Posle oružanog sukoba u Banjskoj 24. septembra, kosovsko rukovodstvo, nekoliko poslanika u Evropskom parlamentu i više posmatrača Zapadnog Balkana pozvali su na sankcije Srbiji. U međuvremenu, vlade Evropske unije i Sjedinjenih Država trenutno insistiraju na tome da se najpre sprovedu pune istrage protiv počinilaca, ostavljajući potencijalne posledice za Srbiju da lebde u vazduhu.
Neposredno nakon napada, Kosovo je jasno stavilo do znanja da za napad smatra odgovornim zvanični Beograd. Vlada Kosova objavila je nekoliko nalaza koji, kako tvrdi, dokazuju da je grupu kosovskih Srba koji su se sukobili sa policijom organizovao Beograd. S druge strane, vlasti u Srbiji negirale su sve navode i odbacile ove nalaze kao dokaz svoje umešanosti.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani izjavila je u četvrtak, obraćajući se novinarima na Samitu Evropske političke zajednice u Granadi, da ne namerava da razgovara o bilo kakvim pitanjima sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem dok ne budu uvedene sankcije Srbiji. Ona je dodala da je njen cilj na Samitu bio da prikupi podršku za sankcije među saveznicima Kosova.
Do sada se, međutim, zemlje članice EU nisu pomerile po ovom pitanju. Ranije ove nedelje, portparol Evropske komisije za spoljne poslove Peter Stano rekao je da je EU spremna da razmotri mere vezane za Srbiju ako države članice odluče da imaju dovoljno informacija o napadu u Banjskoj. To, po svemu sudeći, još uvek nije slučaj.
U međuvremenu, Sjedinjene Države nisu zvanično odgovorile na pitanje sankcija. Prema izjavi državnog sekretara Entonija Blinkena, nakon telefonskog razgovora sa Vučićem 29. septembra, prioritet je bio deeskalacija situacije i odgovornost onih koji su izvršili napad.
Srbija je izgleda reagovala na zahteve za odgovornost ove nedelje kada je 3. oktobra uhapšen Milan Radoičić, političar i biznismen kosovskih Srba, koji je priznao da je rukovodio napadom u Banjskoj. Njega je srpsko tužilaštvo teretilo za nedozvoljeno držanje i prenos oružja i da je bio član grupe koja je izvršila krivično delo. Pušten je dan kasnije, iako mu je pasoš oduzet.
Smatra se da Radoičić ima bliske veze sa srpskom vladajućom strankom. Za one koji tvrde da iza napada stoji Beograd, ovo predstavlja dodatni dokaz. Da li će Radoičić biti osuđen za tu akciju, ostaje da se vidi, a srpsko pravosuđe muči nedostatak nezavisnosti i efikasnosti.
Ipak, hapšenje Radoičića, zajedno sa odlukom Srbije da povuče deo svojih trupa sa granice sa Kosovom, američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil okarakterisao je kao „dobre korake“. Od prve nedelje oktobra, dakle, ostaje nejasno da li će Srbija snositi ozbiljne posledice zbog napada u Banjskoj, uprkos činjenici da je tokom debate u Strazburu 3. oktobra nekoliko poslanika zahtevalo zamrzavanje finansijske pomoći koju Srbija dobija iz Evropske unije.
Sankcije su trenutno malo verovatne
Prema rečima sagovornika našeg portala, šanse za sankcije su trenutno male. S druge strane, moglo bi doći do neke modifikacije politike SAD i EU prema pitanju Kosova i Srbije.
Tobi Vogel, viši saradnik Berlinskog saveta za politiku demokratizacije, kaže za European Western Balkansda postoje svi znaci da zapadni saveznici udvostručuju ono što on opisuje kao svoju neuspelu politiku prema tom pitanju. Ovakva politika je, prema Vogelu, „da se pozove na nastavak dijaloga i da se nastavi pritisak na slabiju stranu – Kosovo“.
„Evropska komisija nije se potrudila ni da pošalje bilo kog relevantnog predstavnika na debatu Evropskog parlamenta o incidentu i njegovim implikacijama na dijalog u utorak uveče, a i Komisija i predstavnik Saveta pozvali su „obe strane“ da se uzdrže od eskalatornih poteza. SAD su, takođe, pozvale na hitan povratak dijalogu“, naglašava Vogel.
Međutim, kaže on, postoji rastuća frustracija činjenicom da dijalog nije dao nikakve značajne rezultate, kao i zbog toga što EU vodi ovaj proces. Ova frustracija, prema Vogelovim rečima, raste u nekim državama članicama EU koje su do Banjske „verovale u narativ da je Srbija oslonac regionalne stabilnosti“.
