fbpx
European Western Balkans
Image default
Intervjui Izdvojeno

[EWB Intervju] Saracin: Rezolucija o Srebrenici nije uperena protiv Srbije i Republike Srpske

Proces učlanjenja Kosova u Savet Evrope, kao i planirana Rezolucija o genocidu u Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, podigli su tenzije u regionu poslednjih nedelja, posebno u Srbiji i Republici Srpskoj.

Šire posmatrano, ove godine se navršava 10 godina od Berlinskog procesa, nemačke inicijative koja je postavljena kao platforma za saradnju na visokom nivou između zvaničnika zapadnobalkanske šestorke. Na samitu u oktobru očekuje se pregled koraka koje su zemlje preduzele u uspostavljanju Zajedničkog regionalnog tržišta.

O ovim pitanjima razgovarali smo sa Manuelom Saracinom, specijalnim predstavnikom Savezne Vlade Nemačke za Zapadni Balkan. Dotakli smo se i odnosa između Srbije i Nemačke, koji su zahladneli nakon izbora u decembru, kao i nedavnih dešavanja u Crnoj Gori i njihove povezanosti sa pristupanjem te zemlje EU.

European Western Balkans: Parlamentarna skupština Saveta Evrope prošle nedelje je velikom većinom preporučila da Kosovo bude pozvano da postane član Saveta Evrope. Da li će se Nemačka na sledećem sastanku Komiteta ministara zalagati za članstvo Kosova? Koji je stav Berlina po ovom pitanju?

Manuel Saracin: Pomno smo pratili dešavanja u Parlamentarnoj skupštini. Svakako, uzimamo u obzir njenu odluku u našim razmatranjima.

Naravno, mi smo snažni prijatelji i pristalice Kosova. Stojimo iza ideje da Kosovo približimo Evropi, što znači i članstvo u Savetu Evrope. Ali odluka će na kraju biti na Savetu ministara, i ključno je da Kosovo sada učini sve što može da ubedi široku većinu država članica. Posebno su manjinska prava ključna tema za Savet Evrope.

EWB: Srpske vlasti su izuzetno nezadovoljne napretkom Kosova ka članstvu u Savetu Evrope, smatrajući da Priština nije učinila dovoljno da ispuni neophodne kriterijume, pre svega u vezi sa formiranjem Zajednice srpskih opština. Da li će uspostavljanje Zajednice ostati neophodno za članstvo Kosova?

MS: Moram da priznam da ne mogu da pratim argumentaciju Srbije. Barem za nemačku stranu mogu da kažem da kriterijumi koje pominje Srbija nikada nisu objavljeni kao naši kriterijumi za eventualno članstvo Kosova u Savetu Evrope.

Generalno, situacija u vezi sa manjinama na Kosovu je veoma relevantna. Ali Kosovo ima obavezu iz Briselskih sporazuma postignutih 2011. i 2013. kao i iz Ohridskog sporazuma da uspostavi Zajednicu opština sa srpskom većinom. Ono što je jasno jeste da i Kosovo i Srbija treba da sprovode Ohridski sporazum, koji podrazumeva uspostavljanje Zajednice.

EWB: Da li Srbija krši Ohridski sporazum protiveći se članstvu Kosova u Savetu Evrope?

MS: U Ohridskom sporazumu postoji jasna obaveza: Srbija ne sme da spreči Kosovo da uđe u međunarodne organizacije. Ne vidim koliko su sadašnje akcije Srbije u skladu sa tekstom ili duhom sporazuma.

EWB: Glavna tema u srpskoj javnosti ovih nedelja je rezolucija Ujedinjenih nacija o Srebrenici, čiji je ko-sponzor Nemačka. Zašto je važno usvajanje ovakve rezolucije i šta je bila motivacija Nemačke da otvori ovo pitanje?

MS: Nemačka je ko-sponzor ove rezolucije zajedno sa Ruandom i nizom drugih država članica UN. Mi smo globalno i u svakom trenutku posvećeni sprečavanju genocida. Za nas je od velikog značaja da očuvamo sećanje na užase Holokausta. Zato smo takođe posvećeni izoštravanju sećanja na druge međunarodno priznate genocide u novijoj istoriji.

Predstojećeg 11. jula navršava se 30 godina od genocida nad bosanskim Muslimanima u Srebrenici 1995. godine. Genocid je istorijski i pravno dokazan i klasifikovan kao genocid od strane nezavisnih međunarodnih sudova i osuđeni su pojedinačni počinioci. Ovom komemoracijom takođe bismo odali počast procesuiranju genocida od strane međunarodnih jurisdikcija.

Mislim da se mora jasno reći da ova rezolucija nije uperena protiv Srbije, Republike Srpske ili bilo koje druge države, entiteta ili grupe. Povezana je sa počinjenim zločinima i genocidom koji se dogodio. To govore ne samo međunarodni sudovi, već i zakonodavstvo Bosne i Hercegovine.

Tekst rezolucije je uperen protiv radnji kao što su negiranje i veličanje genocida. Rezolucija ne pominje nijednu državu ili bilo koju grupu posebno. Rezolucije za obeležavanje Holokausta kao i genocida u Ruandi postoje već dugi niz godina.

