BEOGRAD – Novi IPAP nije stepen ka članstvu, već instrument da Srbija unapredi svoje političke odnose kroz dijalog i saradnju, bez nastojanja da promoviše NATO i postane članica, moglo se čuti od Branimira Filipovića, v.d. pomoćnika ministra u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije u emisiji „Pravi ugao“, koju vodi i uređuje Ljubica Gojgić.
Govoreći o poziciji Srbije u kontekstu sukoba Rusija i NATO-a između kojih Srbija nastoji da održi strateški balans, Filipović je rekao da je konstanta aktuelnog političkog i globalnog trenutka sučeljavanje interesa i konfrontacija velikih sila.
„Srbija je mala zemlja, na specifičnom mestu u Evropi koja pokušava da na najbolji način profiliše spoljnu politiku i da na najbolji način odbrani svoje nacionalne interese. U tom smislu, mi pokušavamo da se pozicioniramo na međunarodnoj sceni kao pouzdan i odgovoran partner. Da održavamo odnose sa velikim silama, a pre svega fokusirane na region i na naš cilj, koji je i zajednički cilj regiona, a to je očuvanje mira i bezbednosti“, objasnio je Filipović.
Objašnjavajući šta za Srbiju znači nedavno usvajanje novog Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP) i da li to predstavlja stepen više u odnosima Srbija-NATO, Filipović je rekao da je IPAP najviši oblik saradnje za zemlje partnere NATO-a koje ne teže članstvu i da se ne radi o sporazumu ili ugovoru.
„IPAP je akcioni plan, koji je usvojila Vlada Republike Srbije i Severnoatlantski savez, on sadrži spisak aktivnosti koji su dve strane dogovorile radi ispunjenja određenih zajedničkih ciljeva“, objasnio je Filipović.
Odgovarajući na pitanje Gojgić da li je ovim IPAP-om, Srbija „na mala vrata“ krenula ka članstvu u NATO i da izlazi iz okvira Partnerstva za Mir (PzM), rekao da je je IPAP deo programa Partnerstva za Mir, da predstavlja kontinuitet prethodnog akcionog plana i da su u pogledu sadržaja sva poglavlja gotovo istovetna kao u prethodnom planu.
„U Akcionom planu nalaze se naši prioriteti koji su javno dostupni na sajtu Ministarstva spoljnih poslova“, istakao je on i dodao da je saradnja Srbije i NATO-a transparentna i da se nastoji sa naše strane da na što bolji način objasnimo sadržaj i suštinu ove saradnje.
Veća interoperabilnost sa NATO-om znači unapređenje evropskih integracija Srbije
Komentarišući navode iz novog IPAP-u da je NATO dominantni partner Srbije kada su u pitanju vojne vežbe i sprovođenje drugih zajedničkih aktivnosti, istakao da je Srbija okružena članicama NATO-a i da su odnosi obeleženi imperativom očuvanja mira i bezbednosti u regionu i željom Srbije da spoljnu politiku kreira prema nacionalnim interesima i prioritetima.
„Saradnja sa NATO-om je i druga strana medalje naše bilateralne saradnje sa članicama NATO-a, ali i partnerima NATO-a. Tako da je to skup aktivnosti koje se odvijaju kako na bilateralnom, tako i multilateralnom planu“, rekao je Filipović.
On je dodao je NATO prisutan kao mirovni i bezbednosni akter u regionu, tako da je pozicioniranje Srbije prema NATO-u usmereno na očuvanje mira i bezbednosti.
U odnosu na navode Srbija želi da unapredi politički dijalog sa NATO-om, koji je istaknut u IPAP-u, Filipović je rekao da je dijalog započeo još 2014. godine na najvišem nivou, da se odvija svake godine i da u njemu Srbija otvoreno ukazuje na naše prioritete i crvene linije.
„Zato i mi govorimo da smo odgovoran i predvidiv partner koji u dijalogu pruža objašnjenja svoje spoljne politike“, zaključio je Filipović.
