fbpx
European Western Balkans
Izdvojeno Politika

Fon Kramon: EK kompromituje standarde vladavine prava u interesu osovine Orban-Vučić

Viola fon Kramon; Foto: Evropska unija

BRISEL – Poslednji izveštaj Evropske komisije za Srbiju eklatantan je primer kako standardi vladavine prava mogu biti kompromitovani pod uticajem komesara koji zastupa ideologiju Viktora Orabana, piše poslanica Evropskog parlamenta Viola fon Kramon u autorskom tekstu za briselski Euraktiv.

Poslanica iz redova Zelenih naglašava da ova grupacija u Evropskom parlamentu od samog početka rada Evropske komisije, koju vodi Ursula fon der Lajen, upozorava da je Oliver Varhelji “pogrešan čovek na pogrešnom mestu”.

„Neko koga je postavila vlada koja krši vladavinu prava i urušava demokratiju ne može biti dobar primer za države poput Crne Gore, Srbije ili Albanije, koje se bore sa sopstvenim izazovima u demokratskoj tranziciji“, piše Fon Kramon.

Ona ocenjuje da su se prvi znaci pojačane politizacije i pristrasnosti komesara Varheljija videli još na samom početku, ali da je EK ispod svojih standarda otišla sa novim Paketom proširenja.

„Ipak, najgore je došlo sa sadašnjim Paketom proširenja 2021, godišnjom procenom EK o spremnosti i dostignućima država Zapadnog Balkana na njihovom putu ka EU. Komisija je i zvanično otišla ispod svojih standarda time što je razvodnjavala izveštaj za Srbiju, posebno u oblasti vladavine prava“, navodi poslanica EP.

Fon Kramon je spomenula proces ustavnih promena u Srbiji kao primer kako se Evropska komisija politizovala u interesu osovine Orban-Vučić i da standardi vladavine prava mogu da se kompromituju.

„EK je u svom Izveštaju o skriningu srpskog pravosuđa iz 2014. godine (str. 25) naznačila da tužioci moraju predstavljati najmanje 50% Državnog veća tužilaca kako bi se izbegla politizacija imenovanja tužilaca. Ipak, sedam godina kasnije, Komisija je pozdravila predlog ustavnih amandmana, koji predviđa da tužioci budu samo 5 od 11 članova Državnog veća tužilaca, dakle ispod cenzusa od 50 odsto. Štaviše, 18. oktobra 2021. godine, samo dan pre objavljivanja izveštaja o napretku, Venecijanska komisija je izdala mišljenje u kojem je kritikovala ovo rešenje (stav 110). Takođe je izričito preporučeno da tužioci predstavljaju 6 od 11 članova i da ministar i glavni tužilac ne budu članovi Tužilačkog saveta“, piše Fon Kramon.

Ona zato smatra da se iz ovih razloga paket proširenja u celini mora razmotriti, jer postoji mogućnost da je nepouzdan i manjkav, kao i da ocena Komisije o Srbiji, a možda i o nekim drugim zemljama, ne može biti pouzda izvor i stoga je preporuka za otvaranje novih klastera pogrešna.

Ona je podsetila i da su srpska opozicija, nevladine organizacije i nezavisni mediji, koji su pod pritiskom režima, ocenili da bi politički stav o pozitivnim ocenama u izveštaju o Srbiji mogao da bude „poslednji ekser na kovčegu evropskih integracija Srbije“.

„EU mora da povrati svoj kredibilitet primenom strogih uslova i pravične procene. Ne sme biti kompromisa po pitanju vladavine prava ni u “Berlemonu”, ni u Budimpešti ni u Beogradu. U pitanju je integritet Evropske komisije na Zapadnom Balkanu i EU u celini“, zaključila je Fon Kramon.

Povezani članci

Rot: Važan nastavak i ubrzanje dinamike reformskih procesa

EWB

Započeto četvrto polugodišnje razmatranje sprovođenja ekonomskog programa Srbije sa MMF-om

EWB

Kukan i Flekenštajn: Spremni smo na saradnju sa političkim partijama u Srbiji

EWB