fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

Hoće li medijska slika Srbije kao “saveznice Rusije” uticati na politiku zapada?

Protesti podrške Rusiji u Beogradu, mart 2022; Foto: FoNet

“Rusko ministarstvo spoljnih poslova okrivilo je zapad nakon što je poseta savezniku Beogradu otkazana”, preneo je prošle nedelje britanski Gardijan.

Označavanje Srbije kao ruskog saveznika u uticajnim zapadnim medijima nije novo – tako nešto moglo se videti godinama unazad. Međutim, nakon početka rata u Ukrajini u februaru ove godine, takvi opisi imaju dodatni uticaj.

Već prvog dana rata pojavila se mapa država koje su osudile agresiju, a jedinu “prazninu” činile su Srbija i Belorusija. Potom su se pojavile istovetne mape koje su prikazivele države koje nisu uvele sankcije. One se i danas dele na društvenim mrežama, na kojima brojni stručnjaci za region često opisuju Srbiju kao “saveznika” ili čak “satelita” Kremlja, odnosno Rusije.

Svaka vrsta odnosa Srbije i Rusije sada je pod lupom, a jedan broj komentatora ocenjuje da zvanični Beograd sve više cementira percepciju da je na strani Moskve u ovom ratu.

Može li percepcija koja se na ovakav način stvara o Srbiji da utiče na politiku zapadnih zemalja prema njoj? U poslednje vreme, u javnosti se pojavilo nekoliko ocena koje upućuju na takav zaključak.

Situacija, ipak, nije toliko jednostavna. Diplomatski odnosi Srbije sa zemljama EU i SAD, pokazale su protekle nedelje, nisu narušeni. Osim toga, ovog vikenda, visoki predstavnik Evropske unije Đuzep Borelj objavio deklaracije koje pokazuju da se Srbija nije uskladila ni sa šestim paketom sankcija Evropske unije. Dok je u prvim nedeljama rata u Ukrajini izgledalo malo verovatno da će Srbija moći duže da izbegava uvođenje sankcija, sada se, u vreme kada i u samoj EU rastu poteškoće oko ovog pitanja, to čini kao realnija mogućnost.

Međutim, čak i ako u ovom trenutku nema snažnih pritisaka, postavlja se pitanje kakvi će biti dugoročni odnosi Srbije i zapada i da li će na njih uticati javno mnjenje koje kreiraju zapadni mediji.

Cementira se percepcija

O prijateljskim odnosima Srbije i Rusije zapadni mediji su izveštavali godinama pre eskalacije konflikta u Ukrajini. Međutim, tema se samo sporadično javljala, a odnosi Rusije i zapada bili su zategnuti, ali ni priblišno narušeni kao što su sada.

U vreme posete Vladimira Putina Beogradu u januaru 2019. godine, na primer, novinske agencije isticale su istorijski snažne veze između Srbije i Rusije.

“Ispostavilo se da je Srbija verni saveznik Rusije, iako je formalno država kandidat za članstvo u EU. Beograd je odbio da se pridruži zapadnim sankcijama protiv Rusije zbog Ukrajine i obećao da će ostati izvan NATO-a”, prenela je tada agencija Asošijeted Pres, pišući, naravno, o sankcijama koje su usledile nakon aneksije Krima 2014. godine.

Otkako je 24. februara otpočela invazija Rusije na Ukrajinu, Srbija je nekoliko puta privukla pažnju zapadne javnosti, a interesovanje za njen odnos sa Rusijom se pojačao.

Puno negativnih reakcija privukli su protesti podrške Rusiji u Beogradu, posebno oni održani početkom marta. O događaju je, na primer, pisao Njujork Tajms. U članku se navodi da su protesti podrške Rusiji podsetnik da Putin i dalje ima “poštovaoce” u Evropi, a podrška mnogih Srba Rusiji objašnjena je još uvek svežim sećanjem na NATO bombardovanje 1999.

O protestima je prilog napravio i BBC, koji je istakao da “Srbija ima religijske, etničke i političke veze sa Rusijom koje postoje vekovima”.

Značajnu medijsku pažnju je privukao i trogodišnji dogovor o gasu koji je predsednik Vučić načelno dogovorio sa predsednikom Putinom krajem maja.

“Putin obećao trogodišnje snabdevanje gasom balkanskoj saveznici Srbiji” preneo je Blumberg, dodajući da se srpski predsednik pohvalio niskom cenom gasa koju je Srbija dobila. Evropski Juronjuz je ovu vest preneo uz naslov “Uprkos sankcijama EU, predsednik Srbije obezbedio dogovor o gasu sa Putinom”, mada sankcije EU trenutno ne obuhvataju ruski gas.

“Vučić tvrdi da želi da uvede Srbiju u Evropsku uniju, ali je proveo prethodnih nekoliko godina cementirajući veze sa dugogodišnjim saveznikom, Rusijom”, stoji takođe u ovom tekstu.

Najskorija epizoda, najavljeni dolazak Sergeja Lavrova koji se na kraju nije dogodio, takođe je privukla pažnju. Profesor istorije i politike Jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu i član Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG) Florijan Biber kaže za naš portal da je taj događaj “svakako ojačao ideju da je Srbija saveznik Rusije”.

Sergej Lavrov; Foto: Tanjug/AP Photo/Ivan Sekretarev

“Jedna tako simbolička poseta visokog zvaničnika stvorila je utisak da, umesto neutralnosti, Srbija podržava Rusiju. Iako se poseta nije materijalizovala, signal je bio negativan”, kaže Biber.

