Imenovanje Grenela moguća podrška razgraničenju, Palmer i dalje zadužen za region

Ričard Grenel; Foto: Wikimedia Commons

VAŠINGTON / BEOGRAD – Analitičari ocenjuju da je imenovanje Ričarda Grenela za specijalnog izaslanika dobar je znak za pristalice ideje razgraničenja, dok će Metju Palmer nastaviti da se bavi „približavanjem regiona Zapadu“, saopštio je Stejt department.

U izjavi za N1, spoljnopolitički komentator Politike Boško Jakšić ukazao je na bliskost između Grenela i doskorašnjeg Savetnika za nacionalnu bezbednost Donalda Trampa Džona Boltona.

„Ambasador Grenel je poznat po bliskim vezama sa Džonom Boltonom, koji je bio među prvima koji je dao podršku ideji razgraničenja, razmeni teritorija, podela, kako god to definisali, a to je ideja koja i srpskom predsedniku veoma leži na srcu, tako da, u ovom trenutku i Vučić i Tači mogu da budu zadovoljni imenovanjem Grenela“, ocenio je Jakšić.

Američki mediji prošle nedelje preneli su vest o imenovanju Ričarda Grenela za specijalnog izaslanika predsednika SAD Donalda Trampa za pregovore Beograda i Prištine, a njegov mandat definisali su kao mandat za mirovne pregovore.

Kako je objavio Vašington tajms, Grenel, ambasador SAD u Berlinu, istovremeno će obavljati tu funkciju i pomagati američkim stranama u razrešavanju tenzija na Kosovu.

U avgustu, Stejt dipartment imenovao je Metjua Palmera za specijalnog predstavnika SAD za Zapadni Balkan, a kao prioritet svog mandata Palmer je naveo pomeranje dijaloga Beograda i Prištine sa mrtve tačke.

Stejt dipartment je za Radio Slobodna Evropa naveo da SAD vide istorijsku mogućnost da Srbija i Kosovo postignu sveobuhvatan sporazum o normalizaciji njihovih odnosa.

„Odluka predsednika o imenovanju izaslanika za mirovne pregovore podvlači posvećenost SAD miru, stabilnosti i prosperitetu za narod Srbije i Kosova“, stoji u saopštenju.

Oni su takođe istakli da će specijalni izaslanik Metju Palmer nastaviti da radi na približavanju regiona Zapadu, radeći sa vladama u unapređivanju reformi, pomažući im da prevaziđu probleme koji im smetaju u evropskim i evroatlatskim integracijama.

Metju Palmer; Foto: Tanjug / Rade Prelić

Dojče vele piše da Grenel, ambasador SAD u Berlinu, važi za „Trampovog razgrtača“, čoveka bez dlake na jeziku i zadrške kada se treba umešati u unutrašnju politiku Nemačke.

Novinar ovog medija Nemanja Rujević ocenio je za N1 da je  ovakav politički profil kvalifikovao Grenela za specijalnog izaslanika.

„Verovatno je to čovek koji će lupati šakom od sto, ako Metju Palmer to nije. Takođe, potpuno je nejasno čemu sada Grenel, kada je Palmer već imenovan od Stejt Departmenta kao izaslanik za Zapadni Balkan i moja pretpostavka bi bila da su to suprotstavljene mere, a ne, kako kažu sad iz Vašingtona, da će oni raditi zajedno“, smatra Rujević.

Osim toga, Glas Amerike je preneo da je Grenelov mandat u Berlinu kontroverzan od prvog dana. Kritike nemačke javnosti izazvao je zahtevom da bi nemačke kompanije trebalo da prekinu poslovanje sa Iranom, i zahtevima da se Nemci kupuju američki, a ne ruski gas.

Volfgang Kubicki, veteran nemačkih liberala, ocenio je da se Grenel ponaša ne kao diplomata, već kao komesar okupacione sile, piše Dojče Vele.

Imenovanje Grenela naišlo je na različite reakcije u regionu.

Predsednik Kosova Hašim Tači objavio je da imenovanje doprinosi uverenju i poverenju da postoji mogućnost konačnog mirovnog sporazuma sa Srbijom.

Tači je istakao da se od Grenela očekuje ubrzavanje rešavanja kosovskog pitanja.

Sa druge strane, Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je sastanak sa Grenelom, a mediji pišu da je do tog razgovara i došlo, ali da detalji nisu niti će biti saopšteni javnosti.

Konačno, Evropska unija imenovanje Grenela vidi kao dobrodošlu pomoć, ali ističe da se zna ko vodi dijalog.

„SAD i EU dele snažan interes u pogledu stabilnosti i napretka Zapadnog Balkana. Zato se i nadamo nastavku bliske saradnje sa SAD“, istakla je portparolka EU Maja Kocijančič u pisanom odgovoru na pitanje Tanjuga.

Kocijančičeva kaže da Brisel očekuje nastavak uspešne saradnje sa Vašingtonom u dijalogu Beograda i Prištine.

Zvaničan stav EU ostaje da je svaka pomoć dobrodošla, ali da se zna ko ima mandat da vodi pregovore Beograda i Prištine.