Format dijaloga Beograda i Prištine bi mogao da se promeni?

Hašim Tači, Federika Mogerini i Aleksandar Vučić; Foto: EEAS / Flickr

BEOGRAD – S obzirom da je dijalog Beograda i Prištine nedavno podignut na predsednički nivo, postavlja se pitanje da li će to biti jedina promena u formatu dijaloga i da li je moguće očekivati priključivanja „velikih sila“ u pregovore, piše N1.

Ovo pitanje se javlja nakon ovonedeljnog sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog predsednika Hašima Tačija u Briselu, koji je organizovala šefica evropske diplomatije Federika Mogerini.

Tom prilikom, Vučić i Tači istakli su posvećenost početku rada na novoj fazi dijaloga između Beograda i Prištine za normalizaciju odnosa i pomirenje, o čemu su se dogovorili na prošlom sastanku 3. jula, i najavili da će se rad na tome nastaviti u narednim nedeljama.

Iako je na sastanku dogovorena puna primena sporazuma o pravosuđu, po pitanju formiranja Zajednice srpskih opština Priština nije načinila nikakav napredak.

Kako nije bilo konkretnih pomaka primeni postignutih dogovora, postoji mogućnost da se više aktera uključi u proces pregovora kako bi se oni ubrzali.

„Mislim da je potrebno uključivanje više aktera u taj proces ali kada kažem više aktera ne u smislu stranih sila koje bi promenile ceo format – prosto je taj format velikih sila prevaziđen nakon što je proces prešao iz okvira UN-a pod pokroviteljstvo EU – ali veće angažovanje nekih aktera, poput Nemačke i SAD-a koje su oduvek bile važne u tom procesu“, kaže za N1 izvršni urednik portala European Western Balkans Nikola Burazer.

Sa ovim je saglasan i Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose, koji smatra da će velike sile zauzeti aktivniju ulogu u pregovorima, ali da sam proces ostaje pod pokroviteljstvom EU.

„Sada je novo da u Americi, u Stejt Departmentu, postoji ta ideja da bi neko morao biti izaslanik za srpsko – kosovski dijalog. Ostaje da se definiše pozicija Rusije“, objašnjava Janjić.

Novi format dijaloga bi se tako poklopio i sa najavljenim unutrašnjim dijalogom o pitanju Kosova, a pravi pregovori bi mogli početi iduće godine, čiji bi krajnji ishod bio potpisivanje pravno-obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine.