Dejvid Mekalister; Foto: Tanjug / Dragan Kujundžić

BEOGRAD – Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister jasno je poručio zvaničnom Beogradu u Nacrtu godišnjeg izveštaja o Srbiji da postoje brojni izazovi sa kojima se treba izboriti da bi se dobila “ulaznica” u Evropsku uniju, pre svega iz domena vladavine prava, uključujući agilniju borbu protiv korupcije i uspostavljanje nezavisnog i efikasnog pravosuđa.

Mekalister, istovremeno, nije poštedeo srpske vlasti ni kritika koje se odnose na domen slobode medija i izražavanja, već im je podelio “packe” što “nikakav napredak nije postignut da se unapredi situacija u vezi sa slobodom izražavanja i medija, uz isticanje da pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara ostaju razlog za brigu.

Na kraju, Srbija je ponovo pozvana da “postepeno usklađuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU”, a izrečene su joj pohvale na “konstruktivnoj bilateralnoj saradnji sa susedima”,  “kontinuiranom zalaganju u procesu normalizacije odnosa Kosovom” i na sprovođenju ekonomskih reformi.

Nacrt izveštaja bi trebalo da bude predstavljen Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlameta (AFET) 20. i 21. juna. AFET bi 8. i 9. oktobra na osnovu nacrta izveštaja i dogovorenih amandmana trebalo da izglasa ovogodišnji izveštaj o Srbiji, što znači da poslanici EP imaju na raspolaganju čitavo leto da podnose amandmane na predloženi tekst.

Pravna država

Komentarišući ocene iz Nacrta izveštaja Dejvida Mekalistera, Franc Bogovič, poslanik Evropske narodne partije u EP, navodi za EWB da je u domenu vladavine prava potrebno preduzeti dodatne napore kako bi bio osnažen demokratski sistem.

“Srdačno pozdravljam napredak Srbije u procesu prilagođavanja EU, koji je je naglašen i u Nacrtu kolege Mekalistera, posebno na ekonomskom nivou –  konsolidaciji državnog budžeta, očuvanju makroekonomske i monetarne stabilnosti, jačanju ekonomske i trgovinske razmene i velikih stranih investicija u Srbiji, ali, u oblasti vladavine prava Srbija treba da učini malo više napora – da osigura nezavisnost i ukupnu efikasnost pravosudnog sistema i da sprovede ambicioznije i efikasnije reforme u toj oblasti, naročito u vezi sa nezavisnošću pravosuđa, šro je veoma bitno za jačanje demokratije i vladavine prava.“

Kako tvrdi Bogovič, „istovremeno se nacrtom šalje poruka i da je nužno intenzivirati borbu protiv korupcije i poziva se Srbija da pokaže jasnu posvećenost rešenju ovog problema, te da dodatno poboljša svoje rezultate u istragama, optužnicama i pravosnažnim presudama u slučajevima korupcije na visokom nivou.“

„Posebno je istaknuta i sloboda medija,  što su najnoviji događaji sa novinarom u Vojvodini samo iznova potvrdili. Ja verujem da će Srbija napraviti korak više na tom području, koje je veoma o bitan uslov za ulazak u klub Evropske unije”, naglašava Bogovič.

On poručuje da lično uvek maksimalno podržava Srbiju na putu integracije u EU i veruje da će Srbija nastaviti da sprovodi značajne refome u području vladavine prava.

“Želim da se što pre otvore i preostala neotvorena poglavlja u pregovorima  Srbije sa EU, a, takođe, i da se sva poglavlja uspešno zatvore i da Srbija što pre postane i formalni deo naše EU zajednice”, ukazuje sagovornik EWB.

Mekalister u Nacrtu izveštaja apeluje na Srbiju da “pojača napore u sprovođenju reformi u domenu vladavine prava, naročito da bi se osigurala nezavisnost i ukupna efikasnost pravosudnog sistema.

U tom kontekstu, ističe da “nezavisnost pravosuđa nije u u potpunosti uspostavljena (uprkos izvesnom napretku)”, te poziva Srbiju da osnaži “odgovornost, nepristranost, profesionalizam i sveukupnu efikasnost pravosuđa” i da “uspostavi slobodan sistem pravne pomoći”.

Istovremeno,  ponavlja važnost “intenziviranja borbe protiv korupcije” i poziva Srbiju da “pokaže jasnu posvećenost da se time pozabavi”. Kako se navodi, važno je i da se ubrzo usvoji novi zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, kao i da se Agenciji obezbede ljudski i materijalni resursi “kako bi joj bilo omogućeno da nezavisno obavlja svoje aktivnosti”.  Prema Mekalisterovom mišljenju, “izvestan napredak” postignut je u borbi protiv organizovanog kriminala.

