Građani hoće u EU, ali misle da je Brisel nekorektan prema Srbiji

Zastave Srbije i Evropske unije; Foto: Evropska unija

BEOGRAD – Građani žele u Evropsku uniju, ali nisu sigurni u prednosti koje članstvo donosi, to pokazuje poslednje polugodišnje istraživanje javnog menjenja Ministarstva za evropske integracije Srbije.

Ukoliko bi sutra bio raspisan referendum sa pitanjem – „Da li podržavate učlanjenje Srbije u Evropsku uniju“, 53 odsto građana bi glasalo za članstvo, pre svega jer smatraju da članstvo u EU pruža veće mogućnosti za zapošljavanje i bolje uslove za mlade.

Oni koji se članstvu protive, a njih je 25 odsto, smatraju da bi Srbija više izgubila nego dobila pristupanjem, kao i da EU prema Srbiji nije korektna. Poslednji primer nekorektnosti Brisela, bar sudeći po naslovima iz medija, jeste nedavni poziv koji je upućen Kosovu da prisustvuje neformalnom sastanku šefova diplomatija EU i Zapadnog Balkana u Helsinkiju. Tako su tabloidi pisali o „šamarčini Mogerinijeve Srbiji“, a ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović o tome da „Mogerini krši dogovor i principe“.

Ovakva izjava ministarke je samo jedna u nizu zapaljivih izjava predstavnika vlasti, koji svakodnevno, umesto da rade na promociji strateškog cilja Srbije, kako su evropske intagracije inače označene, svojim negativnim komentarima o nepravičnosti Brisela i o evropskim zaverama protiv interesa Srbije snižavaju podršku među građanima.

Imajući sve ovo u vidu ne treba da čudi to da većina građana misli da je politika stalnog uslovljavanja i ucena koju Evropska unija primenjuje prema našoj zemlji glavni razlog sporog napredovanja ka članstvu.

U najvećem broju slučajeva to uslovljavanje se odnosi na rešenje kosovskog problema, te je potpuno razmuljivo da građani Srbije evropske integracije najviše povezuju upravo sa pregovorima Beograda i Prištine. Ipak, čak 60 odsto građana smatra da bi problem sa Prištinom trebalo rešavati nezavisno od toga da li je to uslov Brisela ili ne.

Sa druge strane, iako će Srbija članstvom u EU imati priliku da poveća iznos sredstava namenjenih ruralnom razvoju, izgradnji infrastrukture i konkurentnosti srpske poljoprivrede time što će moći da plasira proizvode na tržište koje ima više od 500 miliona stanovnika bez carinskih prepreka, građani i dalje smatraju da bi članstvo moglo da donese velike probleme poljoprivrednicima, te to navode kao jedan od strahova.

Kao dodatni strah građani navode i gubitak nacionalnog identiteta, iako je sam moto EU „ujedinjeni u različitosti“, pristup kojim se državama članicama pruža pomoć da očuvaju svoje specifičnosti i da promovišu svoje kulturno nasleđe i identitet.

Sa druge strane, pozitivna stvar je znatan porast građana koji bi zbog pristupanja Srbije Evropskoj uniji izmenili svoje životne navike – odvajali smeće za reciklažu, plaćali kauciju za PET ambalažu, štedeli energiju i vodu.

Primetno je i da se Kina prvi put našla ispred Rusije, kada su u pitanju stavovi građana o najvećim donacijama od 2000. godine, te kao najvećeg donatora vide EU, dok čak petina građana smatra da je to Kina, iako je ona tek na devetom mestu po broju donacija.

Da li je nedovoljna informisanost građana odgovornost političkih elita, neadekvatne politike države, nemogućnosti EU da dopre do građana ili je posledica prezasićenosti medija drugim temama, ostaje pitanje na koje bi trebalo obratiti pažnju, imajući u vidu da je strateški cilj Srbije članstvo u EU.