„Skeptični su da je Radoičić postupio na svoju ruku i ogorčeni su veličanjem napadača u Srbiji i Republici Srpskoj. Dok sankcije Srbiji ili nekim od njenih zvaničnika deluju „nategnuto“ s obzirom da režim ima veoma bliske saveznike unutar EU, pre svega Mađarsku, sve je učestalije uviđanje da nam Vučić nije prijatelj i da je svaka strategija koja počiva na njegovoj saradnji podložna njegovoj uceni“, kaže Vogel za European Western Balkans.
EU je potrebna jednoglasnost za uvođenje sankcija, o čemu svedoče mere koje su protiv Rusije od prošle godine donete. Bilateralne sankcije su moguće, ali će, prema rečima novinara Boška Jakšića, ponašanje Aleksandra Vučića odrediti reakciju Zapada.
„Ako pokaže odlučnost u obračunu sa militantnim nacionalistima sa severa Kosova, dobiće amnestiju. Ako misli da može da nastavi da šalje jedan signal svetu, a drugi domaćoj javnosti, naći će se u ozbiljnoj nevolji”, kaže Jakšić.
On smatra da je Zapad spreman da izvrši neku vrstu kazne za Banjsku. Međutim, ostaje veliko pitanje kako to učiniti.
„Ako se odluči za pojedinačne sankcije, one neće doneti mnogo koristi. Postoji čak i opasnost od efekta bumeranga: da će se, sateran u ćošak, Vučić okrenuti Moskvi u većoj meri nego sada. Kaznene mere protiv Srbije, koje već traže neke članice EU, pokazale su se neuspešnim u slučaju Kosova, a mogu biti i kontraproduktivne jer bi samo doprinele daljem padu evroentuzijazma srpske javnosti“, Jakšić ističe.
Neuspešne sankcije protiv Kosova koje Jakšić pominje uvedene su u junu i uključivale su suspenziju nekih programa finansiranja, bilateralnih poseta i učešća Kosova na sastancima na visokom nivou. To je maksimum koji se trenutno može desiti u slučaju Srbije, smatra Milan Igrutinović, naučni saradnik Instituta za evropske studije u Beogradu. On ne očekuje velike promene politike EU i SAD prema Srbiji, već više ono što opisuje kao „zatezanje šrafova“.
„Treba imati u vidu da su neke restriktivne mere prema Kosovu na snazi već nekoliko meseci, pa bismo mogli videti nagon da se na sličan način „rebalansira“ pozicija EU prema Srbiji. Ali to bi zavisilo od unutrašnjih promišljanja u EU, gde bi Mađarska mogla da bude „spojler“ za Srbiju ako bude postojao približan konsenzus o restriktivnim akcijama protiv Beograda”, kaže Igrutinović.
On dodaje da se stav Srbije o sankcijama Rusiji već dugo preliva na druge oblasti politike i oblikuje percepciju Beograda u raznim prestonicama članica EU, tako da tu nije ostalo mnogo dobre volje.
„Vašington bi do sada mogao biti zadovoljniji: predsednik Vučić je reagovao na zahtev sekretara Blinkena u vezi sa navodnim raspoređivanjem srpske vojske, a glavni krivac nedavnog napada, Milan Radoičić, je nakratko uhapšen i optužen nakon što je predsednik Vučić obećao sudsku akciju u svom intervjuu za CNN. Takođe, zvanične pozive predsednika Vučića da KFOR/NATO u potpunosti obezbedi bezbednost na severu Kosova, SAD će čitati kao manji korak u pravom smeru, bez obzira na bilo kakvu odluku o tome“, zaključuje Igrutinović.
Kolika je veza između grupe koja je izvršila napad u Banjskoj i zvaničnog Beograda još uvek nije poznata, a na osnovu sličnih nerazjašnjenih slučajeva u novijoj istoriji Zapadnog Balkana, možda neće biti ni blizu razotkrivanja. Veze bi za sada mogle biti dovoljno nejasne da bi poslužile kao razlog da Zapad ne uvede sankcije Srbiji.
Međutim, činjenica da su sankcije postale tema ozbiljnog razmatranja, što je samo nekoliko godina ranije bilo prilično daleko od realnosti, govori da se situacija u regionu razvija u sve nestabilnijem pravcu. Održavanje mira i stabilnosti na Balkanu, hteli to ili ne, brzo se uzdiže na listi spoljnopolitičkih prioriteta SAD i EU.