U segmentu koji se odnosi na ljudska prava ponovljen je poziv Srbiji da “osigura doslednu primenu zakona koji se tiču zaštite manjina, uključujući pravo na obrazovanje, upotrebu jezika, zastupljenosti u javnoj upravi i pristupu medijima i verskim službama na jezicima manjina”.

Istovremeno, srpskim vlastima se savetuje da preduzmu dalje napore kako bi unapredili situaciju osoba koje pripadaju “ranjivim grupama”, uključujući decu, osobe sa invaliditetom, zaražene HIV-om i LGBTI lica, te da “aktivno nastave istrage, suđenja i donošenja presuda” u slučajevima nasilja izazvanog mržnjom.

Sloboda medija

Što se slobode medija tiče, Mekalister izražava zabrinutost što “nikakav napredak nije postignut da se unapredi situacija u vezi sa slobodom izražavanja i medija”, i naglašava da “pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara ostaju razlog za brigu”.  “Iako je nekoliko takvih slučajeva rešeno i podignuto je nekoliko optužnica, optužnice su i dalje retkost…. Pozivaju se vlasti da istraže i procesuiraju sve slučajeve napada na novinare i medijske kuće, poziva se na punu primenu medijskih zakona i jačanje nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije”, konstatuje se u Nacrtu dokumenta.

Povodom ocena iz dokumenta koje se odnose na domen slobode izražavanja, Nedim Sejdinović, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, kaže za EWB da iako  ima u vidu da je u pitanju diplomatski jezik, čini mu se da su „neke od ovih negativnih ocena ipak uzdržane, a pozitivne bi se mogle dovesti u pitanje”.

“Što se tiče bezbednosti, stanje na terenu se nažalost pogoršava, i to iz dana u dan. Nestanak novinara Stefana Cvetkovića je samo jedan od pokazatelja, iako drastičan i dramatičan. Rad Grupe za bezbednost, koja je osnovana po sporazumu MUP-a, Republičkoj javnog tužilaštva i novinarskih i medijskih udruženja je van funkcije upravo zbog toga što se stanje u sferi bezbednosti novinara pogoršava iz godine u godinu, a država potpuno neadekvatno reaguje na te slučajeve.“

Prema rečima Sejdinovića, tačno je da u dobrom delu medijske sfere vlada bezakonje, a REM ne samo da ne vrši svoju funkciju i ne samo što nije nezavisan nego je u pitanju karikatura od regulatornog tela, kojem pod hitno treba obezbediti diskontinuitet u radu.“

„Što se tiče pozdravljanja napora vlasti za usvajanje medijske strategije, tu treba biti veoma oprezan, jer tek treba videti da li je vlast u svojim namerama zaista iskrena ili samo želi da kroz usvajanje jednog dokumenta, koji ih ni na šta suštinski neće obavezivati, kupi koji pozitivan poen u međunarodnoj zajednici”, ukazuje naš sagovornik.

Prema Sejdinovićevom mišljenju, važno je to što je naglašena potreba za transparentnošću u vlasništvu i finansiranjem medija, “jer je u pitanju veoma ozbiljan problem sa kojim se suočava naša medijska scena: naime, ogroman novac građana se kroz razne vidove odliva u medije koji ne samo da su bliski vlasti nego su u vlasništvu ljudi iz vlasti, tu je konkursno sufinansiranje samo deo problema”.

Sejdinović napominje da se u Nacrtu izveštaja govori o potrebi da se problem informisanja na manjinskim jezicima reši u smislu finansiranja, “i to jeste važno pitanje”, ali, “nažalost, ni na koji način se ne ističe da i u manjinskim medijima takođe imamo brojne probleme u kontekstu slobode izražavanja i medijskog pluralizma”.

Spoljna politika

Ocenjujući segment Nacrta izveštaja koji se odnosi na spoljnu i bezbednosnu  politiku Srbije, Igor Novaković, direktor istraživanja ISAC fonda, ukazuje za EWB da “što se tiče spoljne politike, tu nema iznenađenja, i indikativno je da ocena data u formi poziva, bez dubinske analize”.

“Dakle, neusklađivanje Srbije sa spoljnom politikom Evropske unije je shvaćeno kao konstanta i trebalo bi ozbiljnije shvatiti ovu kritiku. Pritom, veoma je dobro što EP prepoznaje i druge elemente Poglavlja 31, kao što je doprinos Srbije misijama EU, i to treba shvatiti i kao osnovu za unapređenje usklađivanja i sa drugim elementima ovog poglavlja, kako bismo što pre dobili izveštaj o skriningu i otvorili ovo poglavlje”, napominje Novaković.


Projekat „Otvoreno o pregovorima: Monitoring pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji“ realizuje se u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru programa „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, uz podršku Švedske.