Fizinger: Srbija i Crna Gora mogu da ispune zadatke do 2025.

Klaus Fizinger; Foto: Tanjug / Dimitrije Goll

BRISEL – Regionalni direktor za Jugoistčnu Evropu fondacije „Hans Zajdel“, Klaus Fizinger, smatra da Srbija i Crna Gora žele i mogu da ispune svoje zadatke do 2025, koja je Strategijom proširenja EU na Zapadni Balkan određena kao okvirni rok za pristupanje tih zemalja EU.

*Intervju u celosti na engleskom jeziku možete pročitati ovde.

„Ne mogu da gledam u budućnost, ali verujem da obe zemlje, Srbija i Crna Gora, žele i mogu da ispune svoje zadatke do 2025“, rekao je Fizinger na pitanje European Western Balkans da li misli da je vremenski rok, predviđen strategijom EU, u skladu sa kapacitetima i mogućnostima dveju država.

Govoreći o evropskoj perspektivi ostalih zemalja na Zapadnom Balkanu, Fizinger kaže da ona zavisi od raznih „teških pitanja“ s kojima se te zemlje suočavaju.

Kao primer, navodi da se Makedonija suočava s pitanjem rešenja spora oko imena sa Grčkom.

Što se Albanije tiče, dodaje, pitanje će biti da li postoji mogućnost da se reforme, ratikikovane u parlamentu, primene u oblasti pravosuđa, odnosno u praksi.

Osim toga, napominje, Albanija će imati i zadatak da pokaže da li je sposobna i voljna da smanji ogroman izvoz droge i obuzda korupciju na državnom nivou.

„Videćemo da li će, kao što se očcekuje, tokom bugarskog predsedavanja EU obe zemlje kandidati za EU – Makedonija i Albanija, dobiti poziv od Evropske komisije za konkretan početak pregovora“, rekao je Fizinger na marginama konferencije „Strategija EU za uspešno pristupanje Zapadnog Balkana i suseda EU – slučaj Rumunije“, koja je 7. februara održana u Begradu u organizaciji Centra za spoljnu politiku.

Na pitanje da li treba očekivati čvrst stav bloka u vezi s pitanjima o vladavini prava, pravosuđu, korupciji i da li će EU češće koristiti pristup „šargarete i štapa“ kako bi dovela do reformi, Fizinger podseća da se strategijom naglašava da je priključivanje Zapadnog Balkana EU u zajedničkom interesu, koji se odnosi na na unutrašnju i spoljnu politiku, kao i na bezbednost i ekonomiju.

„Ipak, mora biti jasno da bi EU trebalo da izvozi stabilnost u šest zemalja Zapadnog Balkana, a ne da uvozi nestabilnost iz njih. Tako da EU mora i već će definisatiapredak u vladavini prava, pravosuđu i borbi protiv korupcije kao neizbežne uslove, koji se moraju uzeti u obzir u svakom slučaju“, poručio je Fizinger.