Nakon uspešnog završetka prve faze procesa pristupanja Severne Makedonije i Albanije – zelenog svetla za otvaranje pregovora – Evropska komisija sada radi na godišnjim izveštajima za zemlje Zapadnog Balkana, koje se očekuju u junu, kao i na ekonomskom planu za region, potvrđuje za naš portal evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji.

Pretodne nedelje bile su pune događaja kada je reč o politici proširenja EU: tokom, kako se sada čini, najteže nedelje za kontinent pogođen pandemijom koronavirusa, države članice saglasile su se o otvaranju pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Komisija zaslužuje dobar deo zasluga za ovaj uspeh jer su njen predlog nove metodologije proširenja, kao i dopunjeni izveštaji o napretku Tirane i Skoplja, bili od ključnog značaja za postizanje konačnog kompromisa.

U međuvremenu, “geopolitička Komisija” se suočava sa obnovljenim izazovima u regionu koji želi da integriše, u vreme kada medicinska pomoć postaje političko oruđe. U svom prvom intervjuu za EWB otkako je komesar za proširenje, Oliver Varhelji komentariše skorašnji razvoj događaja između Evropske unije i Zapadnog Balkana.

European Western Balkans: Da li smatrate da usvajanje nove metodologije i otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom pokazuje da postoji politička volja među zemljama članicama za proširenjem?

Oliver Varhelji: Revizijom metodologije za proces proširenja i odlukom da se otvore pristupni pregovori s Albanijom i Severnom Makedonijom vratili smo politiku proširenja na pravi put. Povratili smo njenu verodostojnost, ne samo za Zapadni Balkan, već i za naše države članice.

Dozvolite mi da naglasim da je vrhunska posvećenost evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana uvek bila tu. Proširenje i dalje ostaje jedna od ključnih politika Evropske unije, pa čak i prošlog oktobra, kada Evropski savet nije postigao dogovor o otvaranju pregovora, evropska perspektiva nije bila sporna. Međutim, postalo je jasno da ovom procesu nedostaje verodostojnost.

Naša geopolitička Komisija je ovo shvatila ozbiljno. Čim nam je počeo mandat, krenuli smo sa poslom. Verodostojnost je stavljena u središte revidirane metodologije, kao prvi od četiri principa. Takođe smo u proces uveli više predvidljivosti i dinamičnosti i dali smo mu jači politički smer. Ovim putem smo rešili probleme, i, verujem, ojačali politiku.

Novi pristup je jednoglasno prihvaćen, što su potvrdili i lideri EU. Odluka o otvaranju pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom bila je potvrda toga u praksi. I bili smo u mogućnosti da donesemo ove odluke uprkos teškoj situaciji koju je donela pandemija koronavirusa.

I dalje ne odmaramo: treći element ovog trostranog pristupa, ekonomski i investicioni plan koji je sada još relevantniji s obzirom na očekivani negativan uticaj krize izazvane koronavirusom na ekonomije u regionu, u pripremi je u kontekstu samita EU-Zapadni Balkan. Stoga sam uveren da prioritet koji dajemo Zapadnom Balkanu i njegovoj evropskoj perspektivi ima punu potporu i političku podršku naših država članica.

EWB: Sada kada su lideri EU podržali otvaranje pregovora o pristupanju sa Severnom Makedonijom i Albanijom, sledeći korak je da Komisija izradi pregovarački okvir za ove dve države. Kada ih možemo očekivati?

OV: Priprema pregovaračkih okvira je već započela. Planiramo da ih stavimo na sto Saveta što je brže moguće, nadam se do juna, kada ćemo predstaviti godišnji paket izveštaja o proširenju. Na ovaj način se, takođe, može brzo započeti sa raspravama o pregovaračkim okvirima u Savetu,

EWB: Kada Savet usvoji pregovarački okvir, formalno se mogu održati prve međuvladine konferencije. Da li verujete da se to može dogoditi za obe zemlje ove godine?

OV: U ovoj fazi, nema određenog datuma za prve međuvladine konferencije (IGC). Kao naredni korak, Komisija će predstaviti pregovaračke okvire, zasnovane na revidiranoj metodologiji. Tada će o okvirima trebati da se raspravlja i dogovara u Savetu – prve međuvladine konferencije sazvaće rotirajuće predsedništvo Saveta što je pre moguće nakon usvajanja.

Očekuje se da će Severna Makedonija i Albanija – kao i svi drugi partneri sa Zapadnog Balkana – nastaviti sa reformama. Albanija posebno mora ispuniti određene zahteve pre prve međuvladine konferencije, ali je već napredovala u ovom procesu i godišnji izveštaj će ažurirati pregled državama članicama u vezi s tim. Ključno je što se proces zasniva na zaslugama. Ne postoji ništa drugo što određuje napredak. A iz tog razloga nisu bili postavljeni konkretni datumi.

EWB: Nova metodologija se takođe može uključiti u postojeće pregovaračke okvire sa Crnom Gorom i Srbijom uz saglasnost ove de države. Kakva je procedura da ove dve zemlje prihvate novu metodologiju i da li očekujete da to urade?

