fbpx
European Western Balkans
Politika

Grošelj za list Nova: Ne sme biti nametanja zakona zbog “Rio Tinta”

Evropski poslanik Klemen Grošelj; Foto: Evropska unija

BEOGRAD – “U doba klimatskih promena, zaštita životne sredine postaje javni interes, a interes kapitala je sve manje javni interes ukoliko nije u funkciji ostvarivanja ciljeva klimtaskih promena. Prema onome što sam video u Poljskoj, Mađarskoj i sada u Slovenije, Srbija je otišla najdalje u pogrešnom pravcu”, izjavio je poslanik Evropskog parlamenta Kremen Grošelj za dnevni list Nova. 

Klemen Grošelj, poslanik iz redova liberala (Renew Europe/Obnovimo Evropu) predlagač je hitne rezolucije o Srbiji koja će se naći pred poslanicima EP u četvrtak, a koja se bavi nedavnim ekološkim protestima, položajem radnika u Srbiji.

Evropski parlament sledećeg četvrtka o usvajanju hitne rezolucije o Srbiji

Na pitanje, šta govori povlačenje Zakona o eksproprijaciji i dozvoljene izmename Zakona o referedumu, Grošelj je ocenio da je to pre svega bila reakcija vlasti koja je bila iznenađena reakcijom građnaa.

“To je tipično za sve zemlje gde su na vlasti ovakvi režimi. Politika monopola jedne partije sve više utiče na građanske inicijative koje zagovaraju teme na koje nadležni nemaju odgovor. Ovakve situacije teraju režim da menja politiku jer kod njih preovladava strah od gubitka vlasti”, ocenio je poslanik EP. 

Na pitanje kakav je njegov stav o namerama Rio Tinta da kopa litijum u dolini Jadra, Grošelj je odgovorio da se takve investicije moraju sprovoditi samo u okviru najšireg društvenog konsenzusa.

“Takve investicije se sprovode samo u okviru najšireg društvenog konsenzusa, uključujući i onaj deo koji podrazumeva da se građanima jasno predstave njene ekološke i socijalne posledice. Ako to nije slučaj, one se ne smeju sprovoditi zakonom i silom”, naglasio je Grošelj.

On je izjavio da je problem što je srpska policija dozvolila napade hulagana na demonstrante tokom ekoloških protesta, kao i da je bio “šokiran nereagovanjem policije”.

“To je neprihvatljivo za zemlju koja je u procesu približavanja EU. Znam da vlasti u Srbiji veruju da ovi događaji neće uticati na poziciju Srbije, ali moram da napomenem da se dešavaju velike promene u EU. Odlazak Angele Merkel već vodi ka promenama politika prema Zapadnom Balkanu. Zato je, umesto dva klastera, što je bio predlog dela Evropskog komisije, otvoren samo jedan i to onaj koji se odnosi na pitanja životne sredine. To je određena vrsta poruka i nadam se da ju je zvanični Beograd razumeo”, kazao je Klemen Grošelj. 

Govoreći o položaju radnika iz Vijetnama u kineskoj fabrici u Zrenjaninu, Grošelj je rekao da prema svim informacijama kojima raspolaže radi se ako ne o klasičnom ropstvu, onda o nečemu što ima elemente toga.

“Svi mogu da izgube pasoš u inostranstvu, ali tim ljudima su oduzeti i oni su bili bez ikakve pravne zaštite. Da ne govorimo o drugim okolnostima tog slučaja i primerima, kada je reč o kineskim investicijama. Bez obzira o čijim ulaganjima se radi, Srbija, kao država sa ambicijom da postane članica EU, mora da se postaara da ljusi ne trpe takve zloupotrbe. Za mene je neprihvatljivo da se to dešava, ma koja država da je u pitanju. Kao kandidat za člnastvo u EU, Srbija mora da integriše svoje politike u ono što zagovara Unija. Na kraju krajeva, to se od nje očekuje u okviru nove pregovaračke metodologije”, rekao je Grošelj.

On je dodao da bi zakon mogao da napravi veliki problem sada kada je otvoren klaster 4, jer nije u skladu sa evropskim parvom u kom je zaštita životne sredine i biodiverzitet jedno od najvažnijih, ako ne i najvažnije.

Kako je istakao Grošelj, Srbija mora da shvati da se politika EU menja prema Zapadnom Balkanu i da joj nije slučajno odobreno otvaranje klastera koji se odnosi na životnu sredinu.

“Prilično sam dobro upoznat sa situacijom u Srbiji. Informacije dobijam iz različitih zvaničnih i nezvaničnih kanala. Situacija je loša jer je u Srbiji sistem vlasti postao autokratski. Prema onome što sam video u Poljskoj, Mađarskoj i sada u Sloveniji, Srbiji otišla najdalje u pogrešnom smeru. Međutim, građani Srbije su sve više svesni da napredak nije samo beton i asfalt, već da će našu budućnost, pre svega, odrediti odnos prema životnoj sredini, prirodi i kapacitetima za suočavanje sa klimatskim promenama. To je oblast gde takvi sistemi nemaju pravi odgovor i ne vide politička i razvojna rešenje. Bilo da govorimo o Srbiji, vlastima u Mađarskoj ili o vladi Janeza Janše u Sloveniji”. 

On je zaključio da su poslanici Evropskog paralmenta najveći zagovornici proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan.

“Mnogo puta sam čitao kako smo mi evroparlamentarci neprijatelji Srbije, što nije tačno – mi smo najveći zagovornici proširenja EU na Zapadni Balkan. To što kritikujemo određene poteze ne znači da smo protiv neke države, već da očekujemo od Srbije da sledi vrednosti na kojima je utemeljena EU”, zaključio je Grošelj.

Povezani članci

Još 90 tona medicinske opreme sletelo u Beograd, transport finansirala EU

EWB

Demokratija u razvoju: Stanje demokratije u Srbiji

EWB

Bogovič: Napredak Srbije uz reforme i smanjenje emigracije

EWB