fbpx
European Western Balkans
Politika

Hitna sednica o Ukrajini u Ujedinjenim nacijama, glasanje o rezoluciji se očekuje sutra

Minut ćutanja u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, 28. februar 2022; Foto: UN

NJUJORK –  Generalna skupština Ujedinjenih nacija trenutno održava hitnu posebnu sednicu, tek jedanaesti put u 77-godišnjoj istoriji organizacije.

Očekuje se da će se oko 100 zemalja obratiti Generalnoj skupštini, koja bi, kako se očekuje, u sredu trebalo da glasa o nacrtu rezolucije o ruskoj agresiji na Ukrajinu.

Tokom debate, mnogi delegati su iznosili svoje stavove o nacrtu rezolucije koji će Skupština razmotriti kasnije ove nedelje, a koji je sličan tekstu na koji je Ruska Federacija stavila veto u Savetu bezbednosti. Ukoliko rezolucija bude usvojena većinom glasova, očekuje se da će osuditi agresiju Ruske Federacije na Ukrajinu.

Iako rezolucije Skupštine nisu obavezujuće, smatra se da imaju političku težinu.

U nedelju su članovi Saveta bezbednosti UN glasali za hitno sazivanje Generalne skupštine. Generalna skupština je održala samo 10 hitnih sednica od 1950. godine, u skladu sa usvajanjem rezolucije 377A(V).

Ova rezolucija daje Generalnoj skupštini ovlašćenja da se bavi pitanjima međunarodnog mira i bezbednosti kada Savet bezbednosti ne može da deluje zbog jednoglasnosti svojih pet stalnih članica – Kine, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva, Sjedinjenih Država i Rusije – koje imaju moć veta.

Tokom jučerašnje sednice, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš rekao je da UN stoje uz narod Ukrajine, uključujući više od 500.000 ljudi koji su prešli granice zemlje bežeći od nemilosrdnih napada ruskih snaga.

Predstavnik Ukrajine zahvalio je generalnom sekretaru na njegovom čvrstom stavu u podršci miru i Povelji Ujedinjenih nacija. On je pozvao Skupštinu da zahteva okončanje svih akata agresije protiv suverene i nezavisne države. Zaista, ako Ujedinjene nacije ne uspeju da odgovore na krizu, suočiće se sa mnogo više od kritike — suočiće se sa zaboravom.

“Ako Ukrajina ne preživi, neće opstati međunarodni mir”, naglasio je on.

Predstavnik Ruske Federacije je rekao da koren sadašnje krize leži u samoj Ukrajini. Kijev je prekršio Paket mera za primenu Minskih sporazuma, nije uspeo da se uključi u dijalog sa regionom Donjecka i Luganska i zažmurio na narod Donbasa. U tom kontekstu, predsednik Vladimir Putin je odlučio da reaguje.

“Postoji potreba da se Ukrajina denacifikuje”, naglasio je predstavnik Rusije, dodajući da njegova zemlja koristi svoje pravo na samoodbranu od Ukrajine, koja nastoji da dobije nuklearno oružje, traži članstvo u Severnoatlantskom savezu (NATO) i lažno teritorijalne pretenzije prema Ruskoj Federaciji.

Predstavnik Evropske unije, u svojstvu posmatrača, najoštrije je osudio ničim izazvanu invaziju ruskih oružanih snaga na Ukrajinu.

Takođe osuđujući umešanost Belorusije u tu agresiju, on je izjavio: “Rusija snosi punu odgovornost za ovu agresiju i proisteklo uništenje i gubitak života”.

Moskva mora odmah da prekine svoje vojne operacije i bezuslovno povuče sve snage i vojnu opremu iz Ukrajine, uz ozbiljan dijalog u cilju diplomatskog rešenja.

“Upotrebi sile i prinude za promenu granica nema mesta u dvadeset prvom veku”, dodao je on.

Povezani članci

Vučić i Han: Carinska unija bi svima donela dobro

EWB

NKEU predstavio Knjigu preporuka: Ima razloga za zabrinutost

EWB

Fabrici: 15 miliona evra za nabavku opreme, 78 miliona za ekonomski oporavak

EWB