BEOGRAD – Izveštaj Komisije ovog puta je oštriji jer Srbija ide napred u svom pristupanju ka Evropskoj uniji, poručio je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici, gostujući u emisiji Pravi ugao.
Godišnji napredak Srbije u reformama Evropska komisija je ocenila prosečnom ocenom 2,95, što je slično ostalim zemljama u regionu, sa izuzetkom Makedonije, koja je dobila najviše pozitivnih ocena. Najveće pohvale Srbija je dobila u oblasti ekonomskih reformi, dok je u Izveštaju istaknut još uvek snažan pritisak na pravosuđe, izbor državnih službenika, nedostatak debate u Parlamentu, i gotovo nikakav napredak u oblasti slobode medija.
Šef delegacije Evropske unije u Srbiji je istakao da je izveštaj Komisije ovog puta oštriji i precizniji, što je normalno s obzirom na to da proces Srbije ka pristupanju EU ide napred.
„Sve je više jasno koliko i šta treba da se uradi u svakoj oblasti, zato je neophodna konzistentnost izveštaja i on obuhvata sve elemente procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, rekao je Fabrici.
Komentarišući formulacije koje je Evropska komisija koristila, poput izvestan napredak, ograničen napredak, Fabrici je istakao da je to stvar metodologije Komisije, na osnovu koje će ona ocenjivati napredak.
„Taj izveštaj pokušava da odrazi sve one stepene napretka, to je pitanje metodologije, nije stvar da li postoji napredak ili ne, nego da li je on veći ili manji“, izneo je Fabrici, dodajući da se radi o merama, jer je proces pristupanja dugačak i promene se ne mogu desiti preko noći.
Izveštaj Evropske komisije je izrađen na osnovu informacija koje je ona dobijala od strane vlade, poslovne zajednice, međunarodnih i nevladinih organizacija, tako da je u potpunosti ispunjen kriterijum pluralnosti izvora, koji je neophodan za izrađivanje objektivne procene stanja.
Vladavina prava
Tri glavne oblasti, predmeti Izveštaja o napretku Srbije, su: demokratija i vladavina prava, oblast ekonomije i zajedničke spoljne i bezbednosne politike.
Vladavina prava predstavlja jedan od stubova funkcionisanja Evropske unije. U Izveštaju o napretku Srbije, Komisija izražava zabrinutost zbog visokog stepena političkog uticaja na pravosuđe. Iako su reforme u oblasti pravosuđa odobrene od strane Venecijanske komisije, Komisija i dalje po ovom pitanju izražava zabrinutost.
„Reforma pravosuđa je kompleksna stvar, stvar odgovornosti, nezavisnosti i efikasnosti. U prethodne dve godine vlasti su radile na ovoj oblasti, kako bi se reformisao Ustav u delu koji se odnosi na pravosuđe, kako bi se rešili neki problemi i postigla efikasnost, a to je veoma komplikovano“, rekao je Sem Fabrici, naglašavajući da su reforme u toku i da ovaj izveštaj da dodatno podršku njihovom implementiranju.
Sloboda medija
Nema nikakvog napretka u slobodama medija, sprečavanju govora mržnje i radu nezavisnih institucija, označeno je u Izveštaju Komisije. Takođe, od Srbije se traži da omogući nepostojanje političkih pritisaka na uređivačku politiku medija.
Ambasador EU u Srbiji je istakao da je pozitivno to što je Vlada u prethodnom periodu preuzela inicijativu da pozove medije, novinska udruženja kako bi izradila sveobuhvatnu medijsku strategiju.
„Ta aktivnost je bila inkluzivna i medijska strategija je usvojena. Ali, nas ne zanima reforma na papiru, a to verovatno nije ni u interesu Srbije. Nas zanima da jednog dana kada Srbija bude zatvarala poglavlja u pristupnim procesima, ove reforme daju predviđene rezultate. Srbija još uvek nije na tom nivou, ali mi vas podstičemo da idete napred“, rekao je Fabrici, dodajući da su mediji izuzetno složena oblast koja ne podrazumeva samo načine na koje se odnosimo jedni prema drugima, već i adekvatno korišćenje zakona koji postoje.
Opozicija u Srbiji i rad Parlamenta
Jedna od novina ovog izveštaja jeste pominjanje civilnih protesta i opozicione grupe Savez za Srbiju, ali i stanje u Parlamentu koje je dovelo do situacije da u njemu ne postoji debata, a on više ne kontroliše izvršnu vlast.
Fabrici je komentarišući ove novine naglasio da se izveštaj zasniva na faktičkim činjenicama, koje su obeležile prethodnu godinu, a građanski protesti i stvaranje novih opozicionih snaga predstavljaju činjenice koje su se dogodile, i iz tih razloga su našle svoje mesto u ovogodišnjem izveštaju.
Kada je u pitanju situacija u Parlamentu, Fabrici ističe da je to ključna institucija u demokratskom sistemu.
„On mora da realizuje svoju krucijalnu ulogu – da bude dom naroda u kom se donose zakoni i u kome se vrši nadzor izvršne vlasti. Mi kažemo da je nadzor Parlamenta nad izvršnom vlašću slab“, izneo je Fabrici, dodajući da je Srbija usvojila neke od preporuka koje se odnose na rad Parlamenta. Parlament, iako još uvek donosi veliki broj zakona po hitnom postupku, postoji pozitivan trend i taj broj se smanjuje.
Šef Evropske delegacije u Srbiji osvrnuo se i na izjave premijerke o nelogičnostima i neobjektivnostima koje postoje u izveštaju, napominjući da nije najvažnije da budemo zadovoljni onim što piše u izveštaju, već da on bude kredibilan.