Flesenkemper: Raste vera u saradnju srpskih vlasti i EU

Tobias Flesenkemper; Foto: Savet Evrope

BEOGRAD – Tobijas Flesenkemper, šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, izjavio je u intervjuu za naš portal na engleskom jeziku da „raste vera u saradnju srpskih vlasti, EU i Saveta Evrope“.

Intervju u celini dostupan je na engleskoj verziji našeg sajta.

Flesenkemper je, govoreći o uspesima trogodišnjeg programa „Horizontalno povezivanje“ koji će biti okončan u maju, a finansiraju ga EU i Savet Evrope, kao i o Kongresu lokalnih i regionalnih vlasti koji je održan u Beogradu, rekao da je prvenstveno primetan rast vere u saradnju srpskih vlasti, Evropske unije i javnih institucija, uključujući škole, univerzitete i akademije, kao i nevladine organizacije.

Zemlje koje su na putu EU integracija, kao što je Srbija od 2014. godine, počele su da identifikuju određene izazove u sprovođenju pravde, borbi protiv korupcije, ekonomskog i organizovanog kriminala, kao i u borbi protiv diskriminacije manjina.

Pod projektom „Horizontalnog povezivanja“, srpske vlasti i nevladin sektor, Evropska unija i Savet Evrope i rade zajedno na rešavanju ovih problema. Ovaj proces asistencije zemalja u njihovim aspiracijama ka EU zasniva se na širokom spektru posvećenosti ljudskim pravima, vladavini prava i demokratije, što je Srbija otpočela 2003. godine, kada se priključila Savetu Evrope.

Na drugom mestu je jasnija vizija reforme pravosudnog sistema. Pod pokroviteljstvom „Horizontalnog povezivanja“, Vlada Srbije je zatražila mišljenje ustavnih stručnjaka Saveta Evrope, kao i Venecijanske komisije o ustavnim amandmanima koji se odnose na pravosuđe.

„Radujemo se daljoj debati o tome kako se može ojačati nezavisnost sudstva“, rekao je Flesenkemper.

Navodeći neke od konkretnih primera, on je rekao da je urađeno dosta na integraciji bivših osuđenika u zajednicu, kao i na poboljšanju psihijatrijskog sistema, budući da sada više od 400 pacijenata u Vršcu ima pristup individualnom lečenju.

On je naveo i da je polovina inspektora rada po prvi put obučeno za prevenciju i borbu protiv trgovine ljudima, kao i da je poboljšan prikaz nacionalnih manjina u udžbenicima u osnovnim i srednjim školama.

Govoreći o glavnim problemima Srbije na putu ka EU, koji ne uključuju političku spremnost, Flesenkemper je rekao da Srbija, kao i mnoge druge zemlje koje se suočavaju sa problemom ubrzanog „starenja“ populacije i emigracije mladih, ne stavlja dovoljno fokusa na budućnost. To se vidi po nedovoljnom ulaganju u obrazovanje u i istraživanje.

Po podacima UNESCO-a i Eurostata, Srbija troši manje od 1 odsto GDP-a na razvoj i istraživanja. Posvećivanje pažnje i resursa potrebama i aspiracijama dece i mladih, razvoj društva u saradnji sa njima dok se radi na poboljšanju prilika za zapošljavanje doprineće oblikovanju bolje budućnosti za Srbiju i ojačati doprinos Srbije Evropskoj uniji, rekao je Flesenkemper.

Savet Evrope je nedavno održao Kongres za lokalne i regionalne vlasti u Beogradu, organizovanom nakon što su se gradonačelnici koji pripadaju opozicionim strankama požalili na nepravičan tretman od strane vlade. Osvrćući se na predlog Saveta Evrope da Vlada Srbije treba da poboljša odnose sa opozicijom na lokalnom nivou, Flesenkemper je izjavio da je sastanak sa ministrom državne uprave i lokalne samouprave Brankom Ružićem bio „konstruktivan i plodonosan“.

Ružić je naglasio je reforma Javne administracije među prioritetima Vlade, a na sastanku je podvučena potreba za poboljašnjem odnosa sa opozicijom na lokalnom nivou. Flesenkemper je preneo da je ministar Ružić potvrdio da je dobro funkcionisanje opština ključno je za Vladu i da građani treba da budu više uključeni u donošenje odluka, što zahteva dobre odnose između različitih nivoa vlasti.

„Treba da verujemo da će se situacija poboljšati kroz zajedničke napore“, zaključio je Flesenkemper.