BEOGRAD – Oštra retorika između Srbije i Hrvatske neće poboljšati odnose, ali se treba okrenuti budućnosti i zajedničkim interesima, ocenili su danas učesnici konferencije “Nezgodni susedi? – Razmatranje odnosa Srbije i Hrvatske.”
Ocenili su da takva retorika pogoduje političarima, te da “tiha većina” zbog toga treba da prestane da bude tiha, dok bi institucije poput univerziteta i SANU trebalo da se ozbiljnije uključe i rade na prepoznavanju zajedničih interesa.
Bivša ministarka spoljnih poslova i zastupnica u hrvatskom saboru Vesna Pusić kaže da se o temi odnosa dveju zemalja treba razmišljati na drugi način ili skraćeno “moramo početi da razmišljamo” umesto da se odnosi baziraju na ljubavi i mržnji i drugim “ludorijama”.
“Mislim da ćemo uvek biti ”uneasy” (nezgodni) susedi. Uvek ćemo imati neka otvorena pitanja zbog nekih ”prokletstava”, malih razlika, niza stvari koje karakterišu naše odnose, ali nam je zadatak da to bude na višem nivou nego danas, da ne bude primitivno, nego sofisticiranije”, smatra Pusić.
Kaže da je podržala poziv Kolinde Grabar Kitarović Vučiću da poseti Zagreb, kao i njegov dolazak, jer smatra da je to dobro, imajući u vidu da oboje, kako kaže, predstavljaju desnicu u svojim zemljama.
“Liberali, nevladine organizacije odavno razgovaraju, ali važno je da u našim društvima počne komunikacija među onima koji su prema njoj najrezervisaniji. Važno je da desnica počne da komunicira i to treba podržati, jer to znači da društva prihvataju minimalne standarde otvorenih kanala komunikacije”, kaže Pusić.
Ocenjuje da “otvoreni” sukobi drže biračko telo homogenizovanim i da tu leži uzrok “proizvodnje sukoba” i dodaje da su politički sukobi i ratovi zagadili odnose, pa čak i kada se oni popravljaju, odnosi među društvima ostaju zagađeni.
Ona kaže da s druge strane kultura i privreda sve bolje sarađuju.
“Kad dođe bilo koje pozorište iz Beograda u Zagreb, kartu ne možeš da dobiješ. Kada Džiboni dođe u Beograd – takođe. Svi se guraju, traže karte. U Zagrebu se slušaju ”cajke” na sve strane. Kriminalci odlično sarađuju, mada bih ja predložila da umesto njih bolje sarađuje policija. Ali sve to nije dovoljno”, rekla je Pusić.
Zaključila je da Srbija i Hrvatska ne treba da se vrte u krugovima ljubavi i mržnje, već da razmišljaju o sopstvenim interesima, koji nikog posebno u svetu ne zanimaju, te da su oni važni nama.
“Sada je trenutak – moramo prestati uzmicati pred glupljim i lošijima od nas”, poručila je Pusić.
Prema ocenji predsednice Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonje Liht stvari se previše sporo menjaju, a osnovni problem je da ljudi koji imaju znanje i etiku pristaju da budu manipulisani od drugih koji možda nisu “nepametni”, ali imaju svoje interese zbog kojih su spremni da žrtvuju i sopstveni i druge narode.
“Spremni su da za mali trenutak pažnje i naslov u nekom od nemogućih tabloida izgovore svašta. Mi to živimo svakodnevno. Naravno da su posledice ozbiljne. Moramo da se okrenemo sopstvenoj odgovornosti. Ne mislim samo na pojedinačne građane već i na institucije”, rekla je Liht.
Liht je poručila da “tiha većina” u društvu mora da prestane da bude tiha i apelovala na instiuticije poput univerziteta i SANU da se mnogo ozbjlinije angažuju da idemo u prepoznavanje zajedničkih interesa.
“Premali smo. U ovakvom turbulentnom svetu, nas će svi da zaborave sem u slučaju izbegličkih kriza”, upozorava Liht.
