Zastava EU; Foto: Evropska unija

Dok je 2016. godina bila godina izazova i očajavanja kada je u pitanju budućnost Evropske unije i njeno proširenje na Zapadnom Balkanu, 2017. je donela neke preko potrebne pozitivne vesti. Iako je 2016. bila obeležena referendumom o Bregzitu, pobedom Donalda Trumpa u SAD i porastom populizma i evroskepticizma, 2017. godina donela je nove nade sa nekim pozitivnim ishodima. Evroskeptici su izgubili na izborima u Austriji, Holandiji i Francuskoj i nisu uspeli da naprave značajan rezultat u Nemačkoj. Na samom Zapadnom Balkanu, promena režima u Makedoniji donela je novu dinamiku nakon decenije demokratskog nazadovanja i stagnacije na evroatlantskom putu. Sama EU je prepoznala važnost tog trenutka i dala nadu zemljama Zapadnog Balkana kroz promenu narativa, koja je u septembru 2017. godine iskazana u govoru O stanju Unije Žan-Klod Junkera, kada  je izjavio da mora postojati „kredibilna perspektiva proširenja“ za Zapadni Balkan.

Godina koja je pred nama smatra se godinom od velike važnosti za proces proširenja EU na Zapadni Balkan, a očekivanja su znatno veća nego prethodne godine. Od najavljene Strategije proširenja Evropske komisije, preko planiranog Samita EU-Zapadni Balkan, prvog u poslednjih 15 godina, pa do mogućeg rešenja dugogodišnjeg spora oko imena između Makedonije i Grčke, 2018. godine obećava da će doneti značajne promene.

European Western Balkans predstavlja neke od ključnih događaja i procesa koje bi trebalo očekivati 2018. godine.

1. Strategija proširenja Evropske komisije

Strategija EU za uspešnu integraciju Zapadnog Balkana, za koju se očekuje da će biti predstavljena 6. februara 2018. godine, najverovatnije će obuhvatiti sve zemlje Zapadnog Balkana.

Bez obzira na raniju najavu predsednika Evropske komisije, Žan-Klod Junkera, da će nova Strategija biti vezana za potencijalni pristup Srbije i Crne Gore, koje prednjače u ovom procesu, do 2025. godine, nacrt Strategije uključuje i ostale države Zapadnog Balkana – Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo i Makedoniju.

Nova strategija će se takođe fokusirati na vladavinu prava, ljudska prava, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i na ukupnu stabilnost u regionu, dakle oblasti koje su od velike važnosti za EU. Nacrt dokumenta takođe predviđa sklapanje pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine do kraja 2019. godine, kako su izveštavali Koha Ditore i Tanjug.

Komentarišući buduću Strategiju, Srđan Cvijić, viši politički analitičar za spoljnu politiku EU u Institutu za evropsku politiku Fonda za otvoreno društvo, smatra da je to „ključni dokument u ovom procesu“.

Cvijić ističe da postoji pet elemenata koji moraju biti obuhvaćeni Strategijom kako bi se „šargarepa EU“ učinila privlačnijom i stoga „štap“ koristio za uspešan proces reformi u zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima.

Prema njegovim rečima, to su transparentnost i predvidivost procesa, uvođenje novih mehanizama za praćenje napretka, više raspoloživih sredstava za zemlje Zapadnog Balkana, socijalizacija političkih elita i integracija građana Zapadnog Balkana u Evropsku uniju kroz različite mehanizme.

2. EU – Zapadni Balkan samit i Bugarsko predsedavanje EU

U Evropskoj uniji i regionu postoji atmosfera da će predstojeće bugarsko predsedavanje Savetom EU biti odlična prilika za Zapadni Balkan da napreduje u procesima pristupanja i napravi značajan pomak.

Bugarska je već izrazila svoju ambiciju da pogura proces evropskih integracija Zapadnog Balkana, što je postavila kao jedan od prioriteta predstojećeg predsedavanja. Takođe, ima kao cilj podsticanje dodatnih sredstava za region, više infrastrukturnih, energetskih i drugih projekata.

