Analize

Hoće li nabavka vakcina ojačati uticaj Rusije i Kine u Srbiji?

Predsednik Srbije i ambasadorka Kine u Srbiji dočekuju kineske vakcine; Foto: Instagram / avucic

U većini država Zapadnog Balkana vakcinacija i imunizacija stanovništva još uvek nije počela. Iako zvaničnici obećavaju da bi početak vakcinacije mogao da počne već krajem ovog meseca, još uvek se ne zna da li je to realan datum u kom bi Albanija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Kosovo i Severna Makedonija mogli da počnu sa imunizacijom, s obzirom da nijedna od ovih država nema značajniji broj vakcina. Albanija za sada ima simboličnih 2000, dok je Severna Makedonija kao donaciju od Srbije dobila 8000 doza Fajzer vakcine.

Zabrinjava i činjenica da su ove države, prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, među najpogođenijima kada su u pitanju smrtni slučajevi na 1000 stanovnika.

Jedina država Zapadnog Balkana koja prema broju vakcinisanih može da se poredi sa zapadnim državama (najveći broj njih i prevazilazi) je Srbija. Bez obzira na to što je deo COVAX sistema, za razliku od drugih država Zapadnog Balkana Srbija je samostalno krenula u proces nabavke vakcina, i to od svih proizvođača.

Da nijednog trenutka nije bilo politizacije vakcina, niti je zemlja porekla igrala bilo kakvu ulogu, građane Srbije uveravali su najviši zvaničnici.

Premijerka Srbije Ana Brnabić je u intervjuu za nemački nedeljnik Fokus, koji je objavljen pod naslovom “Putinovom i Sijevom vakcinom Srbija pretekla EU”, premijerka je istakla da se radi o životima, a ne geopolitici.

„Ni u jednom trenutku nismo politizovali vakcine, niti je zemlja porekla igrala bilo kakvu ulogu, ukoliko je vakcina bila sigurna. Taj balans i dobra partnerstva pokazali su se korisnim u ova vremena. Dali su nam mogućnost da nabavimo vakcine sa Zapada, kao i od naših prijatelja u Kini i Rusiji“, rekla je Brnabić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u sredu za Euronews da Srbija nije dobila vakcine od EU, ali da se zbog toga ne oseća “napušteno”.

„Ne kritikujem nikoga, nadamo se da ćemo dobiti vakcine iz EU, ali moramo da brinemo o sebi“, rekao je Vučić.

Marko Savković, izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost (BFPE) za EWB ocenjuje da u Srbija nije igrala geopolitičku igru pri nabavci vakcina, već da je postupala pragmatično.

“Srbija je pokatala snalažljivost da do vakcina dođe što pre i u tom broju koji omogućava početak masovne vakcinacije. Nije to jedina zemlja koja je postupala pragmatično – to su pre nje činili i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), kao i Izrael”, kaže Savković.

Vakcine podsećanje EU o snažnoj konkurenciji u regionu

„Srbija kupuje vakcine iz Rusije, ali mi smo kao država orijentisani prema Evropskoj uniji“, rekao je ove sedmice Krečnik Bekteši, makedonski ministar ekonomije. Sličnu stvar zastupa i albanski premijer Edi Rama koji je ponudu Moskve da isporuči vakcinu Sputnjik V nazvao „provokacijom“.

Uzimajući u ozbir da su Kina i Rusija jedini vidljivi akteri u Srbiji kada su u pitanju vakcine, postavlja se pitanje budućeg uticaja ove dve zemlje u Srbiji i regionu.

Ove nedelje briselski portal Politiko piše je da je Srbija među najboljima u Evropi po broju vakcinisanih zahvaljujući Kini.

Kako su istakli, visoka stopa vakcinacije pokazala je vrednost geopolitičkog uravnotežavanja Srbije, gde sa jedne strane pregovara o članstvu u EU, ali takođe neguje bliske veze sa Pekingom i tradicionalnim saveznikom Rusijom.

“Za EU je to neprijatno podsećanje da se suočava sa snažnom konkurencijom za uticaj u njenom neposrednom susedstvu, vakcinacija samo dodaje tu frustraciju. Četiri od šest država Zapadnog Balkana još nisu dobili nijednu dozu, uprkos obećanjima iz Brisela da će osigurati pristup”, piše Politiko.