Profesor na Fakultetu političkih nauka Ivo Visković podseća da je u odnosima dve zemlje bilo i uspona i padova, te da će “stanje ni rata, ni mira” verovatno biti dominirajuće, mada sve to zavisi od toga ko pobeđuje na izborima.
“Ne može to trajati dugo, ali može trajati više nego što bismo želeli. Da li je za očekiavti da se pozitivna priželjkivajna ostvare?Teško je reći, jer se u našim odnosima pokazuje da baš sve može biti upotrebljeno ili zloupotrebljeno”, rekao je Visković i ocenio da će ulazak u EU obe stane učiniti spremnijim na saradnju.
Viša naučna saradnica Instituta za razvoj i međunarodne odnose u Zagrebu Senada Šelo Šabić podseća da ne možemo promeniti region, ali možemo promeniti sadržaj odnosa dve zemlje, međutim, smatra da neće biti kapaciteta jer se političarima to ne isplati.
“Mislim da ćemo godinama biti u teškom odnosu, ni rata, ni mira. Ne vidim svest za promenu ni u vlastitoj kući”, rekla je Šelo Šabić.
Čini se da odnosi Srbije i Hrvatske danas beleže negativan trend, kaže predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović i dodaje da brojna otvorena pitaja “jakim izjavama” dobijaju novi, složeniji nivo.
Ona smatra da je međunarodna zajednica ulaskom Hrvatske u Evropsku uniju stavila ad akta odnose Srbija-Zagreb-Tirana za koje je vladalo uverenje da od njih zavisi stabilnost regiona, te da je fokus prebacila na otvorena pitanja Zapadnog Balkana.
Spirala negativne konotacije krenula je, kaže, od predizborne kampanje u Hrvatskoj koja je vratila retoriku na teme koje mogu da donesu više glasova, a ta spirala je, dodaje, dobila i svoj odgovor u Beogradu.
“I sada više komuniciramo puten protesnih nota”, reka je ona, međutim, navela je i da postoje pozitivni pomaci, poput pokušaja da se komunikacija ostvari na najvišem nivou, a to je počelo susretom na mostu Aleksandra Vučića i Kolinde Grabar Kitarović.
Podseća da je prošlo dugo vremena da bi se ostvarila Vučićeva poseta Zagrebu, a onda i Gordana Jandrokovića Beogradu koja nije imala svoj adekvatni epilog.
“I dalje se govori o mogućnosti da Kolinda Grabar Kitarović poseti Beograd. To bi doprinelo budućim odnosima”, rekla je Joksimović i ocenila da istorijsko nasleđe i revizionizam urgožavaju politički dijalog, dok ekonomska saradnja raste i pronalazi svoje kanale.
Joksimović ističe da je evidentno da se mora tragati za “zatvaranjem” otvorenih pitanja, navodeći da se nada da se otvara mogućnost da odnosi postanu retorički odmereniji i da politički ambijent postane prihvatljiv za obe strane.
To bi, prema rečima Joksimović, omogućilo da se reše neka otvorena pitanja.
Direktorka Fondacije Fridrih Ebert Ursula Koh-Laugvic smatra da su Srbija i Hrvatska još uvek “nezgodni susedi”, ali da će se možda za pet godina biti “prijateljski susedi”.
“Nova strategija EU je takva da su oni sasvim jasni u tome da neće uvoziti nove bilateralne sporove. Unija traži od svih da razreše svoje sporove. Kada su objavili novu strategiju, dali su datum 2025. i prosto je kranje vreme da se rešavaju sporovi”, rekla je ona.
Ona je navela da se negativni događaji ne vide u naučnoj i ekonomskoj saradnji, ali napominje da su ti politički odnosi izuzetno važni.
“Postoji vrlo oštra retorika između dve države i to neće dati pozitivna rešenja”, ocenila je Koh-Laugvic.
Konferenciju “Nezgodni susedi? – razmatranje odnosa Srbije i Hrvatske” organizovali su Centar za spoljnu politiku i Fondacija Fridrih Ebert.