fbpx
European Western Balkans
Politika

Fridom haus: Razočaranje u evropske integracije na Zapadnom Balkanu

Samit EU-Zapadni Balkan u Tirani; Foto: FoNet

VAŠINGTON – Kandidati za članstvo u EU ostvarili su demokratski napredak, ali se i dalje suočavaju sa ogromnim prepraka, stoji u najnovijem izveštaju Fridom hausa “Države u tranzciji”. U izveštaju je deset evropskih zemalja koje nisu članice EU, uključujući i Srbiju, ocenjeno kao hibridni režim, sa krhkim demokratskim institucijama i značajnim izazovima za zaštitu političkih prava i građanskih sloboda.

Fridom haus podseća da je Bosna i Hercegovina tokom prošle godina dobila status kandidata za članstvo, a da je Kosovo podnelo zahtev. Ipak, “uprkos ovim važnim obeležjima napretka”, navodi se da građani na Zapadnom Balkanu se osećju napušteni od domaćih političkih elita koje se opiru demokratskim reformama jer bi to vodilo slabljenju njihove vlasti, ali i od međunarodnih elita kojima nedostaje rešenost da nastave proces pristupanja.

Za razliku od Ukrajine, u kojoj su velika očekivanja da će ući u EU do 2030, zbog višegodišnjeg ili čak višedecenijskog čekanja, građani Zapadnog Balkana su razočarani i sumnjičavi da je moguće članstvo u kratkom roku, piše FH.

Kada je reč o Srbiji, FH je konstatovao da se opozicija vratila na političku scenu posle bojkota izbora, ali da su predsednički i parlamentarni izbori bili praćeni neregularnostima, “što je rezultiralo pobedama aktuelnog predsednika Aleksandra Vučića i njegove Srpske napredne stranke”.

Kako se navodi,  Vučić je zadržao vlast delimično pozicionirajući se kao ključ domaće stabilnosti i regionalne bezbednosti, koristeći različite krize za lične interese da skrene pažnju sa kontinuiranog osvajanja i kontrole medija od strane svoje vlade i utišavanja kritičkih glasova u civilnom društvu.

Fridom haus: Srbija i dalje hibridni režim, zabrinjavajući trendovi nastavljeni u svim oblastima

“Pregovori između Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija se odugovlače bez vidljivijeg napretka, uprkos snažnim nastojanjima američkih i evropskih izaslanika da reše dugotrajni spor ovih zemalja oko suvereniteta Kosova”, piše FH.

Devetnaest godina zaredom pogoršano je stanje demokratije u 29 zemalja u zemljama u tranziciji od Centralne Evrope do Centralne Azije, navodi se u izveštaju Fridom hausa.

Skromna poboljšanja u Albaniji, Kosovu i Severnoj Makedoniji bila su uravnotežena padom u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, dok je pozicija Srbije ostala nepromenjena na niskom nivou. U izveštaju se navodi da su Severna Makedonija i Crna Gora iskusile “akutnu političku disfunkcionalnost tokom 2022. godine, ali su se njihov rezultati u demokratskom razvoju kretali u suprotnim smerovima”.

Iako su rezultati Albanije u ovom izveštaju slični Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, ankete pokazuju da su Albanci optimističniji u pogledu potencijala članstva u EU da obezbedi ne samo ekonomski prosperitet već i poboljša demokratske standarde. Albanske demokratske institucije dovedene su u pitanje klijentelističkom partijskom politikom, sporim sudskim procesima i raširenom korupcijom. Specijalni antikorupcijski sudovi u zemlji ostvarili su male korake u rešavanju korupcije tokom 2022. godine.

Navodi se u izveštaju da širom regiona, elite vode politiku koja isključuje glasove civilnog društva i običnih građana, “dozvoljavajući antidemokratskim i autoritarnim liderima da kontrolišu budućnost svojih zemalja”.

“Dok se lokalni akteri iz civilnog društva zalažu za promene, međunarodni partneri moraju da omoguće učešće u odlučivanje”, piše FH i dodaje da EU mora preispitati svoj pristup i ponovo se angažovati u dobrj nameri, ali je obaveza nacionalnih lidera da ostvare demokratski napredak za kojim građani žude.

U izveštaju se navodi da “pogubna ruska agresija na Ukrajinu – sa neselektivnim uništavanjem gradova, otmicama desetina hiljada ukrajinske dece i bezobzirim ubistvima civila – ozbiljno ugrožava demokratske dobitke. Rusija je pretrpela najveći pad rezultata u jednoj godini u istoriji izveštaja koje objavljuje FH zbog dramatičnog talasa represije uperene protiv antiratnog govora. Veliki pad je zabeležen i u Mađarskoj zbog veoma neregularnih parlamentarnih izbora i dodatnog zadiranja i mešanja u rad građanskog sektora i nezavisnost pravosuđa.

Povezani članci

Varhelji: Srbija mora da nastavi reforme u oblasti vladavine prava

EWB

Izveštaj GREKO: Srbija ponovo „globalno nezadovoljavajuća“, izveštaj nedostupan javnosti

EWB

Manjinska politika u Srbiji: Veliki značaj, mali pomak

EWB