fbpx
European Western Balkans
Intervjui Izdvojeno

[EWB Intervju] Vitale: Javna diplomatija jedan od najvećih izazova za NATO u Srbiji

Tomazo Vitale; Foto: Savet za strateške politike

Intervjuisali smo Tomaza Vitalea, šefa NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu, o saradnji između Srbije i NATO, budućoj perpsketivi te saradnje i o tome kako je građani Srbije percipiraju, o KFOR misiji i njenom novom komandantu, kao i o odgovoru NATO na COVID pandemiju.

European Western Balkans: U Beogradu ste šef Kancelarije već skoro godinu dana; koji je vaš utisak o Srbiji i saradnji razvijenoj između Srbije i NATO-a?

Tomazo Vitale:  Moje mišljenje o Srbiji je veoma pozitivno. Živeći ovde i svakog dana učeći nešto novo o vašoj bogatoj kulturi, imao sam zadovoljstvo da doživim pravo srpsko gostoprimstvo, osetim druželjubivost srpskog naroda i vidim vaše tradicije i istinsku lepotu vaše zemlje. Beograd je predivan grad. Kad sam početkom godine došao ovde, naišao sam na veoma topao doček, što zaista cenim. U Beogradu sam od početka globalne pandemije COVID-19. Duboko me je dirnula darežljivost i solidarnost koju je Srbija pokazala meni i mojim zemljacima kada ste poslali medicinsku opremu u Italiju. Verujem da će Italijani zauvek pamtiti i nositi u srcu ono što ste uradili za nas. Hvala vam još jednom.

Što se tiče saradnje između NATO-a i Srbije, naše partnerstvo je mnogo razvijenije nego što se to možda čini na prvi pogled. Radimo mnogo toga zajedno. Srbija je za NATO cenjen, posvećen i pouzdan partner. Obim i intenzitet našeg partnerstva mogu se videti u mnogo aspekata. Od mnogih uspešnih projekata sprovedenih zajedno u saradnji sa naučnom i tehnološkom zajednicom, preko razmene znanja i iskustava prilikom obuka i vežbi, do saradnje na polju upravljanja posledicama vanrednih situacija (što se može videti iz vežbe odgovora na vanredne situacije održane u Srbiji oktobra 2018). Treba spomenuti i dobre bilateralne odnose koje Srbija ima sa mnogim članicama NATO-a, uključujući i moju zemlju Italiju. Osećam se privilegovano što mogu da budem tu tokom ove faze odnosa između Srbije i NATO-a, i radujem se što ću nastaviti da doprinosim njihovom daljem razvoju.

EWB: Političari u Srbiji nerado pričaju o saradnji između Srbije i NATO-a jer to nije popularna tema. Situacija je slična kod većine medija. Shodno tome, građani Srbije nemaju priliku da se informišu o opsežnoj saradnji između Srbije i NATO-a. Prema vašem mišljenju, koji su najvažniji vidovi ove saradnje?

TV: Saradnja između Srbije i NATO-a započela je 2006. godine kad je Srbija pristupila programu NATO-a Partnerstvo za mir. Samim tim, ona je započeta na zahtev Srbije i krojena prema njenim potrebama i prioritetima. Njen okvir i sprovođenje su u potpunosti u skladu sa vašom politikom vojne neutralnosti. Srbija trenutno ima izbor od preko 1.400 različitih aktivnosti i programa saradnje sa NATO-om.

Krajem 2019, Srbija i NATO su obnovili Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP) u okviru programa Partnerstvo za mir. IPAP je osnovni dokument koji obuhvata politička i vojna pitanja, određuje prioritete i koordiniše sve aspekte naše saradnje. Ovo je bio veliki korak napred, pošto nam je omogućio program za saradnju tokom sledeće dve godine koji uključuje preko 200 aktivnosti između NATO-a i Srbije.

Zapadni Balkan je oblast od strateškog značaja za NATO. Ovde se nalaze članice i partneri Saveza. Zato je regionalna stabilnost neophodna za bezbednost i ekonomski razvoj ovih zemalja. Takođe je neophodna za očuvanje naše zajedničke evroatlantske bezbednosti.

