subota, 24. oktobar 2020.
  • 1
    Poglavlje 1 - Sloboda kretanja robe
  • 2
    Poglavlje 2 - Sloboda kretanja radnika
  • 3
    Poglavlje 3 - Pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga
  • 4
    Poglavlje 4 - Sloboda kretanja kapitala
  • 5
    Poglavlje 5 - Javne nabavke
  • 6
    Poglavlje 6 - Pravo privrednih društava
  • 7
    Poglavlje 7 - Intelektualna svojina
  • 8
    Poglavlje 8 - Konkurencija
  • 9
    Poglavlje 9 - Finansijske usluge
  • 10
    Poglavlje 10 - Informaciono društvo i mediji
  • 11
    Poglavlje 11 - Poljoprivreda i ruralni razvoj
  • 12
    Poglavlje 12 - Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika
  • 13
    Poglavlje 13 - Ribarstvo
  • 14
    Poglavlje 14 - Transportna politika
  • 15
    Poglavlje 15 - Energetika
  • 16
    Poglavlje 16 - Oporezivanje
  • 17
    Poglavlje 17 - Ekonomska i monetarna politika
  • 18
    Poglavlje 18 - Statistika
  • 19
    Poglavlje 19 - Socijalna politika i zapošljavanje
  • 20
    Poglavlje 20 - Preduzetništvo i industrijska politika
  • 21
    Poglavlje 21 - Transevropske mreže
  • 22
    Poglavlje 22 - Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata
  • 23
    Poglavlje 23 - Pravosuđe i osnovna prava
  • 24
    Poglavlje 24 - Pravda, sloboda i bezbednost
  • 25
    Poglavlje 25 - Nauka i istraživanje
  • 26
    Poglavlje 26 - Obrazovanje i kultura
  • 27
    Poglavlje 27 - Životna sredina
  • 28
    Poglavlje 28 - Zaštita potrošača i zaštita zdravlja
  • 29
    Poglavlje 29 - Carinska unija
  • 30
    Poglavlje 30 - Ekonomski odnosi sa inostranstvom
  • 31
    Poglavlje 31 - Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika
  • 32
    Poglavlje 32 - Finansijski nadzor
  • 33
    Poglavlje 33 - Finansijske i budžetske odredbe
  • 34
    Poglavlje 34 - Institucije
  • 35
    Poglavlje 35 - Ostala pitanja: Odnosi sa Prištinom
Otvoreno poglavlje
Priv. zatvoreno poglavlje
Viola fon Kramon Taubadel; Foto: Evropska unija

Fon Kramon: Ako EK ne bude kritična prema Srbiji, džabe troši vreme na Izveštaj

BEOGRAD – Govoreći o predstojećem Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon Taubadel ističe za Danas da ukoliko Izveštaj Evropske komisije ne bude kritički intoniran u pojedinim pitanjima, onda je pisanje ovih izveštaja samo gubljenje vremena i resursa.

„Ovaj izveštaj može da bude dobar kritički osvrt, koji takođe pokazuje kojim putem treba ići. S jedne strane, ovaj izveštaj može da pokaže gde je bilo nekih pozitivnih koraka u proteklim godinama. Očekujem od Izveštaja da pruži detaljan opis, između ostalog, osnovnih prava, pitanja medija, demokratskih procesa, korupcije. Mogu, takođe, da pomenem ekološka pitanja, poput kvaliteta vazduha. To je još jedna tema gde je Srbija potpisala sporazume i obavezala se na određena ograničenja u zagađivanju vazduha, ali to nije ispunila. Smatram Srbiju krivom samo u temama gde se Vlada obavezala da će ispuniti obaveze na osnovu sporazuma ili pravila koje je sama uvela pa to nije učinjeno”, navodi fon Kramon Taubadel.

Upitana da prokomentariše sporazum koji su nedavno Beograd i Priština potpisali u Beloj kući izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo napominje da je u pitanju „veoma ograničen sporazum, i svakako ne istorijski, kako bi to pojedini ljudi u Vašingtonu želeli da predstave“.

„Budući da su dva lidera potpisala odvojene dokumente, čak je teško to uopšte i nazvati sporazumom. Delovi o Izraelu su svakako značajni i imaju posledice, ali veoma je upitno koliko toga iz navedenih deklaracija će biti primenjeno, kao i da li će, uopšte, nešto biti primenjeno. Gospodin Grenel nije čak ni pokušao da reši kosovsko pitanje, to je bila svačija sumnja uoči sastanka u Beloj kući, i rezultat to takođe pokazuje: čitav događaj imao je više važnosti u domaćoj kampanji nego u procesu uspostavljanja stabilnosti na Balkanu. Istovremeno, pod rukovodstvom gospodina Lajčaka konstantno se radi i održavaju se runde pregovora između Prištine i Beograda“, istakla je fon Kramon Taubadel.

Ona napominje da cilj Briselskog dijaloga mora da bude konačni politički sporazum, ali i dodaje da je teško reći kada to može da bude ostvareno.

„Važno je da su sve tri strane – Brisel, Beograd i Priština tome posvećene. Pregovori teku i na ekspertskom i na političkom nivou i svi žele da imaju opipljive rezultate, zbog čega sam ja optimistična u vezi sa ovim procesom“, navela je.

Činjenicu da još uvek nije formirana Vlada Srbije poslanica Evropskog parlamenta karakteriše kao interesantnu situaciju jer, kako napominje, u stvarnosti gospodin Vučić mora da se složi samo sa samim sobom kako bi odlučio o Vladi.

„On mora da ima dobar razlog što odlaže ovaj proces, iako, naročito u vremenima ove zdravstvene krize, treba da bude veoma važno imati veoma jasne odgovornosti i „lance komandovanja“. Kritikovala sam Kosovo iz istog razloga kada je formirana nova vlada ovog proleća: kada smo u sred pandemije, vlade treba da budu spremne da preuzmu odlučne akcije i da brzo reaguju, zbog čega je potrebna imati jasne nadležnosti. Bilo kakvo odlaganje može da košta života“, kaže Viola fon Kramon Taubadel.

Upitana kako ocejnuje aktuelnu situaciju u Srbiji u oblasti vladavine prava i slobode izražavanja, izvestiteljka EP za Kosovo odgovara da je izborna kampanja pokazala da demokratska debata i nadmetanje ne funkcionišu u Srbiji.

“A da ne pominjemo policijsko nasilje prema mirnim demonstrantima u julu. Ko je odgovoran za takve napade? U državi vođenoj vladavinom prava policija nije izvan zakona, ljudi treba da odgovaraju za svoja dela! Ili uzmimo, na primer, izbore u Šapcu. Sud je već jednom ustanovio da su se desile brojne neregularnosti, i da postoji bukvalno preko stotinu dokaza koje su prikupili građani i opozicioni političari o neregularnostima i prevari samo u jednom gradu. I izbori su delimično ponovljeni, ali dogodila se upravo ista vrsta neregularnosti”, zaključuje fon Kramon Taubadel.