dobrom smo putu. Već smo otvorili osam poglavlja i zatvorili dva. Države članice su počele sa diskusijom o druigm poglavljima polovinom januara. Srbija je takođe bila pozvana da pripremi osnove za još nekoliko poglavlja i ona trenuto pažljivo procenjuje svoje pozicije pre nego što ih prosledi EU. Svi ovi koraci imaju ozbiljne implikacije i zahtevaju vreme. To je normalno. Ono što je, međutim, ključno jeste kvalitet reformi iza otvaranja i zatvaranja poglavlja: ostvarivanje vladavine prava i uspešna tržišna privreda koje treba da služe građanima Srbije. Srbija i Kosovo su se obavezali na normalizaciju svojih odnosa i to je deo pregovaračkog okvira sa Srbijom. Ubeđena sam da će dalji napredak biti ostvaren ove godine za bolju budućnost Srbije i Kosova.
EWB: Da li su nacionalističke tenzije među državama regiona dobre za njihove odnose? Šta bi trebalo uraditi kako bi se one izbegle?
Proces pristupanja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji je zasnovan na zajedničkim vrednostima. On je, takođe, strateško ulaganje u mir, bezbednost, prosperitet i stabilnost Evrope.
HRK: Eskalacija nacionalističke retorike na Zapadnom Balkanu, ili bilo gde drugde, nije pogodna za unapređenje odnosa. Pretrpeli smo dramatične i bratoubilačke posledice dva svetka rata i nikada to ne treba da zaboravimo. Iz tog razloga smo izgradili Evropsku uniju, deleći vrednosti poštovanja, dobrosusedskih i partnerskih odnosa, gledajući radije ka budućnosti nego ka prošlosti. Isto tako je proces pristupanja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji zasnovan na ovim zajedničkim vrednostima. On je, takođe, strateško ulaganje u mir, bezbednost, prosperitet i stabilnost Evrope. To zahteva zejdničke iskrene napore svih strana da razreše otvorena pitanja kroz konstruktivan bilateralni dijalog i uzajamno poštovanje i na taj način pripreme osnove za zajedničku budućnost u kojoj treba sarađivati.
EWB: Da li zemlje Zapadnog Balkana koriste IPA fondove na pravi način? Ko je lider među ovim zemlja u ovom smislu?
HRK: Kao što znate, upravo se sprovodi semestralna ocena IPA II, zajedno sa svim ostalim instrumentima EU za spoljno delovanje. IPA II je instrument usmeren ka učinku i ocenjuje se ne samo na osnovu kako se njime upravljalo (izvršenje budžeta, na primer), već i u skladu sa ostvarenim rezultatima. On predviđa dodeljivanje nagrade za učinak jednom ili više korisnika na osnovu različitih elemenata, tačnije na osnovu ostvarenog napretka u skladu sa kriterijumima za pristupanje i na osnovu kvaliteta sprovođenja finansijske pomoći koja će biti merena na osnovu indikatora i relevantnih ciljeva postavljenih u Indikativnim strategijskim dokumentima. Ova nagrada će biti razmatrana po prvi put u toku ove godine.
EWB: Crna Gora ima otvorenih dvadesetičetiri i dva zatvorena pregovaračka poglavlja. Srbija ima šest otvorenih i dva zatvorena. Da li je realno očekivati da Srbija sustigne uspeh Crne Gore uskoro?
HRK: Pristupni pregovori nisu trka među državama kandidatima. Svaka treba da ostvari napredak u svom ritmu. U ovom trenutku, možemo da vidimo da pristupni pregovori sa Srbijom uzimaju maha: otovoreno je osam poglavlja (uključujući šest od jula) i dva privremeno zatvorena. Još toga se nalazi u procesu i ubeđena sam da će dalji napredak biti ostvaren u mesecima koji su pred nama.
EWB: Koji su ključni izazovi za Crnu Goru na njenom putu ka EU? Da li su to administrativni kapaciteti, korupcija ili nešto drugo?
Inkluzivni dijalog je presudan za Crnu Goru, za njenu modernizaciju i mi očekujemo od svih crnogorskih političara da se uključe u konstruktivnu raspravu.