OV: Čim je Komisija predložila revidiranu metodologiju početkom februara, otputovao sam u Beograd i Podgoricu da bih je i tamo predstavio. Odgovor je bio pozitivan.

Jedna stvar je zaista jasna: neće biti promena u pregovaračkim okvirima ove dve zemlje. One su napredovale u pregovorima i pravila igre se ne mogu promeniti kada je igra već u toku.

Međutim, od nove metodologije ima mnogo koristi. Promene – na primer, grupisanje poglavlja – mogu se smestiti u postojeće okvire, uz saglasnost dveju zemalja. Sa odobrenom metodologijom videćete njenu primenu, uključujući i u godišnjem paketu izveštaja.

Aleksandar Vučić i Oliver Varhelji; Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

EWB: Kada možemo očekivati ovogodišnji paket proširenja? Da li bi mogao da bude odložen zbog krize?

OV: Trenutna pandemija koronavirusa ima ogroman uticaj na sve nas: institucije EU, države članice i Zapadni Balkan. Svi smo jako usredsređeni na njeno rešavanje kako bismo spasili živote, podržavajući zdravstvene sektore i ublažavajući društveno-ekonomski uticaj, kako bismo izbegli još pogubnije posledice. Naši osnovni zadaci se, međutim, nastavljaju i očekujem da će paket biti predstavljen u junu.

EWB: Da li će u ovogodišnje godišnje izveštaje Komisije biti uključena procena proporcionalnosti vanrednih mera koje su preduzele zemlje kandidati za borbu protiv koronavirusa?

OV: Godišnji paket proširenja je još uvek u pripremi i gledamo kako će se trenutna kriza odraziti u izveštajima, posebno u ekonomskom delu, ali i drugde. Očekujem da će izveštaji biti vrlo realni, mereći napredak ostvaren na faktografski način, bilo da je reč o demokratskim i ekonomskim kriterijumima ili usvajanju evropskog zakonodavstva.

U bliskom smo kontaktu sa svim našim partnerima na Zapadnom Balkanu kada je u pitanju kriza izazvana koronavirusom, jer želimo da pomognemo koliko možemo. Naši partneri su preduzeli mere za koje su smatrali da su potrebne za rešavanje krize, svesni da je potrebno da budu efikasne, ali i proporcionalne. Videli smo da su neke preduzete mere morale da se ponovo prilagode, jer ova kriza nema scenario. Jasno je da možemo pobediti samo zajedno, i na to smo fokusirani.

EWB: Bili ste veoma aktivni u obezbeđivanju pomoći EU Zapadnom Balkanu tokom ove krize. Šta mislite o oštrim kritikama solidarnosti u EU koje je nedavno izneo predsednik Srbije?

OV: Mislim da smo vrlo brzo reagovali nakon što smo uspeli da počnemo sa borbom protiv krize unutar EU, epicentra pandemije tih dana. Odmah smo obezbedili pomoć za ceo region, čija ukupna vrednost već prelazi 700 miliona evra.

Osigurali smo 38 miliona evra za trenutne potrebe, kao što je finansiranje medicinske opreme ili prevoz kupljene medicinske opreme. Pripremili smo bilateralne pakete preusmeravanjem sredstava koja bi inače ostala neiskorišćena, u ukupnom iznosu od preko 374 miliona evra. I to će biti dopunjeno dodatnom regionalnom podrškom od 290 miliona evra.

Takođe, povezujemo Zapadni Balkan sa nizom evropskih inicijativa, na primer radom Evropskog centra za sprečavanje i kontrolu bolesti i našom inicijativa za zajedničke nabavke ili predlogom Transportne zajednice i CEFTA o „zelenim koridorima“, kako bi se obezbedio protok robe i lekova kroz region. Zemlje u pristupnim pregovorima imaju pristup i Fondu solidarnosti, koji je na primer pomogao Srbiji kada je bila pogođema jakim poplavama. Takođe razgovaramo o mogućnostima da se obezbedi makroekonomska finansijska pomoć budžetima regiona.

Mislim da je sve ovo vrlo konkretan izraz solidarnosti, prepoznat i u Srbiji.

EWB: Kineska pomoć je u Srbiji dobila izuzetno povoljan prijem, u poređenju sa prijemom pomoći EU, koji je bio mlak. Da li ste zabrinuti za reputaciju EU u regionu, posebno u Srbiji?

OV: Ovo nije trka ili takmičenje u popularnosti, ovde se radi o pomoći. Radimo sve što možemo da podržimo Zapadni Balkan i pozdravljam činjenicu da i Kina pomaže. Evropa je i ranije podržavala Kinu u borbi protiv koronavirusa. Sasvim je jasno da je ovo globalna kriza kojoj je potreban globalni odgovor.

Činjenice su takođe jasne: zemlje Zapadnog Balkana su naši neposredni susedi i naši prirodni partneri. Mi smo daleko najzastupljeniji u regionu: 75% stranih investicija dolazi iz EU, od 70% do 80% trgovinske razmene je sa EU. Iako su druge zemlje takođe prisutne u regionu i pokušavaju da izvrše svoj uticaj, Zapadni Balkan je napravio jasan izbor da je njegova budućnost u EU, gde i pripada.