VAŠINGTON – Srbija i Sjedinjene Države nalaze se među 25 država sveta u kojima je zabeležen najznačajniji pad u oblasti političkih prava i građanskih sloboda tokom poslednje decenije, jedan je od zaključaka izveštaja “Sloboda u svetu 2021 – Demokratija pod opsadom” međunarodne nevladine organizacije Fridom haus, javlja Glas Amerike, prenosi FoNet.
Prema podacima ove organizacije sa sedištem u Vašingtonu, Srbija je u 2020. nazadovala za dva poena i sada ih ima ukupno 64, dok su u slučaju Sjedinjenih Država zabeležena tri negativna boda – zbog čega ih, posle promene, imaju 83. To konkretno znači da je Srbija od 2010. nazadovala za ukupno 14, a Sjedinjene Države za 11 poena.
Međutim, uprkos tome, SAD su i dalje kategorizovane kao slobodna zemlja. Za razliku od njih – Srbija, Crna Gora, kao i još četiri zemlje Zapadnog Balkana: Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo i Severna Makedonija u kategoriji su delimično slobodnih država.
Pritisak na nezavisne medije, opoziciju i OCD u Srbiji
Fridom haus Srbiju u izveštaju “Sloboda u svetu 2021 – Demokratija pod opsadom” opisuje kao demokratiju u kojoj se u uslovima konkurencije održavaju višepartijski izbori.
“Međutim, u poslednjih nekoliko godina vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) konstantno ugrožava politička prava i građanske slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva”, ukazano je u izveštaju Fridom hausa.
Izborna lista Srpske napredne stranke pobedila je na parlamentarnim izborima održanim u junu 2020. osvojivši značajnu većinu. Opozicione partije koje su činile članice prethodnog saziva Skupštine mahom su bojkotovale glasanje – tvrdeći da su izbori bili neregularni. U februaru 2020, nekoliko nedelja pre nego što su izbori raspisani, spušten je izborni census u nameri da se umanji efekat bojkota.
Policija je upotrebila silu protiv demonstranata okupljenih tokom protesta u julu 2020. zbog najave pooštravanja mera za suzbijanje pandemije COVID-19, nezadovoljstva zbog drugih vidova državne politike i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Uočeno je da je policija napadala demonstrante, prolaznike i novinare u pokušajima da rastera građane sa ulica, navodi se u izveštaju.
Konstatuje se i da je reakcija zvaničnika na pandemiju koronavirusa bila je netransparentna i da su uskraćivane informacije o smrtnim slučajevima povezanim sa pandemijom u institucijama socijalne zaštite, uprkos pozivima na njihovu objavu tokom jula.
Zdravstveni radnici koji su kritikovali postupanje vlasti u vezi sa pandemijom suočavali su se sa represijom i otpuštanjima. Potpisnici otvorenog pisma objavljenog u julu 2020. podvrgnuti su disciplinskim postupcima.
Zemlje Zapadnog Balkana u kategoriji delimično slobodnih zemalja
Izveštajem je obuhvaćeno 195 svetskih država i 15 teritorija i u istraživanju je utvrđen 15-godišnji uzastopni globalni pad u oblasti političkih prava i građanskih sloboda. Sedam pomenutih zapadnobalkanskih država ponovilo je prošlogodišnji učinak – zadržavši se u kategoriji delimično slobodnih zemalja.
Slovenija i Hrvatska, koje su članice Evropske unije, označene su kao slobodne države. U delu izveštaja koji se odnosi na Zapadni Balkan ukazano je da je u zemljama tog područja tokom 2020. zabeleženo nazadovanje, ali i napredak pojedinih.
Izbori čije su sprovođenje obeležile manjkavosti zadali su težak udarac višepartijskom sistemu u Srbiji. Na Kosovu, posle kratkotrajnog perioda na vlasti, neustavno je zbačena vlada premijera Aljbina Kurtija.
Nasuprot tome, u Crnoj Gori prekinuto je uzastopno šestogodišnje narušavanje političkih prava i građanskih sloboda, pošto su izbori rezultirali prvom tranzicijom političke vlasti na opozicione snage od proglašenja nezavisnosti zemlje.
Istovremeno, reizabrana je reformistička vlada Severne Makedonije, čije su se institucije u velikoj meri oporavile od štete koju im je naneo odbegli bivši premijer Nikola Gruevski, precizirano je u delu izveštaja Fridom hausa koji se odnosi na Zapadni Balkan.
Prema izveštaju Fridom hausa, države koje su zabeležile sličan ili istovetan skor poput Srbije u poslednjoj deceniji su: Maldivi, Mozambik, Nauru i Komori (Kormorska Ostrva).
Crna Gora je, zahvaljujući transferu političke moći nakon izbora, prema tumačenju vašingtonske nevladine organizacije, zaustavila trend pada i napredovala za jedan poen (sakupila ih je 63) u odnosu na prošlogodišnji izveštaj, dok je Severna Makedonija ostvarenim skorom od 66 poena, uz zemlje poput Sudana, Malavija, Bolivije i Čilea – među onima koje su napredovale za tri poena.