Ljiljana Pavlova, ministarka odgovorna za predsedavanje Bugarske Evropskom unijom, izjavila je za Reuters da je „integracija prirodni proces“, koji „treba nastaviti i sada je pravo vreme ako ne želimo da propustimo trenutak“.

„Mir, stabilnost i budućnost Evrope prolaze kroz Zapadni Balkan. Evropski projekat neće biti potpun bez njih“, rekla je Pavlova.

Pored toga, najavljeno je da će 17. maja 2018. godine Sofija biti domaćin Samita EU-Zapadni Balkan, kojem će prisustvovati šest lidera Zapadnog Balkana.

„Samit je važan simbolički gest i takođe je pozitivna napomena da je Bugarska aktivno zainteresovana za promovisanje pristupanja svojih suseda EU“, naglašava Florian Biber, profesor na Univerzitetu u Grazu, i podseća da bi „sam Samit, bez sadržaja, imao ograničen uticaj“.

„Međutim, sa novom Strategijom EU za Zapadni Balkan postoji atmosfera na koju bi organizatori samita mogli da se oslone, usredsređujući se na rešavanje bilateralnih sporova, čineći proces proširenja aktivnijim, kritički gledajući na nedostatke u demokratiji i vladavini zakona u regionu“, zaključuje Bi30ber.

Prema rečima Vedrana Džihića, višeg istraživača u Austrijskom institutu za međunarodne poslove, „veliko pitanje za Balkan je da li će EU sa novom Strategijom proširenja i naporima preuzetih od strane bugarskih i budućih predsedništava uspeti da skrene sa puta „uobičajnog stanja stvari“ ka proaktivnijoj i čak napadnijoj politici izvan stabilitokratskog pristupa. Proširenje mora biti visoko na dnevnom redu ambicioznije EU“.

Prema Džihiću, „Bugarska će preduzeti ogromne napore organizovanjem Samita u Sofiji“.

„Ako Samit postane uspešan, potrebno je pokrenuti novi proces jačanja podsticaja za uspešne reforme, koji bi bio strog i zasnovan na i jasnim na crvenim linijama (u smislu medijskih sloboda, vladavine prava, široko rasprostranjene demokratije i praksi reformi)“.

Džihić ističe da će „još jedno ključno pitanje za Bugarsku, ali i za Austriju biti spašavanje pozitivnog demokratskog „makedonskog momenta“ i preduzimanje svega što je potrebno da bi Makedonija postala nova regionalna priča o uspehu i bila model demokratskih promena u na Balkanu“.

3. Austrijsko predsedavanje EU

Austrija bi trebalo da preuzme predsedavanje Savetom EU 1. jula 2018. godine i, zahvaljujući tradicionalnom interesovanju za Zapadni Balkan i podršci integracijama regiona u EU, uveliko je razmatrano da će predsedništvo zemlje će imati pozitivan uticaj na perspektivu pristupanja Zapadnog Balkana EU.

Međutim, Austrija je nedavno dobila novu vladu, a koalicioni partner vladajuće Narodne stranke je desničarska Slobodarska partija Austrije, koja se zalagala za politiku koja je usmerena na unutrašnja pitanja i čiji su članovi kritikovani zbog ekstremnih desničarskih i često rasističkih primedbi.

Prema Vedranu Džihiću, „Austrija ima vrlo kompetentne diplomate koji rade na ovom regionu i imaju veliku ekspertizu što se tiče društava na Zapadnom Balkanu“.

Džihić smatra da iako će austrijsko predsedavanje biti preokupirano raspravom o Bregzitu i o novom budžetu EU, Balkan će biti na dnevnom redu.

„Novi kancelar više naginje ka bezbednosti, upravljanju migracijama i stabilnosti regiona. Ovo neće biti dovoljno, i to se ne očekuje od jednog od najproaktivnijih promotera regiona i proširenja.“

Džihić smatra da Austrija „treba i već se povezuje sa Bugarskom i Rumunijom kako bi stvorila širi vremenski okvir od tri predsedništva kako bi se unapredio proces proširenja. Trebalo bi da uloži dodatni napor da pokuša da Balkan postavi na mapu većih reformskih razmatranja u EU, što će definitivno kulminirati u 2019. godini“.