Srbija je naš partner koji u ovom smislu igra ključnu ulogu. Kao što sam već rekao, Srbija je poštovan sused i pouzdan partner za NATO u unapređenju mira, bezbednosti i saradnje. Sve ovo su veoma važni aspekti na kojima se zasniva naš odnos i zahvaljujući kom je on obostrano koristan. Stabilnost, prosperitet, bezbednost i ekonomski rast – to je ono što naši građani žele da postignu.

EWB: Solidarnost je nešto što NATO često ističe kao jednu od najvažnijih vrednosti. Poslednjih meseci je kroz Koordinacioni centar za vanredne situacije pružao podršku svojim članicama i partnerima. Možete li reći nešto više o tome i da li je Srbija, kao zemlja partner, uputila zahtev za pomoć na koji ima pravo?

TV: Saveznici NATO-a stoje solidarno protiv pandemije, na rečima i na delu, i to će se nastaviti. U prvoj polovini godine Saveznici su izvršili preko 350 letova kojima su transportovali medicinsko osoblje, preneli su preko 1.000 tona opreme i pomogli na izgradnji skoro 100 poljskih bolnica sa preko 25.000 bolničkih kreveta. Takođe su sarađivali sa naučnom zajednicom na razvoju inovativnih rešenja.

Naš Evroatlantski koordinacioni centar za vanredne situacije igra veoma važnu ulogu u pružanju pomoći Saveznicima i partnerima. Ovaj Centar je glavni mehanizam NATO-a za odgovor na civilne vanredne situacije u evroatlantskoj oblasti, koji radi 24/7. Od početka pandemije, naš Centar je koordinisao 22 zahteva za međunarodnu pomoć koje su uputili Saveznici, partneri i međunarodne organizacije, na koje je odgovoreno sa preko 125 ponuda za pomoć.

Srbija nije formalnim putem tražila pomoć kroz Evroatlantski koordinacioni centar za vanredne situacije. Ipak, NATO i pojedinačne članice i partneri su pružili veoma važnu medicinsku pomoć zemljama Zapadnog Balkana – uključujući Srbiju – kako bi pomogli u sprečavanju širenja koronavirusa. Veliki deo podrške realizovan je posredstvom Evroatlantskog koordinacionog centra za vanredne situacije NATO-a. Navešću nekoliko primera. Turska je pružila maske, kombinezone i testove Srbiji i drugim zemljama u regionu. Češka je blisko sarađivala sa Srbijom na razvoju filtera za maske, unutar NATO okvira za saradnju između obrazovnih institucija u oblasti odbrane. Holandija je transportovala zaštitnu opremu i medicinske zalihe iz Kine u Crnu Goru. Austrija je ponudila pomoć Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Albaniji, između ostalog šatore, rukavice i sredstva za dezinfekciju. Naša misija KFOR je u borbi protiv koronavirusa pomogla mnogim opštinama na Kosovu, za dobrobit svih zajednica, uključujući donacije hrane i odeće, zajedno sa humanitarnim organizacijama i Crvenim krstom. A u Bosni i Hercegovini su SAD i naše Sedište NATO-a u Sarajevu državnim zdravstvenim organima pružili pomoć u vidu medicinskih zaliha i sredstava za dezinfekciju.

Pored toga, kao odgovor na drugi talas pandemije, osnovali smo Poverilački fond NATO-a za odgovor na pandemiju. Ovaj poverilački fond uključuje zalihe medicinske opreme i materijala koje su brzo na raspolaganju, kao i finansijska sredstva za podršku partnerima NATO-a. Već smo primili ponude za donacije medicinske opreme i novca. Ovo uključuje respiratore iz Sjedinjenih Država i Mađarske, zaštitnu opremu iz Nemačke, kao i finansijsku podršku od nekoliko Saveznika NATO-a u iznosu od više miliona evra. Albanija, Češka, Crna Gora i Severna Makedonija su primile desetine respiratora, kao i medicinske zalihe u vrednosti od oko 1,5 miliona evra. Saveznici NATO-a su rasporedili vojne lekare u Češkoj kako bi odgovorili na njihov zahtev za pomoć. Takođe, određena sredstva su namenjena za pružanje pomoći najteže pogođenim partnerima, među kojima su Bosna i Hercegovina, Irak, Moldavija, Tunis i Ukrajina.