NATO poštuje vojnu neutralnost Srbije
Što se tiče politike vojne neutralnosti, on je napomenuo da je ona baza za saradnju u okviru Partnerstva za mir i da je bazirana na Rezoluciji Narodne Skupštine iz 2007. godine. Filipović je rekao da se na osnovu izjava NATO zvaničnika može zaključiti da oni u potpunosti poštuju opredeljenje Srbije.
Odgovarajući na pitanje o koordinisanju procesa evropskih integracija i saradnje sa NATO-om koja je istaknuta kao jedan od ciljeva IPAP-a i povezanosti dveju integracija, Filipović je rekao da ove dve organizacije veoma blisko sarađuju na globalnom nivou.
„U našem akcionom planu, mi smo jednostavno apostrofirali mnoge prioritete koji su vezani za članstvo u EU. S obzirom da je najveći broj država Evropske unije ujedno i članica NATO, mi kroz proces saradnje sa NATO-om unapređujemo naš proces evrointegracije“, istakao je Filipović.
On je objasnio na primeru interoperabilnosti da je saradnja sa NATO-om veoma bitna kako Srbija razvila kapacitete za učešće u međunarodnim misijama, kada je reč i o EU, jer je to značajni deo našeg učešća u Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici.
Komentarišuću navode u istraživačkim medijima o tome da je oružje iz Srbije završavalo u rukama terorističkih grupa, Filipović je naveo da Srbija poštuje sve međunarodne standarde i sporazume.
„Srbija vodi računa o međunarodnim standardima u primeni i vođenju postupka za izdavanja dozvola (ITT sporazum). Takođe, proveravamo takozvane sertifikate, sertifikat krajnjeg korisnika, onda tražimo potvrdu za izvoz robe. Činimo sve kako bi se izbegla mogućnost da oružje dođe u posed terorističkih grupa“, zaključio je Filipović.
NATO treba da se sam promoviše, članstvo Srbije nije prioritet
U delu koji se tiče javne diplomatije odnosno delovanja Vlade u pravcu informisanja građana o NATO-u i saradnji NATO-a i Srbije, kao i eventualnoj izgradnji pozitivne slike NATO-a u Srbjii, Filipović je rekao da Srbija nema nameru da ubeđuje građane i vrši promociju.
„NATO treba da se sam promoviše. Cilj javne diplomatije sa našeg aspekta je objašnjavanje suštine odnosa između Srbije i NATO-a. Naš pristup jeste da na najbolji mogući način objasnimo zbog čega je to nama važno u sklopu naših spoljnopolitičkih prioriteta“, rekao je Filipović.
Što se tiče eventualnog članstva Srbije u NATO-u, rekao je da to pitanje nije na dnevnom redu ni Srbiji ni NATO-u, a NATO poštuje politiku vojne neutralnosti Srbije.
„Niska podrška je produkt bombardovanja 1999. godine i apsolutno ne treba da bežimo od toga. To je istorijska činjenica. Mi to apostrofiramo, ali sarađujemo sa NATO-om zbog budućnosti. Zato što imamo zajednički interes da sačuvamo regionalni mir i bezbednost“, zaključio je Filipović.
Kako Srbija još uvek nije dobila zeleno svetlo za otvaranje Poglavlja 31 koje se tiče spoljne, bezbednosne i odbrambene politike, a zbog moguće nesaglasnosti pojedinih država članica usled previše bliskog odnosa sa Rusijom i niskog stepena usaglašenosti sa EU, Filipović je naveo da je usaglašavanje proces koji se odvija progresivno do pristupanja.
„Srbija kao kandidat za EU vrši usaglašavanje, ali je vrlo važno da usaglašavanje vršimo na osnovu svojih interesa. Naš stav je veoma jasan, s obzirom da nas Rusija, ali i neke druge zemlje, podržavaju u nekim našim spoljnopolitičkim prioritetima“ objasnio je Filipović i dodao da pridruživanje nije jedini segment ovog poglavlja, već je to i učešće u misijama i operacijama EU i usaglašavanje zakonske regulative u ovoj obasti.