fbpx
European Western Balkans
Ekonomija i Biznis

Gligorov: Boljke regiona – iscepkano tržište i politička neizvesnost

Novčanice; Foto: Pixabay

SARAJEVO – Region Zapadnog Balkana iskusio je različit ekonomski rast, pri čemu su samo Srbija i Albanija doživele ubrzanje, ali bi stvaranje novih političkih tenzija, prema najgorem scenariju, moglo da ugrozi potencijale rasta tog regiona, ocenjuje se u analizi istraživačke organizacije Populari.

Iako postoji tendencija odlaska ljudi iz regiona, rast zaposlenosti je ubrzan, naročito u Srbiji, navodi se u izveštaju “Uspon gubitnika – Ekonomija Zapadnog Balkana”, rađenom na osnovu razgovora sa uglednim ekonomistima o različitim ekonomskim pitanjima koja se tiču Zapadnog Balkana.

“Najgori mogući scenario je stvaranje novih tenzija, pre svega u Bosni i Hercegovini ili u Makedoniji”, smatra profesor ekonomije i međunarodnih finansija sa Univerziteta u Sarajevu Fikret Čaušević, a prenosi portal European Western Balkans.

Prema godišnjem izveštaju Svetske banke za 2016. godinu, Makedonija, Crna Gora i Kosovo beleže nešto usporeniji rast, dok je u Bosni i Hercegovini on stabilan.

Ključni problemi zemalja Zapadnog Balkana su, kako tvrde ekonomisti, visoka stopa nezaposlenosti, migracije visokoobrazovanih ljudi i manjak političke vizije za region, ali i nizak izvoz, korupcija i direktno mešanje vlada u ekonomiju.

Laza Kekić, regionalni direktor za Centralnu i Istočnu Evropu u savetodavno-analitičkoj firmi “Economist Intelligence Unit”, smatra da region Zapadnog Balkana neće biti u stanju da u narednih 20 godina “uhvati korak” sa razvijenijim zemljama EU, jer je, kako kaže, ovaj region suočen sa problemima kao što su loša demografska kretanja, visoki politički rizici i slabe inovacione performanse.

“Čak i u slučaju najboljeg scenarija, odnosno relativno visokih stopa rasta koje su na nivou ili iznad onih koje su prethodile nedavnim krizama, male su šanse da će bilo koja zemlja Zapadnog Balkana dostići prosek EU u naredne dve decenije”, ukazao je Kekić.

Najveći problem regiona su slabe institucije i korupcija, a “nekompetentne vlade stvaraju opasne krugove koji vode do konstantnog zaostatka u razvoju”, smatra ekonomski analitičar Velimir Šonje.

Međutim, viši istraživački saradnik u Institutu za političku ekonomiju Jugoistočne Evrope Vilijam Bartlet nije saglasan sa izjavama svojih prethodnika, jer region Zapadnog Balkana, kako kaže, ima veliki potencijal za rast, ali bi, za hvatanje koraka sa EU, morao da ima veći priliv kapitala i stranih investicija.

“Regionu nedostaju strane investicije kada je reč o industriji i poljoprivredi. Zbog svih tih razloga, fragmentirano tržište i politička neizvesnost su, između ostalog, najveći rizici”, smatra profesor Bečkog instituta za medjunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov.

Zemlje Zapadnog Balkana bi, zarad preokreta postojećeg modela rasta, trebalo da ohrabre inovacije, kao i da poboljšaju pristup kreditiranju za mala i srednja preduzeća (MSP).

Sredstva EU se, takođe, doživljaju kao jedno od oruđa koje bi moglo da pomogne u tome, jer je Unija najveći donator zemalja Zapadnog Balkana.

Mogla bi, međutim, da budu iskorišćena i neka druga sredstva, a nezavisni stručnjak Hubert Varsman navodi da bi ona mogla doći, recimo, iz Rusije, Centralne Azije, Kine.

Povezani članci

Negre: Ovde smo da podržimo Srbiju na putu u EU

EWB

Strateška saradnja za održivi regionalni razvoj

EWB

HR: Takse na voće i povrće sa 270 smanjene na 12,6 evra

EWB