EWB: Od decembarskih izbora, srpski državni zvaničnici više puta su optuživali Nemačku da se meša u unutrašnju politiku Srbije. Moglo bi se oceniti i da su takve izjave značajno narušile ugled Nemačke u Srbiji. Da li ste zabrinuti zbog ovoga?

MS: Ono što me brine je deo retorike koja se koristi. To se ne uklapa u moju ideju o iskrenom prijateljstvu i pozitivnom angažmanu Nemačke, kao jednog od zastupnika koji pokušava da približi Srbiju Evropskoj uniji.

Kao iskreni prijatelj, govorimo i o deficitima koje vidimo, posebno u pogledu događaja koji se tiču demokratije, pluralizma i vladavine prava u zemlji. Srbija je država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i stoga, naravno, EU očekuje da Srbija sledi naš primer i da se uskladi sa našim vrednostima i politikom. Veliki deficiti u izbornim procesima koče aspiracije Srbije za članstvo u EU.

Vlada Srbije sada radi na preporukama OEBS-a i mi smo naravno spremni da podržimo gde god možemo. Angažujemo se pozitivno i stalno.

EWB: Nedavno ste posetili Beograd i sastali se sa predsednikom Vučićem. Posle sastanka Predsedništvo Srbije dalo je veoma oštru izjavu u kojoj se navodi da se niste složili ni po jednom pitanju, samo o očuvanju mira u regionu. Šta je bila tema vašeg sastanka? Da li pored pitanja Kosova govorite o izborima u Srbiji?

MS: Nauprot toj izjavi, to nije bio oštar sastanak. Diplomatija se ne zaustavlja kada stignete do teških tema, i o njima morate da pričate. Osetio sam da je vladala konstruktivna atmosfera, a naravno da se ne slažemo oko svih tema.

Puno putujem po regionu da bih pripremio teren za ovogodišnji deseti Samit Berlinskog procesa u oktobru. Verujem da će Vlada i predsednik Srbije biti konstruktivni kao što su bili u prošlosti u vezi sa Berlinskim procesom, a to je ono što osećam i iz mojih razgovora sa srpskim partnerima.

Berlinski proces i regionalne integracije donose korist regionu i u interesu su ljudi u Srbiji. Mislim da je predsednik Vučić toga svestan.

EWB: Kada govorimo o Berlinskom procesu – šta očekujete od ovog njega u budućnosti? Da li su lideri Zapadnog Balkana dovoljno posvećeni finalizaciji rada na Zajedničkom regionalnom tržištu?

MS: Ostaje da se vidi da li su lideri regiona dovoljno posvećeni ili ne. Nadam se i pokušavamo da preduzmemo važne korake ka finalizaciji Zajedničkog regionalnog tržišta, pet godina nakon Deklaracije iz Sofije i deset godina nakon pokretanja Berlinskog procesa.

Berlinski proces je veoma konstruktivan politički forum na kojem zapadnobalkanska šestorka može da se zajedno dogovara o stvarima, a da se možda ne slažu o drugim temama. Berlinski proces je ustaljeni format u kojem svako mora da unese svoj deo, ali i da dobije nešto od toga. Istovremeno, Berlinski proces je alat koji pomaže zemljama da postanu spremne za članstvo u EU.

To je jasno povezano sa novim Planom rasta za Zapadni Balkan i strategijom Evropske unije. Mislim da većina lidera u regionu vidi priliku da Berlinski proces može doneti nešto što je pozitivno za njih i njihove zemlje. Mi sebe i Berlinski proces vidimo kao uslugu i kao doprinose Evropskoj agendi i ukupnom napretku u regionu.

EWB: Posljednjih dana, postupanja Specijalnog državnog tužilaštva u Crnoj Gori dovela su do hapšenja pojedinaca koji su bili deo kriminalnih struktura povezanih sa bivšim režimom. Kako ocenjujete dosadašnju borbu protiv korupcije u Crnoj Gori? Može li rešavanje ovog pitanja Crnu Goru približiti EU?

MS: Svi koraci u pogledu vladavine prava su glavni ključ na putu ka EU. Na tom polju mislim da je aktuelna vlast napravila neke važne korake popunjavanjem upražnjenih mesta u pravosudnom sistemu. Ali, naravno, samo ovo neće biti dovoljno. Ima i dosta zakonodavnog posla, koji tek treba da se uradi.

Reforma pravosuđa ne znači samo da imate tužilaštvo i da radi. To znači imati sudove, policiju i tužilaštvo koji moraju da budu funkcionalni, nezavisni i da rade zajedno. Vidim da u Crnoj Gori postoji politička volja da se to ostvari. Želimo da budemo od pomoći i podrške, ali kao što smo ranije videli u drugim zemljama, sam broj slučajeva neće biti dovoljan da zaista postigne rezultate u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Naravno, to nije lako rešenje. Predstoji još mnogo napornog rada. Ali vredi, za EU ​​perspektivu, ali i za ljude u zemlji koji žele da se otarase korupcije i organizovanog kriminala i da imaju prave prilike u svojim životima.

Povezani članci

Milo: Geopolitički savez s Rusijom nije najbolje rešenje za Zapadni Balkan

EWB

Da li će Srbija morati da bira između Kine i Evropske unije?

Marko Savković

Da li će doći do pomirenja ili ćemo biti svedoci još većih podela?

EWB