Rezultati drugog kruga parlamentarnih izbora u Francuskoj pokazuju da ta država neće u većoj meri skrenuti sa dosadašnjeg spoljnopolitičkog kursa, uključujući stavove o proširenju Evropske unije, ocenjuju naši sagovornici. Oni napominju da je nejasno ko će biti na čelu nove vlade u Parizu, ali smatraju da će glavnu reč prilikom donošenja odluka iz navedenog domena i dalje voditi predsednik Emanuel Makron.
Podsetimo, na glasanju održanom u nedelju, najveće poverenje građana Francuske dobila je leva koalicija “Novi narodni front”, drugo mesto pripalo je koaliciji “Zajedno”, koje čine snage političkog centra, bliske Makronu, a krajnje desno Nacionalno okupljanje, čije zaštitno lice predstavlja Marin Le Pen, bilo je trećeplasirano. Nijedna politička snaga nije osvojila dovoljno glasova da sama formira novu parlamentarnu većinu.
Ishod drugog kruga glasanja umnogome se razlikuje od prvog kruga izbora, organizovanog 30. juna, kada je najviše glasova pripalo Nacionalnom okupljanju. Između dva kruga na stotine kandidata levice i centrista povuklo se iz “trke” da bi povećali šanse rivala krajnje desnice. Ispostavilo se da je takva taktika dala rezultate, ali je pitanje ko će formirati novi saziv izvršne vlasti i koliko će potrajati pregovori o Vladi.
Predsednik Francuske je odluku o raspisivanju prevremenih parlamentarnih izbora doneo 9. juna, nakon što je obelodanjeno da je Nacionalno okupljanje dobilo najviše glasova u Francuskoj na izborima za novi saziv Evropskog parlamenta.
Nova vlada odrediće Makronov prostor za manevrisanje
Komentarišući uticaj rezultata parlamentarnih izbora u Francuskoj na domen spoljne politike, Pjer Mirel, bivši direktor Generalnog direktorata za proširenje u Evropskoj komisiji, ističe za EWB da treba sačekati i videti program naredne Vlade.
“Od ovog jutra, očigledno je da se lakše diše, imajući u vidu poraz krajnje desne partije. Ipak, budući da niko nema većinu u parlamentu, niko ne vlada Francuskom. Da bi stvari funkcionilisale, potrebno je da se najotvorenije stranke dogovore o zajedničkom programu, makar o onom najosnovnijem, za naredne tri godine, do sledećih predsedničkih izbora. Ni Ustav, ni manjak prakse ni želje da to bude učinjeno, neće učiniti ovaj zadatak lakšim, ali ne postoji alternativa da bi se sprečio haos”, objašnjava Pjer Mirel.
On dodaje da je, stoga, teško u ovoj fazi reći šta će biti zajednička pozicija o spoljnoj politici, a još manje o proširenju.
“Pretpostavljam da će zajednički republikanski front dati prednost nacionalnim problemima u odnosu na spoljnopolitičke. Spoljna politika je teren rezervisan za predsednika, još od De Gola, ali to nije prema Ustavu, već je rezultat prakse”, objašnjava Pjer Mirel.
Prema mišljenju Mirela, budući da je Makron uspeo da sačuva svoj tabor u novoj Skupštini, trebalo bi da bude sposoban i da zadrži glavnu reč u domenu spoljne politike.
“Ipak, njegov manevarski prostor zavisiće od zajedničkog programa, o kojem se dogovore glavne partije”, zaključuje naš sagovornik.
Loik Tregures, predavač na Katoličkom univerzitetu Lila i Institutu za napredne studije nacionalne odbrane, ne očekuje značajne promene francuske politike u ovim oblastima.
„Proširenje će biti na autopilotu jer to nije prioritet. Niko neće žuriti da, na primer, zaustavi Crnu Goru. Nije to pitanje“, kaže on za naš portal.
On takođe veruje da će Makron ostati donosilac odluka u ovoj oblasti.
„Da je krajnja desnica pobedila, očigledno bi sprečili proširenje. Ovde to nije slučaj, pa sve dok ne postoji vlada ili dok vlada nema poseban mandat u ovoj oblasti, predsednik Makron i dalje može biti taj koji donosi odluke“, kaže Tregures.
On ocenjuje da će Makron naći dovoljno ljudi iz leve koalicije da podrže odluke koje donosi na evropskom nivou. Ipak, zbog najpodeljenijeg parlamenta do sada, stavovi koje Francuska zauzima postaće generalno manje predvidivi.
„Mogu da zamislim da će parlament zahtevati glasanje o određenim pitanjima. To može da dovede Francusku u težu situaciju da donese odluku. To znači da će se, uglavnom, njen uticaj smanjiti i neće biti uvek jasno da li može da se računa na nju“, kaže Tregures.
Šta francuska levica, desnica i centar misle o proširenju EU?
Najveća partija leve koalicije, Nepokorna Francuska, koju predvodi veteran francuske političke scene Žan-Lik Melanšon, poznata je po kritikama na račun zvaničnog Brisela. Melanšon tvrdi da je EU postala korumpirana zbog neoliberalne politike koju vodi.
Takođe, on se protivi prijemu novih članica, dok ne budu usvojeni novi kriterijumi za “društvenu harmonizaciju” u Uniji, iako pojedine kandidate za članstvo – Srbiju i Crnu Goru, naziva “dobrim prijateljima Francuske”.
S druge strane, Žordan Bardela, lider krajnje desnog Nacionalnog okupljanja, otvoreno se protivi proširenju EU. Bardela je, između ostalog, javno optužio Marona da želi da proširi EU, koja ima 27 članica, prijemom još deset država, uključujući Tursku.
Sam Makron je u poslednjih nekoliko godina u velikoj meri revidirao stav o proširenju Unije. Pre pet godina, predsednik Francuske nije krio da se protivi daljem proširenju, pre duboke institucionalne reforme EU.
On i dalje insistira na reformisanju EU, ali od početka rata u Ukrajini, odnosno od februara 2022, smatra da je potrebno ubrzati proces proširenja i u više navrata je upozorio na opasnost od “zamora od proširenja”.
Na inicijativu Francuske usvojena je nova metodologija proširenja početkom 2020. godine, a francusko-nemačka radna grupa je u septembru 2023. objavila predloge stručnjaka za reformu institucija EU kako bi bila spremna za prijem novih članica. Evropski savet je nedavno pozvao Evropsku komisiju da do sledeće godine predloži konkretne korake u ovoj oblasti.
Marija Stojanović, Aleksandar Ivković