Građani Srbije otežano u EU

Granični prelaz; Foto: Tanjug

*Fajon: Izazivanje haosa na granicama neće učiniti nikoga bezbednijim * Bogovič: Bezbolnija mera od ponovnog uvođenja državnih granica * Burazer: Veće gužve, ali građani Srbije nemaju razloga za zabrinutost

Nova pravila kontrole putnika u okviru Šengenske zone, koja je u cilju zaštite od terorizma donela Evropska unija, juče su stupila na snagu.

Novina je to što će dokumenta građana EU, kao i trećih zemalja, u koje spada i Srbija, biti rigoroznije proveravana. Umesto dosadašnje osnovne kontrole pasoša, oni će se sada proveravati u Šengenskom sistemu informacija (SIS), kao i u Interpolovoj bazi podataka ukradenih i izgubljenih putnih dokumenata.

Tanja Fajon, poslanica Evropskog parlamenta – grupe socijalista i demokrata i bivša izvestiteljka za Šengen, kaže za Danas da ova mera neće značajno uticati na Zapadni Balkan, ali hoće na stanovnike država koje su u EU. Po njenim rečima, ona je prilikom rasprave u Evropskom parlamentu upozoravala na proporcionalnost ovakvih mera i zagovarala da se putne isprave dodatno proveravaju samo na osnovu procene rizika.

„Mislim da izazivanje haosa na granicama neće učiniti nikoga bezbednijim, jer je novi način kontrole praktično neprimenljiv. Nažalost, poslanici iz zemalja članica, poput Nemačke i Francuske, nisu imali razumevanja za naše predloge. Slovenija se, na primer, koliko juče suočila sa velikim problemima zbog novih mera, a tek nas očekuju uskršnji praznici i letnja sezona“ – kazala je Fajon.

Franc Bogovič, poslanik Evropske narodne partije u EP, pak smatra da je nakon poslednjih terorističkih napada u EU nešto moralo da se preduzme. On je za naš list rekao da su evropski parlamentarci imali dve opcije: da ponovo uspostave međunarodne granice u okviru Šengena, što bi nanelo ekonomsku štetu državama članicama, ili da pojačaju kontrolu na šengenskim granicama.

„Odlučili smo se za drugu opciju, kako bi naše unutrašnje zajedničko tržište moglo nesmetano da funkcioniše. Očekujem da će u budućnosti EU opredeliti veće finansijske i kadrovske resurse kako bi se kontrola na prelazima vršila uz što manje komplikacija, zadržavanja na granicama i nezadovoljstva putnika“ – rekao je Bogovič. On dodaje da razume to što građani nikako ne mogu biti zadovoljni zbog veće administrativne procedure prilikom prelaska granica, ali da bi za Evropu ponovno uvođenje državnih granica bilo mnogo bolnije.

Po rečima programskog direktora Centra savremene politike Nikole Burazera, neminovno je da će pojačane kontrole na spoljnim granicama EU dovesti do većih gužvi i da će stoga ulazak državljana Zapadnog Balkana u Evropsku uniju biti otežan.

„Međutim, sami uslovi za ulazak u zemlje EU nisu pooštreni, te osim samih gužvi, građani država koje nisu članice Unije ne bi trebalo da imaju dodatnih razloga za zabrinutost. Videćemo, međutim, kako će primena novih mera izgledati u praksi i hoće li biti problema sa bazama podataka“ – naveo je Burazer.

       Joksimović: I dalje bez viza u EU

Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović podsetila je da je jedna od osnovnih evropskih vrednosti sloboda kretanja, ali da se Evropska unija u ovom trenutku ipak opredelila za pojačanu bezbednost, usled migrantske krize i bojazni od terorizma. „Kontrola će biti pojačana pre svega za građane EU na njenim unutrašnjim granicama. Što se tiče naše zemlje, za naše građane i dalje neće biti potrebne vize za putovanje u zemlje EU. Bilo je predloga da se za ulazak na teritoriju Unije plaća taksa od pet evra, ali to nije usvojeno, tako da će jedina posledica novih mera biti duže zadržavanje na granicama“, smatra Joksimović.