Foto: Pixabay

Informaciona bezbednost je jedan od aspekata saradnje između Srbije i NATO-a koji je nedavno naišao na veliku pažnju. U svom intervjuu za European Western Balkans, zamenica Generalnog sekretara NATO-a Rouz Gotemeler istakla je da su neke od potencijalnih područja saradnju  koje bi trebalo da se razmatraju sajber bezbednost i sajber odbrana.

Stalno unapređivanje informacionih tehnologija dovelo je do promena u vrsti i obliku pretnji i podstaklo NATO da se prilagodi novim okolnostima. Stoga, sajber odbrana je postala deo glavnih zadataka kolektivne odbrane NATO-a. Alijansa takođe radi na jačanju svojih sposobnosti za sajber obrazovanje, obuku i vežbe.

U cilju odgovora na navedene pretnje i izazove, na samitu u Velsu u septembru 2014. odobren je i akcioni plan. Države članice su priznale da „jaka partnerstva igraju ključnu ulogu u suzbijanju sajber-pretnji i rizika“ i stoga će “ nastaviti aktivno da se angažuju na problemima u vezi sa informacionom bezbednošću sa relevantnim partnerskim zemljama, od slučaja do slučaja, i sa drugim međunarodnim organizacijama“, navodi se u Deklaraciji o samitu u Velsu. Tri godine kasnije, saveznici su podržali i ažurirani akcioni plan.

U julu 2016. godine članice NATO-a „prepoznale su sajber-prostor kao domen operacija u kojem se NATO mora braniti isto tako efikasno kao u vazduhu, na kopnu i na moru“ i dogovorile „’Zalog za sajber bezbednost’ u julu 2016. godine kako bi načinile odbrane svojih informacionih sistema prioritetima“, prema zvaničnoj internet stranici NATO-a.

Saradnja sa trećim državama o pitanjima u vezi sa sajber bezbednošću je u toku određeno vreme, a okvir za takvu saradnju može se naći u nizu instrumenata, od bilateralnih sporazuma o saradnji i posebno prilagođenih programa za pojedine zemlje PzM do već uspostavljenih programa saradnje.

U oblasti sajber bezbednosti, pravni okvir Srbije zasnovan je na Zakonu o informacionoj bezbednosti, usvojenom tek nedavno, 2016. godine. Zakon, između ostalog, poziva na stvaranje tela za koordinaciju informacione bezbednosti, uključujući, između ostalog, predstavnike drugih javnih tela, akademske zajednice i civilnog društva.

Pored toga, Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020. godine usvojena je u maju 2017. godine, koja podvlači bezbednost IKT sistema, informacionu bezbednost građana, borbu protiv visokotehnološkog kriminala, informacionu bezbednost Republike Srbije i međunarodnu saradnju kao šest prioritetnih oblasti. Usvajanjem Strategije, Srbija je ispunila svoju obavezu u oblasti bezbednosti informacija u procesu pridruživanja EU.

Izveštaj istraživanja „Informaciona bezbednost na Zapadnom Balkanu: nedostaci u politici i mogućnosti saradnje“ piše da su pravni mehanizmi za borbu protiv sajber kriminala “na mestu”. Međutim, kako autori navode, nedostaje odgovarajuća multidisciplinarna edukacija o sajber bezbednosti na nivou politike. Bilo je i pokušaja opšteg podizanja nivoa svesti o bezbednosti na internetu, iako su oni bili ograničeni u opsegu.

Saradnja Srbije i NATO u okviru sajber bezbednost je predviđena Individualnim akcionim planom partnerstva (IPAP), potpisanim 2015. godine, koji je obezbedio okvir za dalje unapređivanje saradnje bez ikakvih indikacija  o aspiraciji članstva, čime se poštuje proglašena vojna neutralnost Srbije. Na osnovu IPAP-a, „Republika Srbija želi da unapredi svoje sposobnosti za zaštitu kritičnih komunikacionih i informacionih sistema od kibernetskih napada“.

IPAP je predvideo, na primer, izradu nacionalne politike u oblasti kibernetske odbrane i strategiju, usvajanje neophodnih zakona i podzakonskih akata, mehanizme na državnom nivou i međunarodne koordinacione mehanizme za efikasno reagovanje na sajber napade itd. Do sada je Srbija ostvarila napredak u ispunjavanju preporučenog, a usvajanje zakona i strategije se smatra važnim korakom napred.

Iako je saradnja Srbije i NATO-a u oblasti sajber bezbednosti daleko od obimne, tokom vremena je u velikoj meri unapređena.

Već 2007. godine Srbija se pridružila programu NATO za mir i bezbednost (SPS) i postala je sve aktivnija protokom vremena. Jedan od ključnih prioriteta SPS programa je sajber odbrana, koja uključuje zaštitu kritične infrastrukture, koja podrazumeva razmenu najboljih praksi, izgradnju kapaciteta i politike, podršku u razvijanju sposobnosti za odbranu od sajber napada i podršku za izgradnju infrastrukture informacionih tehnologija i razvijanje svesti o sajber odbrani.

Nedavno je održana obuka u sklopu Programa SPS, tokom koje su državni službenici iz Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka Vlade Srbije obučeni da se bave sigurnošću informacionih sistema (INFOSEC) u stvarnim životnim situacijama. Politika INFOSEC-a se smatra veoma važnom, jer može pružiti dodatni alat za suzbijanje sajber-pretnji. Obuka je održana u Beogradu i Talinu od 30. oktobra do 10. novembra 2017.

„To je bila izvrsna prilika za nas da unapredimo saradnju NATO-a i Srbije u oblasti informacione bezbednosti. Želeli bismo da naglasimo visoku motivaciju i dobar duh grupe koja je učinila ovaj događaj uspešnim „, rekao je general-major Vello Loemaa iz Evropske inicijative za sajber bezbednost u  Estoniji, institucije koja je organizovala obuku u koordinaciji sa Kancelarijom Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka.

Oblast informacione bezbednosti sigurno će biti među prioritetima u daljem periodu zbog kontinuiranog razvoja informacionih tehnologija, njihove ranjivosti i niza pretnji. Stoga će i saradnji Srbije sa EU, NATO-om i drugim partnerima u ovom polju posvetiti veća pažnja.