BEOGRAD – Svi mi živimo u teška vremena i Srbija nije isključena iz pandemije koja se proširila svetom, stoga želim da iskoristim ovu priliku da poručim svim građanima Srbije da ostanu bezbedni, zdravi i da budu strpljivi. Budući da su mnoge vlade širom EU proglasile vanredno stanje kako bi se efikasno izborile sa istinskom pretnjom koja dolazi od koronavirusa, potrebno je da se postaramo da taj odgovor bude uravnotežen i proporcionalan.

Koronavirus nije izgovor za “zaključavanje” demokratije. Nijednoj vladi ne može biti dozvoljeno da nameće neograničene moći. Komesarka EU za unutrašnje poslove, gospođa Johanson, u našem jučerašnjem razgovoru je upozorila da potpuno zatvaranje granica Srbije predstavlja veliki problem, naročito za građane Srbije kojima treba omogućiti da se bezbedno vrate kući. Potrebno je, takođe, da zaštitimo lance snadbevanja, i dozvolimo putovanja “bazičnim radnicima”, kao i transport, kaže za Danas Tanja Fajon, poslanica grupe Socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu, komentarišući trenutno stanje u Srbiji, uključujući uvođenje vanrednog stanja.

Kako gledate na učestale susrete predsednika Srbije i mađarskog premijera?

Srbija i Mađarska su susedne zemlje. Bliska saradnja na najvišem političkom nivou je važna za dobrosusedske odnose, ali kada je reč o mađarskom premijeru Orbanu, mi u institucijama EU delimo duboku zabrinutost zbog opsega daljeg urušavanja demokratskog nadzora, kao i slobode medija u Mađarskoj. Mi u Evropskom parlamentu smo nekoliko puta pozivali EK i vlade država EU da procene poštovanje vrednosti naše Unije u Mađarskoj, i da se hitno  pozabave time u okviru Člana sedam u diskusijama o Mađarskoj. Evropski konzervativci ne mogu štititi mađarsku vladajuću partiju i tvrditi da takođe štite demokratiju. Godinama smo gledali kako Orban uništava demokratiju u svojoj državi i dovodi u pitanje evropske vrednosti, iz bezbednog okrilja stranke desnog centra, Evropske narodne partije. Stranka Fides je i dalje suspendovana iz sopstvene “političke porodice”.

Smatrate li da su opravdane optužbe da EU nije dovoljno pomogla Italiji da se izbori sa virusom?

Verujem da su nas brzina i opseg korona virusa sve “zatekli” u samom početku, jer su simptomi bili veoma slični sezonskom gripu. U situacijama kao što je ova, kada države moraju da se bore sa nepoznatim i nevidljivim neprijateljem, one moraju da se prilagode i da veoma brzo reaguju kako bi pronašli najbolja rešenja za sve. Ne dovodi se u pitanje da cela EU stoji  uz Italiju. U četvrtak 26. marta glasaćemo u EU o Inicijativi za investiranje u odgovor na korona virus, kojom će se uspostaviti temelj za mobilizaciju investicija u zdravstvene sisteme država članica i u druge sektore, kako bi se odgovorilo na COVID-19. Želela bih da naglasim da nije vreme za optužbe, već za solidarnost i blisku saradnju.

Kako ocenjujete to što je Kina poslala veliku medicinsku pomoć i lekare u Srbiju?

Kao što možemo da vidimo iz kineskog izveštavanja, situacija oko izbijanja virusa tamo se manje-više stabilizovala, što je zaista veoma pozitivna vest, ne samo za Kinu, već i za ostatak sveta. Očigledno je da su oni bili prilično uspešni u ograničavanju, čak, i u zaustavljanju širenja virusa, stoga toplo pozdravljamo njihovu (recipročnu) pomoć, ne samo Srbiji, već i nekim članicama EU. Kineski doktori su prisutni i u Italiji, gde je trenutno najgora situacija. Imajući u vidu dosadašnje odnose Srbije i Kine, pomoć iz Kine nije iznenađenje. Ipak, ne treba zaboraviti da EU sa državama članicama ostaje najveći donator Srbiji, i da Srbija prima najviše donacija EU na Zapadnom Balkanu. Gotovo 200 miliona evra donirano je Srbiji da unapredi zdravstveni sistem u prethodne dve decenije, a vrednost kredita je čak i veća. Za borbu sa COVID-19, EU je dosad ovoj zemlji rasporedila nešto manje od devet miliona evra.

Da li će odnosi u svetu biti drugačiji kada prođe pandemija?

Neizvesno je šta će doći nakon pandemije, ali, zasigurno, naše ekonomije će mnogo patiti, čak i naši društveni kontakti. Bez sumnje, trebaće nam dosta vremena da se oporavimo. Neki kažu da svet više nikada neće biti isti – ne znam, ali moguće je i da ćemo brzo sve zaboraviti i početi da ponovo živimo onako kako smo živeli, ali našim ekonomijama i biznisima biće potrebno dugo da se oporave, a to će pogoditi svakog od nas. Nedavno sam gledala divan snimak na kojem je prikazano kako je brzi razvoj civilizacije najveća pretnja za nas – zagađenja, uništavanje prirodnih resursa. Možda će ova kriza izazvana svetskom pandemijom takođe poslužiti kao “alarm za buđenje” za sve – da moramo da promenimo naš životni stil kako bismo bolje zaštitili našu životnu sredinu, naše prirodne resurse koji su ključni za naše postojanje. Uprkos svemu, ostajem optimistična. Danas je teško, ali osećam da ćemo biti snažniji kada prevaziđemo ovu bolest, jači u našoj solidarnosti i shvatanju da smo veoma ranjivi i da smo potrebni jedni drugima da se izborimo sa zajedničkim izazovima.