BEOGRAD – Dve trećine građana Srbije veruje da bi uzrok potencijalnog sukoba u regionu mogao biti status Kosova, pokazalo je istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) „Odjeci rata jačaju strahove – Stavovi građana Srbije o odnosima u regionu“, koje je predstavljeno u utorak u Beogradu na konferenciji “Hodanje po (bodljikavoj) žici: Balkan između rata i mira”. Za razliku od 2020. godine kada se više od polovine građana Srbije nije plašilo sukoba, istraživanje iz 2022. godine svega jedna trećina nema bojazan od izbijanja sukoba.
Kako je objasnila mlađa istraživačica BCBP-a Ivana Ranković glavni razlozi za povećanje straha od izbijanja sukoba u regionu je rat u Ukrajini i efekat prelivanja tog sukoba, kao i zapaljiva retorika koju koriste političari a koja podiže strah kod građana.
Ona je navela da su rezultati istraživanja pokazali da građani smatraju da su poboljšani odnosi sa Crnom Gorom. Jedna trećina ispitanika smatra da su loši odnosi između dve zemlje pre svega etnički motivisani, dok polovina vidi uticaj politike na odnose dva naroda. Bolja slika odnosa Srbije i Crne Gore, kako je rečeno, prouzrokovana je potpisivanjem Temeljnog ugovora koji uređuje status Srpske pravoslavne crkve (SPC), nakon spornog Zakona o veroispovesti.
Olivera Injac, bivša ministarka odbrane Crne Gore, komentarišući rezultate istraživanja izjavila je da je potpisivanje Temeljnog ugovora izazvalo mnogo političkih tenzija u Crnoj Gori, jer nije bilo debate o samom sporazumu kao i da je sporazum potpisao premijer u tehničkom mandatu. Ona je ocenila da je u prethodnom periodu dosta bila zastupljena agresivna retorika u javnom diskursu i medijima, i da takvi narativi negativno utiču na to kako Crnogorci vide Srbe.
Injac se osvrnula i na političku krizu u Crnoj Gori, vladu koja je u tehničkom mandatu, i naglasila da bi stabilnosti institucija uticala pozitivno i na regionalne odnose.
Govoreći o stavovima građana Srbije prema situaciji u BiH, Ivana Ranković navela da je jedna trećina ispitanika smatra da bi Republika Srpska trebalo da se odvoji, a ovaj ovakav stav imao je veću podršku 2020. godine.
„Ova manja podrška je u skladu sa drugim nalazima koji pokazuju povećanje straha od potencijalnog sukoba. Svega 4% smatra da je integracija Republike Srpske uslov za nezavisnost Kosova. Generalno govoreći, u protekle dve godine veći fokus bio je stavljen na Kosovo i bezbednosnu krizu, nego na situaciju u Bosni i Hercegovini“, rekla je Ranković.
On je dodala da su i stavovi prema konceptu “srpskog sveta” dobar primer duboke ideološke i političke polarizacije u Srbiji. Istraživanje je pokazalo da većina ljudi koji podržavaju odvajanje Republike Srpske iz BiH podržavaju i stvaranje srpskog sveta.
Lejla Ramić-Mesihović, predsednica Saveta za spoljnu politiku člana Predsedništva BiH, ocenila je da su Bosna duboko traumatizovano društvo, kao i da su mnogi strahovi generisani iz prošlosti i prenose se sa generacije na generaciju.
„Često se retorika političara u našem regionu potcenjuje kao faktor. Kada imate agresivnu retoriku, ili ponavljanje negiranja određenih zemalja ili identiteta, to nas čini još više uplašenim“, rekla je Ramić Mesihović komentarišući situaciju u BiH.
Ona je istakla da je BiH zemlja u kojoj se politička moć generiše još uvek iz etničkih identiteta i ustavno privilegovanih identiteta. “Političke elite više vole da na kraju dana razgovaraju o ovakvim temama, jer je to dobro za njih. Ali to ljude čini više uplašenim”, dodala je Ramić-Mesihović.
Olivera Injac ocenila je da koncept “srpskog sveta” nije dominantna tema u javnoj debati u Crnoj Gori, ali da je velika briga buđenje nacionalizama na Zapadnom Balkanu. “Sve naše zemlje su ranjive na pokušaje promocije bilo kakvog koncepta koji budi nacionalizam. Strahovi i osećaji iz devedesetih godina još uvek su prisutni, posebno u BiH”, rekla je ona.
Deo istraživanja BCBP-a bavio se i stavovima građana prema inicijativi Otvoreni Balkan. Kako je rečeno, tokom 2022. godine usled velike pažnje u medijima koja se pridavala sastancima lidera Severne Makedonije, Albanija i Srbije, broj onih koji su upoznati sa inicijativom je udvostručen. Građani podržavaju ovakvu saradnju, ali nisu naveli konkretan razlog zašto je smatraju korisnim.
„Još uvek nema opipljivih rezultata saradnje u okviru Otvorenog Balkana. Pozitivno je to što su se odnosi između Srbije i Albanije delimično poboljšali, ali etnička distanca Srba prema Albancima još uvek je prisutna. Četvrtina građana smatra da bi prvo trebalo rešiti status Kosova, pa tek onda raditi na implementiranju Otvorenog Balkan“, rekla je Ivana Ranković.
Ramić-Mesihović istakla je tokom panela da je teško odrediti šta je to dodata vrednost Otvorenog Balkana, u odnosu na Berlinski proces i Zajedničkog regionalno tržište.
„Kada razmišljate o bilo kojoj incijativi morate da razmislite o tome da li postoji bužet, izveštavanje, koja je svrha, sadržaj, rezultati, ko meri rezolutate i da li postoje redovni sastanci na tehničkom nivou. Ovo nam daje pravu sliku da li je nešto što je stvoreno radi“, istakla je ona.
Govoreći o sitauciji u Crnoj Gori kada je u pitanju inicijativa Otvoreni Balkan, Olivera Injac je istakla je da u okviru vlade postoji jako veliki protivnici priključivanju Crne Gore ovoj inicijativi. Prema njenim rečima, uglavnom se postavljaju pitanja koja je to ekonomska korist Crne Gore od OB-a, s obzirom na to da je glavna zemlja uvoza Srbija.