TIRANA – Forum civilnog društva Zapadnog Balkana 2023 (CSF) počeo je danas u Tirani uvodnim događajem i forumom otvaranja. Upućeni su pozivi EU da dodatno poveća finansijsku pomoć regionu, a deo učesnika je izrazio zabrinutost i stanjem demokratskih reformi.
Forum civilnog društva održava se uoči samita lidera Berlinskog procesa, takođe u Tirani, u ponedeljak. Prvi put od 2014. godine samit ove inicijativa regionalne saradnje odvija se na Zapadnom Balkanu, a ne u EU.
“Ovo znači da se Berlinski proces vraća kući. On dolazi u region. Ovo govori da region želi da bude odgovoran za proces, i to ne samo vlade već i civilno društvo”, izjavio je Andi Dobruši, direktor za Zapadni Balkan u Fondaciji za otvoreno društvo i suorganizator Foruma civilnog društva, na svečanom otvaranju u tiranskoj Piramidi.
Joanis Armakolas, viši naučni saradnik u Helenskoj fondaciji za evropsku i spoljnu politiku, naglasio je da je sedam tematskih radnih grupa bilo aktivno u pripremi Foruma. One su radile na oblastima kao što su politika proširenja, digitalizacija, povezanost i zelena agenda.
„Svojim radom, a ohrabrujem sve da pročitaju izveštaje koji su napisani, razbili smo dva mita. Jedan je da na Zapadnom Balkanu nema dovoljno kapaciteta da uskoro uđe u EU. Mislim da smo pokazali da ima dovoljno intelektualne, konceptualne i etičke podrške.Još jedan mit koji smo razotkrili je da Zapadni Balkan brine samo o lokalnim sporovima, a ne o velikim globalnim pitanjima kao što su zelena tranzicija, energija i mobilnost. Zapadni Balkan će biti dio pristupa EU ovim globalnim problemima“, rekao je Armakolas.
Uvodnu reč na otvaranju foruma je održao Igli Hasani, ministar za Evropu i spoljne poslove Albanije.
Hasani je u svom govoru naveo da su evropske integracije Zapadnog Balkana dobile novi zamah i da je sada potrebna jasna posvećenost obe strane.
„Zbog toga se radujemo otvaranju klastera o osnovama na drugoj međuvladinoj konferenciji EU-Albanija do kraja ove godine“, rekao je Hasani.
Ministar je istakao i ulogu Zajedničkog regionalnog tržišta kao koraka u procesu evropskih integracija i pozdravio najavu novog plana rasta za Zapadni Balkan, koji će predstaviti Evropska komisija.
“Moramo se istovremeno suočiti sa sporom ekonomskom konvergencijom, koju treba podržati infrastrukturnim investicijama”, rekao je Hasani.
We have started!
🔷Opening Forum Unlocking progress:
The European Future of the Western BalkansKeynote address by @IgliHasani Minister for Europe and Foreign Affairs, Albania #CSFTirana2023 #CivilSocietyForum #BerlinProcess pic.twitter.com/IV4RAbu2XR
— CSF Western Balkans (@csf_wb) October 14, 2023
On je dodao da sadašnja praksa, pri kojoj države kandidati dobijaju ograničena sredstva iz IPA fondova, dok pristup kohezionim fondovima dobijaju tek nakon pristupanja EU, ne može doneti ekonomsku konvergenciju.
Potrebu za jačim finansijskim instrumentima EU za region takođe je izrazila Odeta Barbuluši, savetnice premijera Albanije za Zapadni Balkan i pitanja EU, tokom panel diskusije koja je usledila.
“Ovaj konkretan stub novog plana rasta EU – finansijski instrumenti EU – do sada je bio nedovoljno razvijen. Ono što smo videli sa paketima za povezivanje u 2016. je da je ovo strateški prioritet za Zapadni Balkan i EU, a finansiranje je ograničeno. Transport, digitalna infrastruktura i energija – ove oblasti politike zahtevaju više sredstava“, rekla je Barbuluši.
Ona je dodala da bi, ukoliko bi Zapadni Balkan sada postao deo članica EU, povećanje opterećenja za zemlje članice EU iznosilo 0,014 do 0,027 odsto BDP-a, što, prema njenim rečima, demantuje ekonomski argument protiv proširenje.
Ono što je trenutno najvažnije jeste usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, rekla je Barbuluši.
Komentarišući ulogu zajedničkog regionalnog tržišta, Majlinda Bregu, generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju, rekla je da je čak i za zemlje članice EU jedinstveno tržište započeto pre 30 godina i da je još uvek u toku
“Uspostavljanje Zajedničkog regionalnog tržišta će potrajati, ali to je dobar instrument koji unapređuje regionalnu saradnju. To je instrument koji će doneti opipljive rezultate ako bude shvaćen ozbiljno“, rekla je Bregu.
Smanjenje troškova rominga između EU i Zapadnog Balkana, koje je uvedeno početkom oktobra i usledilo je nakon smanjenja troškova rominga unutar regiona, dokaz je da može doći do pozitivnog prelivanja regionalne saradnje na politiku EU, rekla je Bregu. .
Discussing the new #EU financial instruments, and political & technical challenges within #WB6 that hinder its enlargement prospects w/ @GERonWEB, Michela Mattuella @eu_near @OdetBarbullushi @MajlindaBregu @milkatadic @donikaemini
Moderated by @IlvaTare pic.twitter.com/tJ4rnDg1kv
— CSF Western Balkans (@csf_wb) October 14, 2023
Mikela Matuela, vriteljka dužnosti direktora za Zapadni Balkan u Generalnom direktoratu za susedstvo i pregovore o proširenju Evropske komisije, rekla je da se novi Plan rasta za Zapadni Balkan, koji je u Bratislavi u maju predstavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, bavi se upravo onim što su istakli prethodni govornici – ekonomskim jazom između EU i Zapadnog Balkana.
“Zajedničko regionalno tržište, a takođe i Plan rasta, očigledno nisu alternativa proširenju; oni su upravo suprotno, njihov cilj je da ubrzaju proširenje“, rekla je Matuela.
Pored ekonomske integracije i premošćavanja jaza između EU i regiona, na pamelu je raspravljano i o pitanjima demokratije.
„EU je mnogo godina ulagala u pogrešne figure koje su zavaravale Zapad; podržavale su Vučića, Đukanovića, druge korumpirane lidere… Ono što nam je zaista potrebno od EU je snažno prisustvo na terenu, EU treba da uloži u stručnjake koji će nam pomoći da krenemo u reforme demokratizacije“, rekla je Milka Tadić Mijović, predsednica Centra za istraživačko novinarstvo Crne Gore.
Donika Emini, direktorka platforme CiviKos, istakla je da su finansijski podsticaji važni, ali nedovoljni.
“U slučaju Zapadnog Balkana, imamo posla sa sistemima koji nisu voljni da sprovedu reforme – pre svega Srbijom, ali tu su i drugi“, rekla je Emini.
Ona je dodala da proteklih godina na Balkanu niko nije pričao o reformama, svi su govorili o tome kako sprečiti sukobe i da će situacija u Ukrajini, a sada i Izraelu i Palestini, sve diskusije usmeriti ka temi bezbednosti.
Mihael Reifenštuel, direktor za Zapadni Balkan u Federalnom ministarstvu inostranih poslova Nemačke, složio se da trenutno postoji dosta nestabilnosti u regionu i da nema dovoljno fokusa na reforme koje su interesu i regiona i EU.
On je istakao da EU podržava ubrzanje procesa proširenja, što znači da i Unija i Zapadni Balkan rade svoj domaći zadatak.