Finsko predsedavanje EU: Daljina (ni)je bitna

Panel diskusija "Od Rumunije do Finske - Daljina (ni)je bitna"; Foto: Tanjug /Sava Radovanović

BEOGRAD – Finska će nastaviti da podržava proces proširenja na Zapadni Balkan, iako će prioriteti finskog predsedavanja Savetom EU biti klimatske promene, demokratsko funkcionisanje institucija i vladavina prava, poručeno je danas na panelu „Od Rumunije do Finske – Daljina (ni)je bitna“, u organizaciji Centra za evropske politike i EU info centra.

„Finska je tradicionalno zemlja naklonjena proširenju i mi smo saglasni sa perspektivom proširenja Zapadnog Balkana“, rekao je Kimo Ladervita, Ambasador Finske u Srbiji, dodajući da veruje da Srbija ima kapacitete da sprovede reforme u oblasti vladavine prava, koje su nužne za napredovanje u procesu evropskih integracija.

On je dodao da pored borbe protiv klimatskih promena, prioriteti finskog predsedavanja Evropskom unijom biće jačanje demokratskog funkcionisanja institucija i vladavine zakona, kompetitivnost i kreiranje poslova, kao i pitanje izlaska Velike Britanije iz Evropske unije.

„Politika proširenja jedna je od najuspešnijih politika Evropske unije, ali potreban je trud zemlje kandidata. Napredak u poglavljima 23 i 24 od krucijalne je važnosti“, rekao je Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji. Fabrici je istakao da ne čudi to što je Srbija u proteklom periodu otvorila samo jedno poglavlje, s obzirom da u ovim ključnim oblastima nije postignut potreban napredak, što je potvrdio Izveštaj Evropske Komisije.

Njegov stav deli i Kristina Oana Popa, ambasadorka Rumunije u Srbiji, koja smatra da Izveštaj Evropske komisije nije bio kritičan, već realističan.

„Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije nije bio kritičan, već realističan“, rekla je Popa naglašavajući da je Rumunija tokom svog predsedavanja Savetu EU posvetila pažnju proširenju na Zapadni Balkan.

„Pitanje Zapadnog Balkana jeste bilo na agendi, ali se uvek očekuju kvantitativni, a ne kvalitativni rezultati“, rekla je ambasadorka, napominjući da je Rumunija tokom svog predsedavanja organizovala nekoliko značajnih susreta političara sa Zapadnog Balkana, u Sarajevu, Briselu i Bukureštu.

Govoreći o očekivanjima i kritikama prema rumunskom predsedavanju, kada je u pitanju politika proširenja, panelisti su se složili da je rumunsko predsedavanje bilo fokusirano i opterećeno unutrašnjim dešavanjima u EU, kao što su Bregzit i Izbori za Evropski parlament.

„Rumunija je za vreme svog predsedavanja dala najbolje što je mogla za politiku proširenja i mi smo im na tome zahvalni“, rekla je Šefica Pregovaračkog tima Srbije za EU, Tanja Miščević, dodajući da je dokaz toga otvaranje poglavlja na kraju rumunskog mandata.

Miščevićeva je istakla da je fokus Pregovaračkog tima rad na preporukama koje je Evropska komisija dala Srbiji, napominjući da je Srbija spremna za otvaranje još pet poglavlja, od kojih je posebno istakla rad na pregovaračkom okviru za poglavlje 27 – Životna sredina, koji bi Vlada trebalo da usvoji do kraja godine.

Sem Fabrici je takođe naglasio važnost poglavlja 27, koje se ne odnosi samo na zaštitu životne sredine i nije samo pitanje odlaganja otpada, već i kvaliteta vazduha i zemlje.

„Ne gledajte na pitanje zaštite životne sredine kao na ludačku košulju, već kao priliku, jer zelena ekonomija tiče se svih nas“, zaključio je Šef Evropske Delegacije u Srbiji.

Govoreći o informisanju građana o procesu pristupanja EU, Miščevićeva smatra da se na tome mora mnogo više raditi, jer je Evropska unija „živa stvar i Srbija mora pratiti sve što se novo dešava u njenom zakonodavstvu“.