Džihić je u svom članku za European Western Balkans ukazao na to koliko malo interesovanja je nova ministarka spoljnih poslova Karin Knajsl do sada izrazila za Balkan, iako nije isključeno da će pokazati više interesovanja u budućnosti.

„Zatim se u suštini dovodi u pitanje kako će se ponašati prema otvorenoj podršci Štrahea politici Milorada Dodika i položaju Slobodarske stranke prema Kosovu, čiju je nezavisnost već otvoreno kritikovo Štrahe“, dodao je Džihić.

„Naravno, to nije konačna odluka, mnogo će se stvari promeniti u narednim mesecima, ali bi za Balkanu definitivno bilo fatalno to, da se u „Godini šanse za Balkan 2018“ i recimo nakon što je Bugarska, koja je najavila veliki samit posvećen Balkanu, Austrija vrati „uobičajnoj politici“, što bi za integraciju u EU značilo novo i potencijalno fatalno gubljenje vremena za neke zemlje“, zaključio je Džihić, pozivajući se prvenstveno na BiH i Kosovo, koji su „daleko iza drugih zemalja u regionu i mogu samo napredovati sa vrlo snažnom, eksplicitnom i kontinuiranom podrškom od EU i važnih zemalja kao što je Austrija.“

4. Londonski samit Berlinskog procesa

Zastave Zapadnog Balkana

Predstojeći samit Zapadnog Balkana održaće se 10. jula 2018. godine u Londonu. Predstavnici Ujedinjenog Kraljevstva izrazili su volju da VB zadrži svoju posvećenost Zapadnom Balkanu čak i nakon Bregzita.

Na primer, britanski državni ministar za Evropu i Ameriku Alan Dankan naglasio je u svojim nedavnim pregovorima sa kosovskim premijerom Haradinajem da, iako bi Britanija započela izlazak iz EU, ne bi ostavila po stranu Evropu ili svet.

Predviđeno je da će samit u Londonu, peti sastanak lidera Zapadnog Balkana, zvaničnika EU i predstavnika nekoliko zemalja članica EU, biti poslednja konferencija organizovana u okviru Berlinskog procesa, pokrenutog 2014. godine. Međutim, nije sasvim sigurno šta će slediti nakon samita.

Prema rečima Marike Đolai, konsultantkinje za međunarodni razvoj i analitičarke politika za socijalnu inkluziju za Zapadni Balkan, „Bregzit i povlačenje iz članstva u EU ne treba tumačiti kao manje interesovanje Ujedinjenog Kraljevstva za Zapadni Balkan, posebno nakon dvadeset godina direktnog angažovanja u stabilizaciji regiona“.

Kako kaže, „posvećenost održavanju samita Zapadnog Balkana u Londonu 2018. godine u okviru Berlinskog procesa predstavlja značajan gest britanske vlade, koja je takođe svesna da mora da unapredi bilateralne odnose sa kolegama iz regiona“.

„Trenutno najverovatniji put za angažman Velike Britanije u regionu je agenda sigurnosti i stabilnosti, gde već pruža podršku i saradnju organizacijama i institucijama Zapadnog Balkana, posebno u oblastima borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala“.

Kada je reč o temama koje će biti prisutne na Samitu, Đolai veruje da će „agenda povezivanja verovatno biti istaknuta na Londonskom Samitu, zajedno s digitalizacijom, kao i posvećenost mladima i, nadamo se, sa većim naglaskom na direktno uključivanje civilnog društva“.

5. Rešavanje spora Makedonije i Grčke oko imena

Dimitrov i Mogerini; Foto: Ministarstvo spoljnih poslova Makedonije

Dugotrajni spor oko imena između Grčke i Makedonije, koji je više od decenije opstruirao napredak Makedonije na putu ka Evropskoj uniji, mogao bi konačno dostići epilog u 2018. godini. Mnogi se pozivaju na sledeću godinu kao ključnu u pogledu spora, uglavnom zahvaljujući aktuelnom političkom momentu u Makedoniji.