NATO podržava i inovacije kroz istraživanja i naučnu saradnju u vezi sa COVID-19. Na primer, NATO je angažovao svojih 6.000 naučnika u oblasti odbrane i tražio od njih ideje za unapređenje detekcije i dekontaminacije virusa.

Kroz program NATO-a Nauka za mir i bezbednost, italijanski i švajcarski naučnici sarađuju na projektu koji podržava NATO, čiji je cilj razvoj testova za brzu dijagnostiku COVID-19. Pored toga, NATO se koordiniše i blisko sarađuje sa drugim međunarodnim organizacijama, uključujući Evropsku uniju i Ujedinjene nacije.

Imajući sve ovo u vidu, NATO je obezbedio da ova zdravstvena kriza ne preraste u bezbednosnu. Preduzeli smo sve potrebne mere da obezbedimo da naše snage ostanu u pripravnosti, na oprezu i spremne da odgovore na svaku pretnju. NATO stoga može da nastavi da izvršava sve svoje glavne zadatke u cilju odbrane i zaštite oko milijardu građana u svojim zemljama.

EWB: Kako je KFOR tokom pandemije pomogao lokalnom stanovništvu na Kosovu?

TV: Od izbijanja pandemije na Kosovu, misija NATO-a KFOR nastavlja da redovno izvršava svoje bezbednosne zadatke prema mandatu propisanom 1999. u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, tj. da pruža sigurno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja za sve zajednice na Kosovu i da čuva arheološke lokalitete i kulturno i versko nasleđe. Istovremeno, on doprinosi lokalnom odgovoru na COVID-19 tako što snabdeva javne ustanove ličnom zaštitnom opremom i vrši njihovu sanitizaciju. KFOR takođe omogućava isporuku pomoći institucijama na Kosovu od strane članica i partnera NATO-a.

KFOR je bio moja prva operativna misija. Naučio sam mnogo toga na Kosovu. Mogu vam reći da kad sam bio tamo, a verujem da je to slučaj za skoro svakog kog sam tada sreo, postao sam veoma svestan koliko je važno garantovati dobrobit svih zajednica kojima služimo. Ovo osećanje je utoliko jače tokom ove globalne pandemije s kojom se suočavamo, koja ne zna za granice i utiče na sve nas podjednako.

Od prvog dana, snage KFOR-a, koje dolaze i iz članica i iz partnerskih zemalja NATO-a, igraju važnu ulogu u odgovoru na krizu COVID-19, tako što podržavaju sve zajednice na Kosovu, što ima direktan pozitivan efekat na svakodnevni život lokalnog stanovništva, kao npr. to da deca mogu da se bezbedno igraju napolju, da idu u vrtiće i škole. Daću nekoliko primera. KFOR je pomogao da se dezinfikuje više osnovnih škola i obdaništa, što im je omogućilo da nastave da redovno funkcionišu. Donirao je novo igralište jednoj osnovnoj školi, što će pomoći deci da razvijaju socijalne veštine i služiti svim zajednicama i narodima. Pored toga, KFOR je renovirao košarkaški teren koji dele dve osnovne škole, za dobrobit sve dece iz svih zajednica koje žive u okolini, i donirao posebnu opremu kako bi pružio podršku deci sa autizmom. Ova oprema će omogućiti unapređenje motornih veština, nivoa fizičke spremnosti, socijalnog funkcionisanja i mišićne snage i izdržljivosti. U istom okviru projekata koje finansira NATO, KFOR je isporučio klima uređaje instituciji koja pruža fizikalnu terapiju i drugo lečenje osobama sa invaliditetom.

Kako bi osigurao zaštitu i dobrobit svih građana, KFOR je donirao deo svojih rezervnih zaliha spasonosnog protivotrova imunoglobina, kao odgovor na hitan zahtev Univerzitetskog kliničkog centra Kosova, i donirao ličnu zaštitnu opremu Klinici za infektivne bolesti u Prištini. KFOR je takođe dostavio medicinske instrumente i opremu, uključujući sterilizator, elektrokardiogram, sisteme za praćenje nivoa šećera u krvi i drugu opremu za dijagnostiku institucijama kojima su potrebni. Ovo su samo neki primeri kako KFOR, misija NATO-a, pomaže ljudima na Kosovu tokom pandemije.

