fbpx
European Western Balkans
Izdvojeno Politika

Infrastruktura ili vladavina prava – šta je bio fokus Vučićevih sastanaka Briselu?

Predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen i predsednik Srbije Aleksandar Vučić; Foto: EU

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se početkom nedelje sa najvišim zvaničnicima Evropske unije. Poseta je odmah okarakterisana kao specijalna, mada je dan nakon Vučića sastanke sa istim ljudima održao i predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski, a juče i danas za njima sledi i Aljbin Kurti.

“Ovo je specijalan dan, ne samo zbog infrastrukturnih projekata kroz Srbiju, tu je i zelena agenda, očekujemo i ubrzanje evrointegracija i to prvi put čujem u poslednje dve – tri godine”, izjavio je predsednik Srbije u Briselu.

Dosadašnje posete Briselu i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić je opisivao kao “ne tako prijatne”, ali je u ovog puta u sedištu Evropske unije izjavio da je “presrećan”.

Razlog za takav optimizam dolazi nakon potvrde da će Evropska unija raditi na realizaciji kapitalnog infrastrukturnog projekta izgradnje brze pruge od Boegrada do Severne Makedonije. Kako je navedeno, u pitanju je projekat koji će u velikoj meri promeniti transportnu sliku regiona Zapadnog Balkana.

Mediji u Srbiji ovu investiciju okarakterisali su kao “povratak Evropske unije na velika vrata na Zapadni Balkan”, ali samo dan posle Vučićeve posete briselski Euraktiv piše da je predsednik Srbije preusmerio kritiku EU o pogoršanju vladavine prava na “nezanimljive” infrastrukturne projekte.

Euractiv je u utorak naveo da, iako je visoki predstavnik EU Đuzep Borelj na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Vučićem posle njihovog sastanka rekao da je naglasio predsedniku Srbije da je potrebno da se napravi veći napredak na reformama i njihovoj primeni, posebno u vladavini prava i medijskim slobodama, srpski mediji su se usmerili na temu projekta železnice Beograd-Skoplje, koji je EU rekla da je spremna da podrži,

Ovaj medij takođe je tvrdio da je ovu temu tokom posete nametnula srpska strana, uz pomoć komesara za proširenje Olivera Varheljija. Projekat brze pruge pominje se u Ekonomsko-investicionom planu za Zapadni Balkan koji je Varhelji predstavio prošle jeseni.

Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Vuk Vuksanović za naš portal ocenjuje da za one koji žele da vide veći angažman EU u ovom regionu najava ove investicije jeste dobra vest.

Finansiranje pruge jeste dominantna tema, pošto pokazuje impuls Brisela da se suprotstavi Pekingu, i to jeste najupečatljiviji aspekt ove posete. Brisel se fokusirao na problem vladavine prava, ali kineski faktor jeste nadjačao sve ostalo”, kaže Vuksanović.

Na pitanje da li ova poseta može da znači promenu retorika vlasti prema Briselu, on navodi da u bliskoj budućnosti retorika može da bude naklonjenija Briselu.

Međutim, retorika vladajuće elite po spoljnopolitičkim pitanjima uvek zavisi od izazova s kojima se u tom trenutku suočava i od unutrašnje koristi koju očekuje u to trenutku. Stoga, sada kada im je potreban malo bliži odnos sa Evropom, retorika će biti toplija, ali i to se da brzo promeniti prilikom sledeće krivine”, naglašava Vuksanović. 

Možemo li očekivati napredak u oblasti vladavine prava?

Bitna tema sastanaka u Briselu bile su obaveze na evropskom putu Srbije. Iz EU su jasno poručili da je nova dinamika pregovora neophodna, ali da se do nje  može doći samo uz više napretka u reformama i njihovoj primeni.

„Evropska unija očekuje od Srbije da isporuči zacrtano u reformskoj agendi, posebno u oblasti vladavine prava i medijskih sloboda. Još jedno pitanje gde mora više da se uradi jeste usklađivanje Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući i sankcije, a u skladu s okvirom za pridruživanje”, rekao je Borelj.

Na ovako jasan zahtev zvaničnog Brisela, predsednik Srbije odgovara da se „ozbiljno radi na vladavini prava“, a da će se Srbija „potruditi“ da u određenim stvarima napreduje i po pitanu usklađivanja sa spoljnom politikom EU.

Dan nakon predsednikove posete Briselu, uhapšen je lokalni funkcioner i investitorka, koji su odgovorni za izgradnju nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu.

Pitali smo Jovanu Spremo, savetnicu za evropske integacije Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM), da li se može nakon Vučićeve posete Briselu očekivati ubrzanje reformi u ovoj oblasti.

“Mi nekako sve vreme dobijamo potvrdu od strane vlasti da Srbija deklarativno radi na unapređenju vladavine prava, ali u realnosti je potpuno suprotno. Koncept vladavine prava podrazumeva pre svega podelu vlasti, a u Srbiji se konstantno vlast koncentriše u rukama jedne grane, izvršne vlasti, da budemo precizni, u rukama predsednika”, kaže Spremo.

Ona ukazuje da ma kakve ocene i preporuke Srbija dobila od strane EU ili drugih međunarodnih institucija koje prate ova pitanja, dok predsednik nešto ne postavi kao prioritet, druge insitucije – uključujući Vladu, Narodnu skupštinu, pa i neke nezavisne institucije, neće prioritetizovati preporučene reforme.

“Sama ova situacija pokazuje suštinsko nepoimanje koncepta vladavine prava, tako da dok god ne vidimo samoinicijativno, redovno i samostalno postupanje institucija, jednaku zastupljenost aktera u medijima i prestanak napada na novinare, organizacije civilnog društva i pravosuđe ne možemo reći da Srbija “radi” na ovim oblastima”, kaže Spremo.

Prema njenim rečima, opipljivi rezultati na osnovu kojih bi se videlo da se radi na unapređenju vladavine prava podrazumevali bi nezavisno delovanje sudstva i tužilaštva, rešavanje aktuelnih afera, kao i poštovanje propisa od strane poslanika u Narodnoj skupštini.

Vuk Vuksanović za EWB kaže da ne treba još uvek biti preterano optimističan povodom napretka u oblasti vladavine prava, ali da su kozmetičke promene moguće. 

Ne treba još uvek biti preterano optimističan, što zbog prirode sistema u Srbiji, što zbog toga da EU ponuda još uvek nije toliko atraktivna da bi navela na promenu ponašanja. Kozmetičke promene su moguće, ali o oštrim zaokretima ne bih govorio. Oni koji se nadaju transformaciji unutrašnje politike u Srbiji nemaju mnogo razloga za slavlje u ovom stadijumu”, zaključuje Vuksanović. 

Povezani članci

Žene na Zapadnom Balkanu nedovoljno zastupljene u politici

EWB

O Poglavlju 24 u izveštaju za Srbiju: Fali posvećenost, pa fale i rezultati

Bojan Elek

Nova tranša pomoći EU za unapređenje integrisanog upravljanja granicom Srbije početkom naredne godine

EWB