Intervju sa General-pukovnikom Kristijanom Žunom, zamenikom komandanta Štaba združenih NATO snaga u Napulju. Intervju je obavljen u Beogradu tokom nedavne Žunoove posete srpskoj prestonici.

European Western Balkans: Šta vidite kao glavni interes angažovanja NATO-a na Zapadnom Balkanu i evidentnog proširenja NATO-a u regionu Zapadnog Balkana u prethodne dve godine?

Kristijan Žuno: Proširenje je svakako bilo veliki uspeh, mislim da je ono pomoglo unapređenju bezbednosti, stabilnosti, demokratije i prosperiteta država koji su se pridružile NATO-u. Ali na kraju dana, na tim državama je da odluče da li će se pridružiti NATO-u ili neće. U slučaju Srbije, situacija je veoma jasna da ona kao država nije zainteresovana da se pridruži NATO-u i mi to poštujemo. Želite da zadržite vojnu neutralnost, što takođe poštujemo. Ali to nas ne sprečava da razvijamo partnerstvo na mnogo nivoa, kao što su program Partnerstvo za mir i IPAP (Individualni akcioni plan partnerstva). Imamo delotvornu saradnju između NATO-a i Srbije i veoma smo zadovoljni time.

EWB: Kada pogledamo celokupni region Zapadnog Balkana, šta smatrate najvažnijom bezbednosnom pretnjom sa kojom se region suočava?

KŽ: Očigledno, ovaj region je prešao dosta dug put od devedesetih, ali moramo se fokusirati na budućnost. Trenutno je region mnogo bezbedniji i u boljem stanju nego ranije, ali smo došli do tačke gde je zaista neophodno da budemo oprezni kada je u pitanju agresivnost, bilo reči bilo dela, koja bi mogla da podigne tenziju i vrati nas u situacije koje želimo da izbegnemo.

EWB: Koliko se izmenilo bezbednosno okruženje u prethodnih nekoliko godina, posle učlanjenja Crne Gore u NATO i sada Severne Makedonije koja je otpočela proces učlanjenja u NATO?

KŽ: Pridruženje NATO-u se pokazalo kao veoma pozitivno iskustvo za sve zemlje. Bio je to veliki uspeh i mislim da, iz perspektive Zapadnog Balkana, pomaže nam i u jačanju Saveza i u pružanju stabilnosti i bezbednosti u regionu. U tom smislu, ulazak 29. države 2017. godine (Crne Gore) i sada Severne Makedonije koja je otpočela proces učlanjenja jeste dobra vest. U potpunosti poštujemo činjenicu da neke države odlučuju da se ne pridruže NATO-u i to nas ne sprečava da sa njima blisko sarađujemo. Daću vam samo neke primere: Austrija, Švajcarska, Švedska, Finska.

EWB: Da li mislite da je spoljni uticaj na region – ovde prvenstveno mislim na uticaj Rusije koji se čini da je predstavljao brigu za NATO u poslednjih par godina – smanjen u poslednjih nekoliko godina, imajući u vidu učlanjenje Crne Gore u NATO i uskoro Severne Makedonije?

KŽ: Za NATO je važno da je saradnja koja je uspostavljena sa Srbijom nastavila da napreduje. Što se tiče Rusije, naravno da pokušava da ostvari uticaj u regionu, mi pratimo šta se dešava, ali i ona prati nas. Mi želimo da države budu sposobne da samostalno donose političke odluke bez pritisaka sa strane.

EWB: Da li mislite da je moguće pričati o potpunoj bezbednosti i stabilnosti regiona bez punopravnog članstva država Zapadnog Balkana u NATO-u?

KŽ: Svaka država odlučuje da li želi da se učlani u NATO ili ne. Situacija je u ovom momentu stabilna, imamo dobar odnos sa državama koje nisu članice NATO-a i zadovoljni smo trenutnom situacijom.

EWB: Postoji zabrinutost da će doći do zastoja proširenja Evropske unije na Zapadnom Balkanu i da je proširenje NATO-a neka vrsta kompenzacije – proces koji bi trebalo da stabilizuje region u odsustvu perspektive evropskih integracija. Kako komentarišete ovo?

KŽ: Ovo o čemu govorite je pomalo spekulacija, ali ono što želim da kažem za ovaj region jeste to da su evroatlantske integracije namenjene samo državama koje to žele i mi ćemo to podržati, a što se tiče onih država koje ne žele da budu deo Saveza, poštovaćemo njihovu odluku. Verujem da je pristupanje Evropskoj uniji i pristupanje NATO-u bilo korisno tim državama i njihovim građanima. Ali to je odluka, suverena odluka koju mora da donese suverena država.

EWB: Kako ocenjujete saradnju između Srbije i NATO-a, pošto je očigledno u porastu u prethodnih nekoliko godina?

KŽ: Odnos koji postoji je zaista dobar. Pomaže nam da proširimo politički dijalog između NATO-a i Srbije, a tu je i praktični deo saradnje, imamo programe u vojnom, naučnom i tehnološkom domenu, i sve to ima obostranu korist i za NATO i za Srbiju. Dakle, napreduje dobro.