Oni zaključuju da čekanje na vakcine, koje dolazi u trenutku kada se ulazak u EU čini sve daljim, rizikuje da odmakne Zapadni Balkan od EU.

“Sledeći vođstvo Srbije, mnogi u regionu – koji su zabeležili neke od najviših stopa smrtnosti po stanovniku tokom pandemije – takođe počinju da traže pomoć prema istoku”, navode iz Politika.

Marko Savković podseća da je uticaj Kine i Rusije i ranije bio značajan, a da se situacijom sa vakcinama samo utvrđuje i da se dve zemlje i dalje pozicioniraju kao jaki “treći akteri”, dodajući da je Rusija možda i u prednosti s obzirom na najavu da bi se ruska vakcina mogla proizvoditi u srpskom Torlaku.

“Možda je čak Rusija u određenoj prednosti, ako najavljeni transfer tehnologije bude uspešan i vakcina se počne proizvoditi na Torlaku. Pokušajte da zamislite hiljade doza koje sa Torlaka stižu na ceo Zapadni Balkan. S druge strane, kapaciteti Kine se čine neograničenim, ali u stvarnosti, ova zemlja će morati da imunizuje i svoje mnogoljudno stanovništvo. Neće mirovati ni ostali proizvođači, jer je sasvim moguće da i 2022. imamo re-vakcinaciju”, kaže Savković.

Brzina kojom je Srbija nabavila vakcine, u odnosu na one države Zapadnog Balkana koje su se oslonile isključivo na pomoć Evropske unije, pokazuje da je u nekim situacijama bolje imati punu suverenost i nezavisnost u odlučivanju u spoljnoj politici.

Savković ocenjuje da nabavka vakcina ne bi trebalo da utiče dalje usklađivanje spoljne politike Srbije sa EU, jer bi kako kež EU potpuno “promašila temu”.

“Ovde je reč o spasavanju života. Uostalom, neke od članica EU su na putu da nakon ruske, odobre i kinesku vakcinu, neke su to već učinile, pa dogovorile i prve isporuke. Koliko juče se desio se razgovor Merkel – Putin tokom koga je nemačka kancelarka istakla da je vakcina “Sputnik V” dobrodošla”, kaže Savković.

Prema njegovim rečima, Brisel je očigledno pogrešno procenio da će kapaciteti proizvođača sa Zapada biti dovoljni.

“Lepo je to objasnio jedan od naših imunologa: očekivali su da će od momenta kada proizvodnja krene, sve teći bez problema i da će odmah započeti masovnu imunizaciju. To se, međutim nije dogodilo. Usledila su kašnjenja, smanjenja isporuka, pa i teške reči upućene Velikoj Britaniji – koja je svoje ugovor sa Astra-Zenekom sklopila tri meseca pre EU. Treba reći i da se deo krivice se nepravedno pripisuje Uniji. Države članice su te koje organizuju masovnu vakcinaciju. Nije ona kriva što Holandiji ili Nemačkoj to ne polazi za rukom”, kaže Savković.

Na pitanje da li će podrška građana Srbije prema EU opasti usled situacija sa vakcinom, Savković je ocenio da je EU ovde isuviše važan akter da bi dozvolila da je ovi događaji u toj meri “preteknu”.

“Ne mogu da tvrdim da li će podrška građana opasti, ali se nadam da neće. Mada deluje da je slika o EU u Srbiji u stalnom padu. Očekujem da se i EU konsoliduje i da vakcine preko COVAX mehanizma stignu”, ističe Savković.

On zaključuje da je EU donirala više od 200 miliona evra i dala kredite u iznosu od 250 miliona evra kako bi sistem u Srbiji učinili jačim, ali je odvojeno pitanje zašto se ta pomoć dovoljno ne vidi i ne spominje.

Povezani članci

Ujedinjeni nastup albanske nacionalne manjine na izborima: Značajan korak ka integraciji?

Nikola Cuckić

Predsednik Srbije centralna figura u izveštavanju medija o dijalogu Beograda i Prištine

Sofija Popović

Izborni dan pun neregularnosti, iako rezultat nije bio neizvestan

Aleksandar Ivković