fbpx
European Western Balkans
Društvo

Flekenštajn: Niko ne bi trebalo da traži od Srbije da Rusiju posmatra kao neprijatelja

Knut Flekenštajn; Foto: Evropska unija

BEOGRAD – Bivši poslanik Evropskog parlamenta Knut Flekenštajn izjavio je danas u Beogradu da niko ne bi trebalo da od Srbije traži da prekine sve odnose sa Rusijom i da je posmatra kao neprijatelja, prenosi FoNet.

Flenkenštajn je na panelu “Razgovori o budućnosti Srbije”, u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacije Fridrih Ebert, rekao da što se tiče rata u Ukrajini “ne možete biti malo trudni”, jer Evropska unija želi da se poštuju postignuti sporazumi i integritet i suverenitet svih država.

Bivši ambasador Srbije u Vašingtonu Ivan Vujačić je ocenio da je rat u Ukrajini pojačao uticaj NATO, a time i Sjedinjenih Američkih Država, u Evropi. Vujačić je izjavio da je ruski predsednik Vladimir Putin svojom diplomatijom “odgurnuo” Evropu od sebe, “ponizio” šefa francuske države Emanuela Makrona nakon njihovog razgovora, a nemačkog kancelara Olafa Šolca “poslao kući kao nekakvog đaka”.

“Putin je na taj način “prizvao” SAD, kao glavnog aktera u NATO, da potpiše ultimatum koji je ispostavio, “što nije dolazilo u obzir”“, rekao je Vujačić. On je naveo da je ruska invazija na Ukrajinu počela kada je predsednik SAD Džozef Bajden pozvao na nastavak razgovora.

Prema njegovim rečima mnogi Evropljani emotivno doživeli rat u Ukrajini i da se zalažu za brzi prijem te zemlje u Evropsku uniju, “što je apsolutno nemoguće za zemlju u ratu”, a da isto žele i za Moldaviju i Gruziju.

“Zbog toga se postavlja logično pitanje zašto se priča o ubrzanom prijemu zemalja sa zamrznutim konfliktima, dok na Balkanu države koje su krenule tim putem “stoje u mestu veoma dugo”, rekao je Vujačić.

On je ocenio da bi EU trebalo da nivo razgovora sa balkanskim zemljama dovede do nivoa na kome bi evrointegracije bile značajnije i izvesnije.

Direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC fonda Igor Novaković izjavio je da, što se tiče uvođenja sankcija Rusiji, problem Kosova stvara konfuziju.

„Srbija se, između mogućnosti da ide za velikim partnerom i ostane neutralna, odlučila za opciju koja je “između te dve”“, naveo je Novaković.

Prema njegovim rečima, vreme je za novi politički pristup, neku vrstu “fazne integracije”, koja bi pokrenula “evropeizaciju naših elita” “Ako i ne glasa za neke odluke, Srbija bi trebalo da učestvuje u njihovom donošenju. Srbija čak i svojim zvaničnim dokumentima pokazuje konfuziju u spoljnoj politici“, zaključio je Novaković.

Povezani članci

Istraživanje: Srbija jedina zemlja regiona koja više veruje svojoj vladi nego EU

EWB

Demostat: Glasači vlasti i opozicije imaju različite stavove o EU i Kosovu

EWB

Okrugli sto o javnoj podršci evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana sutra u Briselu

EWB