fbpx
European Western Balkans
Društvo

Indeks percepcije korupcije: Srbija na 96. mestu od 180 zemalja

Vlada Republike Srbije; Foto: Vlada Republike Srbije

BEOGRAD – U 2021. godini prema Indeksu percepcije korupcije međunarodne organizacije Transparensi Internešenal, Srbija nije ostvarila napredak u oblasti korupcije u javnom sektoru te tako kao i prethodne godine beleži 38 poena i nalazi se na 96. mestu od ukupno 180 zemalja, poručeno je danas tokom online konferencije “Predstavljanje najznačajnijeg globalnog rangiranja zemalja po percepciji korupcije – CPI 2021: Gde je Srbija na listi?”, organizovanoj od strane Transparentnosti Srbija.

Na konferenciji su predstavljeni rezultati i rangiranje Srbije prema Indeksu percepcije korupcije za 2021. godinu, kao i osnovni problemi i faktori koji su uticali na ovogodišnji skor Srbije u oblasti borbe protiv korupcije. Učesnici konferencije ukazali su na glavne prioritete u borbi protiv korupcije, glavne trendove u svetu i regionu, kao i gde se Srbija nalazi u poređenju sa prethodnim godinama i sa drugim zemljama.

Srbija je na 96. mestu zajedno sa Argentinom, Brazilom, Indonezijom, Lesotom i Turskom i beleži pad od 2 mesta niže u odnosu na prethodnu godinu kada se našla na 94. mestu.  Sa takvim indeksom, ona spada u grupu zemalja sa veoma rasprostranjenom korupcijom

Radmila Vasić, članica Upravnog odbora Transparentnost Srbija objasnila je značaj merenja korupcije s obzirom na upotrebu konačnih rezultata tih istraživanja u cilju njene stagnacije. Ona objašnjava da iako postoje različita kredibilna istraživanja i druga sredstva, rezultati Indeksa percepcije korupcije imaju veliki autoritet, ne samo u akademskom smislu već i za praktično delovanje.

„Indeks percepcije korupcije omogućava uporedni pregled pre svega stanja korupcije u jednoj zemlji iz godine u godinu, dakle kroz vreme. Dalje omogućava uporedni pregled stanja korupcije u srodnim državama u geografskom, ekonomskom i  političkom smislu i najzad uporedni pregled odnosa onih država koje su članice EU i onih koje se trude i nastoje da to budu“, rekla je ona.

Ona je dalje predstavila rezultate Srbije za ovu godinu.

„Srbija ima 38 od idealnih 100 poena, kao i prošle godine. Ona je 96 od 180 rangiranih zemalja, i to je zapravo najlošiji rezultat u poslednjih 10 godina. Drugim rečima ili sasvim jednostavno u zemlji Srbiji je veliki obim korupcije“, rekla je Vasić.

Dodaje da ono čemu ovo istraživanje koje sprovodi Transparensi Internešenal još služi jeste istraživanje uzroka koji su doveli do nezadovoljavajućeg ranga, da bi se na osnovu tih uzorka utvrdile i preporučile mere za suzbijanje korupcije. Pored pandemije, globalnog fenomena koji nije pogodio samo Srbiju, uzroci su još i slabost institucija, kao i kako navodi izborna igranka i dugotrajno predizborno uvežbavanje koraka.

Bojana Medenica, izvršna direktorka Transparentnost Srbija, predstavila je detaljnije rezultate koja je postigla Srbija, ali i druge zemlje iz regiona i sveta.

„Kada pogledamo rezultate za 2021. godinu, rangirano je ukupno 180 zemalja i teritorija kao i godinu dana ranije. Srbija je u ovoj godini plasirana na 96. mestu sa ocenom 38 i i dalje se smatra zemljom u kojoj je nivo korupcije izrazito visok. Ovo mesto delimo sa još 5 zemalja i to su Argentina, Brazil, Indonezija Lesoto i Turska“, objasnila je ona.

Medenica dodaje da kada pogledamo unazad poziciju Srbije na ovoj listi u proteklih 10 godina dolazi se do zaključka da je ovo njena najlošija pozicija i da Srbija stagnira čitavu deceniju te sa sadašnjim rezultatom Srbija je u grupi zemalja sa raširenom korupcijom.

„Ovogodišnji rezultat nas još jedanput smešta ispod 5 poena ispod svetskog proseka koji je i ove godine 43, 19 poena ispod proseka našeg kontinenta, Evropa ima prosek 57 i čak 26 poena ispod proseka onog dela Evrope čiji deo želimo da postanemo, dakle Evropska Unija koja prosek 64“, rekla je Medenica.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnost Srbija govorio je o razlozima koji su uticali na nepovoljno stanje u oblasti korupcije u Srbiji koje postoji već duži vremenski period, praktično u čitavoj deceniji.

„Pored navedenih razloga istakao bih još jedan primer koji nam je bio veoma blizak tokom prethodnih nekoliko meseci, a to je ne samo odsustvo političke volje, tzv. političke volje da se zakoni primene, već vrlo jasno pokazivanje političke volje da se zakoni ne primene“, navodi Nenadić.

Objasnio je da je nedavno došlo do susretanja sa ovim problemom, prilikom havarija najvećem javnom preduzeću, Elektroprivredi Srbije, koji su ukazali na nezakonito vršenje funkcije vršioca dužnosti direktora, kao i na grešku Vlade koja nije imenovala profesionalno lice godinama.

„Imamo još jednu godinu koja je prošla i u kojoj očigledno nismo imali dovoljno aktivno javno tužilaštvo spremno da ispita sve sumnje u moguću korupciju i kao rezultat dolaze i neke kritike recimo iz godišnjih izveštaja EU da nema napretka kada je reč o borbi protiv korupcije na visokom nivou i tome slično. Videćemo hoće li ova najavljena reforma pravosuđa koja bi trebalo da proizađe iz ustavnih promena doneti ikakve promene u tom pogledu“, zaključio je on.

Indeks percepcije korupcije (Coruption Perception Index – CPI) predstavlja najznačajnije rangiranje zemalja po prisustvu korupcije u javnom sektoru. Rangiranje se sprovodi na osnovu istraživanja koje sprovodi vodeća antikorupcijska organizacija na globalnom nivou, Transparensi Internešenal. Istraživanje obuhvata 180 zemalja i teritorija koje se rangiraju na skali od 100 (veoma ‘čiste’) do 0 (veoma korumpirane).

Povezani članci

Ursula fon der Lajen zahvalila se na donaciji Srbije

EWB

EFB: Regionalna inicijativa “Drvo prijateljstva” danas u Beogradu i ostalim prestonicima regiona

EWB

Ditman: Vladavina prava odrediće brzinu pristupanja Zapadnog Balkana EU

EWB