HRK: Crna Gora je zemlja sa jasnom evropskom perspektivom. Trenutna politička situacija je složena, zajedno sa opozicijom koja je izabrala da bojkotuje rad parlamenta. Inkluzivni dijalog je presudan za Crnu Goru, za njenu modernizaciju i mi očekujemo od svih crnogorskih političara da se uključe u konstruktivnu raspravu. Crna Gora je favorit procesa EU integracija sa zakonodavnim i institucionalnim reformama koje su uveliko u toku, ali, naravno, postoje određeni izazovi. Više konkretnog napretka je potrebno u mnogim oblastima, najviše u oblasti vladavine prava gde je potrebno ostvariti kredibilnu evidenciju napretka. Radujem se Crnoj Gori koja preuzima vođstvo u reformama i kreće se napred na putu EU integracija.
EWB: Na Zapadnom Balkanu Kosovo je jedino bez vizne liberalizacije. Izgleda da je demarkacija granica sa Crnom Gorom direktno povezana sa ovim pitanjem. Da li je ono jedino? Šta Kosovo treba da uradi kako bi odblokiralo proces vizne liberalizacije?
Važno je da Kosovo ratifikuje sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom kako bi Komisija mogla da dâ zeleno svetlo Evropskom parlamentu i Savetu.
HRK: Potpuno smo svesni značaja vizne liberalizacije za narod Kosova. U maju 2016. Evropska komisija je izdala predlog liberalizacije viza za Kosovo. Predlog precizira da Kosovo treba da ratifikuje sporazum o granici sa Crnom Gorom i osnaži svoj napredak u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Od predloga Komisije videli smo jasan napredak u oblsti korupcije na visokim položajima i istragama organizovanog kriminala. Zato je važno da Kosovo ratifikuje sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom kako bi Komisija mogla da dâ zeleno svetlo Evropskom parlamentu i Savetu. Naš je zajednički cilj da od vizne liberalizacije učinimo realnom za narod Kosova što je moguće pre.
EWB: Na koji će način Izvršni odbor Međunarodne posmatračke operacije (MPO), ustanovljen početkom februara, doprineti nadgledanju procesa formiranja tela za izbor sudija, kao i reevaluaciji sudija i tužioca u albanskom pravosuđu?
HRK: Izvršni odbor MPO je ustanovljen kao potpuno administrativno telo za pomoć MPO-u u izvršenju aktivnosti koje je ustav Albanije poverio MPO-u. Dozvolite da budem jasna: aktivnosti nadgledanja tela za izbor sudija se sprovode od strane međunarodnih posmatrača. U narednoj fazi, u toku procesa izbora, međunarodni posmatrači će sprovoditi svoje zadatke nadgledanja uključeni u tela za izbor. U svim slučajevima, albanske vlasti zadržavaju finalnu odgovornost za proces odabria sudija kako je MPO operacija sa striktnim ovlašćenjima koja nisu izvršna i bez direktnih moći za donošenje odluka. Sve aktivnosti preduzete od strane MPO su naravno potpuno u skladu sa albanskim ustavom. Veoma se radujem nastavku ovog značajnog reformskog procesa koji će popločati put Albanije ka EU.
EWB: Kako ocenjujete samit lidera Zapadnog Balkana održanog u Sarajevu 16. marta?
U vremenu kada postoji opasno iskušenje za nacionalističku retoriku, Zapdanom Balkanu je potrebna regionalna saradnja više nego ikada.
HRK: Pre nekoliko nedelja, Evropski savet je ponovo potvrdio svoju „nedvosmislenu podršku evropkoj perspektivi Zapadnog Balakana“. Predsednici evropskih država i vlada su dali signal da ostaju posvećeni i uključeni na svim nivoima podršci Zapadnog Balakana u sprovođenju reformi i projekata usmerenih ka članstvu u EU. Ali u vremenu kada postoji opasno iskušenje za nacionalističku retoriku, Zapdanom Balkanu je potrebna regionalna saradnja više nego ikada. Zato je važno da su lideri regiona seli zajedno u Sarajevu i razgovarali o izazovima i šansama za produbljivanje saradnje u regionu za korist svojih građana. Takođe je važno da oni preuzmu odgovornost za ovaj proces koji je značajan za ragion koji deli isti cilj – postati deo EU porodice. Radujem se narednom samitu lidera država Zpadnog Balkana u Trstu koji će biti održan u julu ove godine.