fbpx
European Western Balkans
Društvo

Inkluzivan proces je potreban tokom planiranja i implementacije pretpristupnih fondova

Photo: Flickr/OSF

TIRANA – Pristup budžetu EU za Zapadni Balkan ostao je ograničen i veoma nesrazmeran nivou integracije tržišta, a izdvajanja su ostala uglavnom nepromenjena u poslednja tri budžetska ciklusa. O ovome je bilo reči na panelu „Izazivanje narativa ’nedostatka administrativnih kapaciteta’“ na Forumu civilnog društva u Tirani.

Panelisti su ocenili da su se akteri i Zapadnog Balkana i EU zalagali za povećanje finansiranja regiona kako bi se podržale ekonomska konvergencija i ispunjenje kriterijuma EU. Međutim, ova promena zahteva prilagođavanje većih suma za zemlje kandidate usred rastućih potreba u budžetu Unije.

Nadalje, pomenuto je da zemlje Zapadnog Balkana moraju biti spremne da sprovedu zrelije projekte i osiguraju njihovu implementaciju, dok izvlače pouke iz prethodnih proširenja kako bi stekle uvid u rešavanje uskih grla, posebno u smislu apsorpcionih kapaciteta i racionalizacije finansiranja EU kako bi se ispunili zahtevi za članstvo.

Simonida Kacarska, direktorka Instituta za evropsku politiku iz Skoplja, istakla je potrebu za sveobuhvatnijim dijalogom o jedinstvenom tržištu. Dijalog treba da se fokusira na pitanja kao što su pristupanje fondovima EU i povećanje finansijske podrške za transformaciju regiona.

Prema njenim rečima, organizacije civilnog društva razgovaraju o načinima za bolje korišćenje postojećih sredstava i povećanje njihove dostupnosti. Ona je istakla značaj inkluzivnog procesa tokom planiranja i implementacije pretpristupnih fondova.

Kacarska je istakla potrebu uključivanja i angažovanja svih zainteresovanih strana u procesu uz unapređenje transparentnosti u raspodeli sredstava EU.

U preporukama OCD traže od Evropske komisije da predstavi formalni plan za jačanje pretpristupne pomoći u srednjoročnom pregledu Višegodišnjeg finansijskog okvira (MMF). Preporučili su reviziju modaliteta za implementaciju pretpristupne pomoći, uključujući olakšavanje decentralizovanog upravljanja pomoći.

Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije Srbije, ukazala je na potrebu za određenje detaljnijeg Plana rasta za Zapadni Balkan, koji je najavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Drita Abdiu Halili, državna sekretarka i zamenica šefa pregovaračke misije sa EU Severne Makedonije, naglasila je da zemlje Zapadnog Balkana treba da povećaju transparentnost, da uključe sve relevantne aktere i da približe evropske integracije i fondove EU široj javnosti.

„Potreban nam je strukturalniji dijalog i ranije angažovanje zainteresovanih strana u procesu programiranja. Moramo unaprediti regionalnu saradnju jer se suočavamo sa mnogim zajedničkim problemima, temama i izazovima“, ocenila je ona.

Ekonomistkinja Ambre Maukorps sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije sugerisala je da bi iskustvo Rumunije, Bugarske i Hrvatske u apsorbovanju EU fondova moglo biti veoma korisno za zemlje kandidate sa Zapadnog Balkana. Ona je naglasila da njihovo iskustvo pokazuje da su kapaciteti ključni za maksimalno korišćenje raspoloživih fondova EU.

Anja Bosilkova-Antovska, šefica zastupanja u Balkanskoj mreži za razvoj civilnog društva, govorila je o značaju uključivanja OCD i njihove stručnosti u programiranju IPA. Ona je istakla da u regionu ne postoji dovoljno političke volje da se OCD uključe u ove procese, dodajući da EU treba da zahteva veće učešće.

„Zemlje zapadnog Balkana na papiru mogu imati dobro zakonodavstvo, ali implementacija je slaba. U praksi se takođe pogoršava saradnja sa OCD. Čak i u Severnoj Makedoniji, gde je saradnja bila jaka, prisutniji je sve prezirniji stav prema OCD i nedostatak suštinskog dijaloga“, rekla je ona.

Damir Miljević, član Upravnog odbora RESET-a, složio se da  ceo proces nije dovoljno transparentan, kao i da o njemu nema dovoljno  informacija. On je istakao potrebu za finansiranjem održivih projekata, posebno u oblastima obnovljive energije i energetske tranzicije u regionu.

 

 

 

Povezani članci

Usklađivanje sa Evropskom službom za zapošljavanje od velikog značaja za radnike

Sofija Popović

EWB panel “Antizapadni narativi na Zapadnom Balkanu – Koliku pretnju predstavljaju evroatlantskim integracijama” na Beogradskom bezbednosnom forumu!

EWB

Konvent: Cenite informacije koje dolaze od civilnog društva

EWB