Han: Mnogo posla pred državama Zapadnog Balkana; uticaj Kine zabrinjavajuć

Johanes Han; Foto: Tanjug / Dragan Kujundžić

BRISEL – Evropski komesar za pregovore o proširenju Johanes Han izjavio je u svom intervjuu za časopis Politiko (POLITICO) da je projekat proširenja Evropske unije na celokupni Zapadni Balkan „istorijska misija“. Međutim, nijedna od šest država regiona ne čini se spremnom da se pridruži Uniji barem još sedam godina, a čak i taj rok se smatra ambicioznim.

Crna Gora i Srbija, dve države koje su počele pregovore o pristupanju 2014. godine, dobile su mogućnost ulaska u EU 2025. putem Strategije proširenja Evropske komisije iz februara ove godine. Međutim, neke države, uključujući Francusku, veruju da bi Unija trebalo prvo sebe da reformiše, pa tek onda primi nove članice.

„Moj stav je možda malo drugačiji od (francuskog) predsednika Makrona“, izhjavio je Han. „Možda možemo da ga ubedimo da se obe stvari mogu uraditi paralelno“, rekao je, aludirajući na proces unutrašnje reforme EU i njenog proširenja.

Što se tiče preostale dve države koje su prepoznate kao kandidati, Makedonije i Albanije, komesar Han je „veoma siguran“ da će one otvoriti svoja prva poglavlja sledeće godine, kako je obećao Savet EU. Dodao je da je proces skrininga počeo u obe zemlje.

„Ovo je vrlo sveobuhvatan posao i nadam se da možemo da ga završimo u periodu ne dužem od godine ili 14 meseci“, rekao je Han, prenosi Politikov vebsajt. „Cilj je da sve države članice daju zeleno svetlo sredinom naredne godine“.

Bosna i Hercegovina, kao i Kosovo, države (od kojih je status jedne još uvek sporan) koje do sada nisu prepoznate kao kandidati, suočavaju se sa ozbiljnijim izazovima. „Oni (BiH) žive po takozvanoj „dejtonskoj“ logici. A ona nije u skladu sa briselskom logikom“, rekao je Han, aludirajući na fragmentisan politički sistem zasnovan na Dejtonskom sporazumu iz 1995. godine.

Sa druge strane, Kosovo, pored zahteva da normalizuje odnose sa Srbijom, takođe mora da skuplja manje prihoda putem carina, jer to nije u skladu sa jedinstvenim tržištem EU, podseća Han.

Komesar je takođe ukazao na rastući uticaj Kine u regionu. Izdvojio je značajne investicije u infrastrukturna projekte, na primer autoput u Crnoj Gori, kao i privlačnost „kombinacije kapitalizma i političke diktature“ kao aspekte koji mogu dovesti do istaknutije uloge ove istočnoazijske sile na Zapadnom Balkanu.

„Mislim da moramo biti svesni kineskih strateških koncepata i reagovati na odgovarajući način. Mislim da će ovo biti jedan od velikih izazova za Evropu“, zaključio je Han.