EWB: KFOR ima novog komandanta, general-majora Franka Federičija. Kakvu saradnju očekujete sa svojim kolegom i zemljakom?

TV: Svi smo mi profesionalci i shvatamo naš posao i dužnost veoma ozbiljno, naročito kad smo odgovorni za bezbednost lokalnog stanovništva i njihovo blagostanje. Bez obzira na to ko će biti ili ko je bio komandant KFOR-a, misija je uvek ostala ista – pružanje bezbednog i sigurnog okruženja i slobode kretanja za sve zajednice na Kosovu, kao i čuvanje arheoloških lokaliteta i kulturnog i verskog nasleđa, u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 1999.

Naravno, kada vam je kolega u NATO-u vaš zemljak, neko koga znate i s kim blisko sarađujete godinama, budete srećni i ponosni. General Federiči je izvrstan vojnik sa bogatom istorijom i velikim iskustvom sa prethodnih vojnih zaduženja. On je u potpunosti posvećen svom zadatku; i izvršavaće ga sa dužnom pažnjom.

EWB: Prema anketama, građani Srbije i dalje imaju negativan stav o NATO-u i potencijalnom članstvu u ovoj organizaciji, ali imaju mnogo bolje mišljenje o uzajamnoj saradnji. Koliko ste zadovoljni time kako se ova saradnja saopštava javnosti?

TV: Javna diplomatija je jedan od najvećih izazova za NATO u Srbiji. Mislim da ljudi ne vide koliko toga radimo zajedno, uprkos tome što smo otvoreni i transparentni o onome čime se bavimo i što smo spremni da nastavimo da razmenjujemo mišljenja i stavove o NATO-u sa svim zainteresovanim stranama. Mi visoko cenimo javno mnjenje u Srbiji. Percepcija i perspektiva naroda su za nas ključni faktori koje uzimamo u obzir u obavljanju naših svakodnevnih aktivnosti. Srbija je cenjen, poštovan i važan partner za NATO. Naša saradnja je pouzdana, obostrano korisna i odvija se na više polja. Ovo su činjenice koje se trudimo da saopštavamo na transparentan način. Postoji još jedna važna stavka koja treba da se češće saopštava. NATO se sastoji od država članica, zemalja koje su susedi i ekonomski partneri Srbije, tj. zemalja koje su na ovaj ili onaj način bliske Srbiji i srpskom narodu. NATO je Italija, moja domovina, jedna od njegovih 12 osnivača. NATO je Nemačka. NATO je Norveška, odakle dolazi naš generalni sekretar Jens Stoltenberg. NATO su Grčka, Mađarska, Španija, Slovačka, Danska i mnoge druge države članice.

Naravno, mi se trudimo da budemo proaktivni. Uvek ima još toga što može da se uradi na saopštavanju obima odnosa Srbije i NATO-a na tačan i transparentan način, kao i na daljem jačanju našeg angažovanja sa srpskim medijima. Stoga ćemo nastaviti da radimo na ispunjavanju tog cilja.

EWB: Sledeće godine je 15. godišnjica osnivanja NATO vojne kancelarije za vezu i pristupanja Srbije Partnerstvu za mir. Kako ocenjujete saradnju u ovih 15 godina i gde vidite prilike za unapređenje?

TV: Srbija i NATO kontinuirano razvijaju ovo partnerstvo poslednjih petnaest godina i iz dana u dan ga sve više unapređuju kroz obostrano korisnu saradnju.

Od Srbije zavisi u kom pravcu želi da razvija ovo partnerstvo. Moja kancelarija je osnovana upravo kako bi pružala podršku u ovom procesu. Na zahtev Srbije, izvršavamo širok spektar zajedničkih aktivnosti čiji je cilj jačanje odbrambenih i bezbednosnih kapaciteta, struktura i institucija Srbije, u okviru Partnerstva za mir sa NATO-om kom se Srbija pridružila 2006.godine.

Povezani članci

Reforma EU: Evropa „u više brzina“ između tendencija ekskluzivnosti i inkluzivnosti

Duško Lopandić

[VIDEO] Fogel: Srbija će morati da napravi veliki ustupak

EWB

Skat: Raspravljati o NATO jedino činjenicama

EWB