Metju Nimec, lični izaslanik generalnog sekretara UN za dijalog između Grčke i Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, rekao je da se spor oko imena može rešiti sledeće godine, naglašavajući da se klima za rešavanje spora poboljšala u Makedoniji i Grčkoj. Međutim, još uvek ne postoji novo ime o kojem se razmišlja.

Florian Biber i Nikolaos Cifakis dele utisak da 2018. godina nudi priliku da se konačno reši spor oko imena, što „podriva kredibilitet Grčke na Zapadnom Balkanu i EU i zadržava Makedoniju godinama“, kaže Bieber.

„Sledeća godina je prilika za rešavanje spora, ili makar da se transformiše atmosfera i pripremi teren za budućnost“, ističe Biber.

„Donosioci odluka u Atini i Skoplju su više puta izjavili da su spremni da reše sukob bez daljnjeg odlaganja. S obzirom da dobro poznaju pregovaračke pozicije, kompromisni sporazum treba da bude blizu“, dodao je Cifakis, profesor na Univerzitetu u Peloponezu.

Pored toga, Bieber naglašava važnost rešavanja sporova za region u celini.

„To ne bi samo povećalo broj zemalja koje su u poziciji da se takmiče u  procesu pridruživanja, ali bi takođe moglo pomoći u suzbijanju ciničnog raspoloženja u regionu koje ne uzima za ozbiljno ni EU, niti posvećenost reformama u samom regionu“, on dodaje.

Međutim, obojica ističu neke od izazova sa kojima se obe zemlje suočavaju.

Biber naglašava da je proces rešavanja takvog problema „uvek težak i osetljiv i rizik od neuspeha je veliki“ i dodaje da će svako rešenje, bez obzira na trenutak u kojem će se to postići, „morati da izgradi međusobno poverenje i široku podršku“.

Komentarišući stav makedonske javnosti, Cifakis upozorava da „ako rukovodstvo Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije pređe na organizaciju referenduma o pitanju imena, nejasno je da li će uspeti da ubedi većinu ljudi da odobri dogovor.“

„Što se tiče Grčke, SIRIZA treba naći način da ubedi svog mlađeg koalicionog partnera, populističke desničarske stranke Nezavisnih Grka, da podrži kompromisno rešenje koje definitivno uključuje izraz Makedonija. Ako oba koaliciona partnera u Grčkoj ne stoje iza dogovora, glavne centre desne i levičarske opozicione partije Nove demokratije i Demokratskog poravnanja (DISI) neće ponuditi svoju podršku i zatražiti prevremene izbore“, dodaje on.

Prema tome, Cifakis ističe da će domaća pitanja i u Atini i Skoplju eventualno biti „bitnija od međunarodnih pregovora posredovanih od strane UN“ i da to može dovesti do odlaganja češavanja spora.

Zoran Nečev, viši istraživač i menadžer Centra za evropske integracije u Institutu za demokratiju „Societas Civilis“, očekuje „konkretne akcije obe strane koje će otvoriti put za eventualno rešavanje spora oko imena i deblokiranje makedonskog pristupnog puta“. Prema njegovim rečima, „od suštinskog je značaja da se održi pozitivni zamah koji je stvoren i da se odnos razvio u poslednje vreme“.

„Izražena spremnost makedonske strane da zatvori ovo pitanje definitivno je pozitivna stvar. Podsticanje Grčke da se složi oko otvaranja pregovora za pristupanje Makedonije moglo bi biti deo slagalice koji nedostaje i moglo bi da vodi ka prodoru u pregovorima u narednoj godini“.

Nečev vidi uticaj ovakve rezolucije daleko izvan makedonskih granica. Kako kaže, „rešavanje pitanja imena će imati efekat ubrzanja rešavanja drugih bilateralnih pitanja na Zapadnom Balkanu, posebno u okviru procesa pristupanja“.