fbpx
European Western Balkans
Izdvojeno Politika

Fridom haus: Dalji pad Srbije u oblastima slobode medija, civilnog društva i korupcije

Foto: FoNet

VAŠINGTON – Srbija je u novom godišnjem izveštaju Fridom hausa treću godinu za redom svrstana u kategoriju „hibridnih režima“. Kvalitet demokratije koji se prema izveštaju Fridom hausa meri od 1 do 7, ove godine ocenjen je sa 3,79, što je još niže u odnosu na prethodnu godinu, kada je srpska demokratija dobila najnižu ocenu do tada – 3,89.

U izveštaju se navodi da je demokratija u Srbiji nastavila svoju silaznu putanju i u 2021. godini, nakon „turbulentnih događaja“ iz 2020. Dodaje se da je propuštena prilika da se poboljšaju demokratsko upravljanje i izborni uslovi, a kontinuirani pad slobode medija i okupljanja kao i korupcionaške afere i veze državnih zvaničnika sa organizovanim kriminalom, “dodatno su nagrizli demokratske institucije”.

“U Srbiji su predsednik Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka dominirali političkim institucijama…Očigledni neuspeh međupartijskog dijaloga kojim je posredovao Evropski parlament, nakon bojkota izbora opozicije 2020. godine, i nedostatak poboljšanja izbornih uslova u zemlji obeležili su kontinuiranu političku krizu izazvanu pogoršanjem demokratskih institucija”, navodi Fridom haus.

Niže ocene u odnosu na 2020. godinu Srbija je dobila u tri oblasti: nezavisnost medija, borba protiv korupcije i atmosfere u kojoj radi civilno društvo.

Gušenje slobode medija pomoću Telekoma

Rejting nezavisnih medija, godinama jedna od najlošije ocenjenih oblasti u izveštaju Fridom hausa, dodatno je opala sa 3,25 na 3,00 zbog kontinuiranog i sve većeg pritiska vlade na nezavisne medije i novinare, kao i sve većeg „zarobljavanja medija preko državnog Telekoma“.

Navodi se da je kupovinom državne Pošte NET, bez tendera, Telekom povećao svoj uticaj na kablovskom tržištu, osnivajući kanal Euronews Srbija, a takođe je “kontroverzno pokušao da sklopi komercijalno sumnjive poslove kako bi ugrozio Junajted grupu kao glavnog konkurenta i vlasnika jedina dva kritična televizija kanala u zemlji N1 i Nova”.

Posmatrači Fridom hausa ove poteze protumačili su kao pokušaje gušenja slobode medija i povećanje uticaja vladajuće Srpske napredne stranke i predsednika Aleksandra Vučiča, kako u zemlji tako i u regionu. Primećuje se da uprkos usvajanju Medijske strategije i Akcionog plana za njegovo sprovođenje, nivo nepoverenja između medijskih radnika i vlasti nije se smanjio.

Organizovani kriminal i korupcionaške afere

Kada je u pitanju borba protiv korupcije, sa prošlogodišnjih 3,50 ocena je opala na 3,25 zbog kako se navodi u izveštaju „niza skandala koji ukazuju na veze između državnih struktura i funkcionera vladajuće partije, sa jedne strane i organizovanog kriminala sa druge.

Izveštaj je raskole unutar „hegemonističke Srpske napredne stranke“ povezao sa slučajevima organizovanog kriminala i korupcije, uz ocenu su tom prilikom razotkrivene veze između organizovanih kriminalnih grupa i visokih funkcionera državnog aparata.

Kao najistaknutiji primer izveštaj navodi hapšenje Veljka Belivuka, optuženog za teška krivična dela. Spominju se i druge afere poput Jovanjice, a izveštaj je primetio da je njen vlasnik pušten u kućni pritvor, kao i da ga je javno branio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

“Istrage u svim ovim slučajeivma su u toku, ali optužbe među rukovodstvom SNS-a i njihovim unutarstranačkim borbama ukazuju na umeštanost barem nekih visokih vladainih zvaničnika u organizovani kriminal i korupciju”, navodi se u izveštaju Fridom hausa.

Zastrašeno civilno društvo

Atmosfera u kojoj deluje civilno društvo dobila je opala je sa 5,50 na 5,25 zbog zastrašivanja organizacija civilnog društva od strane vladinih zvaničnika i provladinih medija, kao i nasilja nad mirnim demonstrantima.

Ocenjuje se da je civilno društvo delovalo u neprijateljskoj atmosferi uz česte kampanje kleveta od strane predstavnika vladajućih partija i provladinih medija, ali i pod insitucionalnim pritiscima.

„Tokom godine, predstavnici vladajućih stranaka i provladini mediji vodili su niz napada na organizacije civilnog društva i medije, uključujući optužbe za kriminal ili izdaju bez dokaza. Ukupna atmosfera za predstavnike civilnog društva i novinare u nekim aspektima pogoršala se od 2020, iako je zabeleženi broj napada na novinare bio manji u 2021“, stoji u izveštaju.

Primećeno je i da su provladini tabloidi objavljivali analize finansiranja organizacija civilnog društva i medija u Srbiji, “što implicira da rade za strane interese”. Konstatuje se da još uvek nije rešen slučaj “Spisak” kada je veliki broj OCD i nezavisnih medija dospeo pod istragu Uprave za sprečavanje pranja novca, bez dokaza i opravdanog razloga.

U delu o ekološkim protestima kaže se da su oni “najistaknutiji oblik građanskih demonstracija u 2021. godini”, jer je nekoliko aktivističkih organizacija i političkih partija skrenulo pažnju na različita pitanja, od zagađnenja vazduha i izgrade mini-hidroelektrana do najavljene izgradenju rudnika litijuma.

Primećeno je da iako nije bilo većih sukoba policije i građana, na demonstracijama su korišćeni drugi obici nasilja i zastrašivanja. Navodi se posebno slučaj protesta u Šapcu kada su demonstrante napali naoružani nasilnici koji su buldožerom pokušavali da pregaze masu, a policija je zastrašivala građane, aktivist i novinare da ih odvrati od učešća na protestima.

Povezani članci

Brnabić: Pitaćemo EK koliko ima međunarodnih prava

EWB

Kukan: Poglavlja 23 i 24 ključna za dalje pregovore

EWB

Antonijević: Akcioni plan za Poglavlje 23 je popravljiv ako se primedbe shvate ozbiljno

Aleksandar Ivković