S obzirom da je vazdušni prostor bio blokiran za ruske komercijalne letove, dodaje on, nikada nije bilo verovatno da će ruski zvaničnik Lavrovljevog nivoa dobiti dozvolu da preleti preko NATO zemalja.

Prema tome, zaključuje Biber, otkazana poseta izgleda čudno kako god da se pogleda, i ne poboljšava kredibilnost Srbije, a svakako potkopava tvrdnje Srbije da osuđuje agresiju protiv Ukrajine, a „samo“ ne učestvuje u sprovođenju sankcija.

“Ukupno gledano, ovo beskrajno manevrisanje vlade, zajedno sa nastavkom snažnih anti-zapadnih poruka u medijima, koji se takođe čitaju i gledaju u EU, ne čine od Srbije pouzdanog zapadnog partnera”, zaključuje Biber.

Da li će ova percepcija proizvesti političke posledice i dovesti do zaokreta politike zapada prema Srbiji? Na osnovu onoga što smo videli u poslednjih nekoliko meseci, izgledniji odgovor je da se to, makar kratkoročno, neće desiti.

Donosioci odluka misle drugačije

Tačno je da su se u poslednje vreme javili glasovi koji su pozivali na odlučnu promenu stava zapada prema Srbiji, ali oni su došli samo od pojedinaca. Poslanica nemačkih liberala Renata Alt, na primer, tražila je da se razmotri zamrzavanje pristupnih pregovora između Srbije i Evropske unije. Nemački parlament takođe je usvojio zaključak kojim se otvara mogućnost da se uskrati pretpristupna pomoć državama koje omogućavaju Rusiji da izbegne sankcije.

Ipak, lideri Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, makar u svojim javnim nastupima, za sada izgledaju zadovoljni onime što je Srbija do sada uradila – ili makar ne toliko nezadovoljni da bi preduzeli drastične korake protiv zemlje.

Od početka rata u Ukrajini, Srbija je napravila manje ustupke, glasalajući protiv Rusije u organima Ujedinjenih nacija. Takođe se uskladila sa produžetkom sankcija EU bivšem ukrajinskom predsedniku Viktoru Janukoviču, kao i zavođenjem sankcija Belorusiji zbog učešća u ruskoj invaziji na Ukrajinu.

Možda najvažnije, rukovodstvo Srbije i dalje šalje signale da je posvećeno miru i stabilnosti regiona, a, makar retorički, predsednik Vučić i dalje vidi Srbiju na evropskom putu i u dijalogu o normalizaciji odnosa sa Prištinom, gde je neophodno naći “kompromis”.

Bojan Elek, zamenik direktora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, kaže da, uprkos stavovima da je Srbija saveznik ili satelit Rusije koja postoji u delu javnog mnjenja na Zapadu, ima utisak da je kod donosilaca odluka unutar EU situacija drugačija.

Lideri sa Zapadnog Balkana sa Visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost; Foto: Facebook/Aleksandar Vučić

“Naime, iako postoje ogromni pritisci da se Srbija uskladi sa EU kao zemlja kandidat, i dalje postoji razumevanje za ono što vlasti u Srbiji pokušavaju da predstave kao delikatnu poziciju u kojoj se naša zemlja nalazi. Iz tog ugla, diplomatska ofanziva na Srbiju deluje pre kao nastavak pristupa štapa i šargarepe da se Srbija privoli Zapadu i donese pravu odluku u vezi sa spoljnopolitičkom orijentacijom, nego što liči na tretman koji bi zemlja saveznica Rusije imala”, naglašava Elek za naš portal.

On dodaje da na ovu poziciju Srbije ne gledaju sve EU zemlje blagonaklono i ocenjuje da, kako vreme protiče biće sve manje razumevanja.

“Ali, za sada je mala verovatnoća da bi moglo da dođe do suspendovanja pregovora ili neke oštrije mere kojom bi Srbija bila kažnjena”, zaključuje Elek.

Podsetimo, Srbija je aktivna članica programa NATO-a Partnerstvo za mir i u poslednjih desetak godina održala je daleko više vojnih vežbi sa članicama NATO-a nego sa Rusijom. Ove informacije, doduše, nikad se ne pojavljuju u provladinim medijima.

S druge strane, nedavno su se takođe pojavili podaci, poput navodnog prisluškivanja ruskih opozicionara u Beogradu i formiranja grupe za zajedničku borbu protiv obojenih revolucija sa Moskvom, koje usložnjavaju sliku o spoljnopolitičkom i bezbednosnom opredeljenju Srbije.

Ipak, Srbija je i dalje pozvana na evropske samite i konferencije zajedno sa drugim zemljama Zapadnog Balkana, zapadne diplomate koje posete zemlju i dalje šalju vrlo konstruktivne poruke, a moguće negativne posledice neusklađivanja sa sankcijama samo se naziru. Sve to govori da vlade EU i SAD Srbiju ipak ne posmatraju jednostavno kao “saveznicu Rusije”, bez obzira na pisanje medija.

Povezani članci

Organizacije civilnog društva iz Srbije predstavile preporuke o reformi pristupanja Zapadnog Balkana EU

EWB

EWB SCREENING / Tanja Fajon: Reforme se ne sprovode za Brisel, nego za građane

EWB

Izbori u Crnoj Gori – čega sve ima ispod površine

Dina Bajramspahić