Flekenštajn: Kratkoročno će biti teško uspostaviti uslove za rad Narodne skupštine

Knut Flekenštajn; Foto: Evropska unija

BEOGRAD – Bivši evropski parlamentarac Knut Flekenštaj, koji učestvuje u međustranačkom dijalogu u Srbiji, smatra da je teško očekivati neki pomak do predstojecjih izbora ako se, kako kaže, najvažniji deo opozicije ne uključi u razgovore i ako vladajuća većina ostane nefleksifibilna,

„Srednjeročno gledano, smatram da postoji prilika da se srpski parlament organizuje na način da i opozicija može da da svoj doprinos parlamentarnom radu. Kratkoročno, u periodu do narednih izbora, to će biti veoma teško ako najvažniji deo opozicije ne učestvuje u razgovorima a veći deo vladajuće partije je nefleksibilan. Na taj način, kratkoročno, neće biti zajedničkog rešenja za naredne izbore.“ rekao je Flekenštaj u intervjuu za portal Međunarodna politika i društvo.

Ceo intervju na engleskom jeziku možete pročitati OVDE.

Odgovarajući na pitanje portala o međustranačkom dijalogu u Srbiji s ciljem da se unaprede uslovi za fer i poštene izbore i da li ima uspeha u tome, Flekenštajn dodaje:

„Moramo biti veoma pažljivi o tome šta govorimo jer ne želimo da pomažemo jednoj strani da pobedi. Naš cilj je da doprinesemo normalnoj radnoj atmosferi između opozicije i vladajuće partije kako bismo pomogli da se implementiraju fer uslovi za izbore u Srbiji“, zaključio je on.

Na pitanje da li je proces evropskih integracija Zapadnog Balkana projekat u kojem EU može da dokaže sposobnost da deluje i pronađe rešenja i ojača svoju političku težinu na međunarodnoj sceni, Flekenštajn kaže da to može biti dobar primer kako EU može da uradi nešto kad ima zajedničku političku volju.

Pitanje je, kaže on, da li želimo da dopustimo sebi da imamo ostrvo u EU pod uicajem Turske, Rusije i možda Saudijske Arabije.

„Niko to ne želi. Zato moramo da nastavimo rad na integraciji Zapadnog Balkana pod jasnim uslovima. Balkanske zemlje nam pripadaju i to moramo da hrabrije da kažemo svojim narodima među kojima ima onih koji se bezrazložno plaše tog procesa“, ističe on.

Sve zemlje Zapadnog Balkana, dodaje, zajedno imaju isti broj stanovnika kao nemačka pokrajina Severna Rajna Vestfalija.

Verujem da EU, ako se reformiše, može vrlo dobro da se izbori sa tim proširenjem. I videće da ima čitav niz prednosti, rekao je Flekenštajn.

On smatra da novi saziv Evropske komisije ima pozitivan stav prema proširenju.

„Treba im pružiti šansu. Verujem da će Komisija nastaviti temeljno da radi na procesu proširenja“, smatra Flekenštajn.

Upitan kako odluka Brisela da ne otvori pregovaračka poglavlja sa Severnom Makedonijom i Albanijom utiče na proces evropskih integracija regiona, nemački parlamentarac kaže da to ima katastrofalne posledice.

„Ovog puta nije reč o tome da Evropski savet kaže da jedna o dve zemlje ili obe imaju još obaveza koje treba da ispune. Potpuno su drugačiji razlozi za jasno odbijanje francuskog predsednika da se otvore pregovori. Neće biti pogođene samo Severna Makedonija i Albanija već, na primer, i Srbija“, rekao je on.

Flekenštajn kaže da lično smatra da su promene u pristupnom procesu neophodne i da su one dobra ideja.

„Samo je pogrešno vreme. U redu je reći da balkanske zemlje treba da učestvuju u nekim oblastima unutar EU i pre članstva. Za to postoje dva ključna uslova. Prvi je da ne želimo da odlučujemo o novim procesima sami, već sa vladama balkanskih zemalja, a drugi je da punopravno čclanstvo mora da bude rezultat. Diskutovali smo o pridruženom članstvu Turske i to jednostavno nije alternativa. I Evropski parlament mora da igra veću ulogu nego do sada“, kaže on.