Investicije u zaštitu životne sredine – 14 milijardi evra

Marko Čadež i Tanja Miščević; Foto: Tanjug / Rade Prelić

BEOGRAD – U Srbiji bi očekivane ukupne investicije u zaštitu životne sredine trebalo da dosegnu 14 milijardi evra, od čega bi samo u sektor voda trebalo da se uloži oko devet milijardi evra u narednih 15 do 20 godina, rečeno je danas na skupu „Obaveze industrije u procesu pristupnih pregovora u poglavlju 27“.

Na tom skupu, u organizaciji Privredne komore Srbije, rečeno je i da je pitanje zaštite životne sredine ponovo postavljeno u fokus interesovanja države i javnosti, te da su pred novim Ministarstvom za zaštitu životne sredine brojni izazovi kako bi se Poglavlje 27 u potpunosti realizovalo u godinama koje slede.

„Iz ugla poslovne zajednice, utoliko je značajnije što je Srbija pre nekoliko dana dobila posebno ministarstvo i što je novi ministar danas sa nama, što praktično prvi dan prve radne nedelje počinje dijalog sa privredom o jednom od ključnih pitanja za budućnost srpske privrede“, istakao je predsednik PKS, Marko Čadež.

On je kazao da ukoliko srpska preduzeća žele da opstanu na tržištu i izbore se sa konkurencijom, moraće svoja poslovanja da usklade sa savremenim ekološkim zahtevima.

Na skupu je istaknuto da će u narednim godinama privreda podneti najveći teret usklađivanja zakonodavstva i regulativa u ovoj oblasti, te da će 80 odsto ukupnih troškova „pasti na leđa industrije“.

„Procenjuje se da će korist takvih ulaganja biti dvostruko veća i premašiti 24 milijardi evra, kroz sve što zelene investicije donose, otvaranje zelenih radnih mesta, ušteda prirodnih resursa, manje troškove lečenja i slično“, rekao je Čadež.

On je kazao i da je 98 odsto pravnih tekovina koje se tiču zaštite životne sredine Srbije, implementirano, ali da se na terenu to slabo sprovodi.

Isto tako, rečeno je da Srbija godišnje gubi 50 miliona evra jer je nivo reciklaže u zemlji nizak.

Iz PKS su poručili da imaju jasne predloge za rešenje ovog problema, kako su rekli, po uzoru na Nemačku, Hrvatsku, Sloveniju i druge zemlje, te da će sada, po formiranju novog ministarstva, nivo reciklaže biti podignut na viši nivo.

Ministar Zaštite životne sredine Goran Trivan istakao je da je ova oblast godinama bila zapostavljena te da će u narednom periodu njegovo ministarstvo pristupiti reorganizaciji celog sektora.

Isto tako, naveo je on „moj stav o poštovanju standarda životne sredine će biti čvrst“.

„Ministarstvo će pristupiti jednoj temeljnoj reorganizaciji naslanjajući se na prethodni period. Veoma nam je važan sektor privrede jer je ona realno jedan od najvećih zagađivača ali i glavni nosilac i glavni investitor“, kazao je ministar Trivan.

On je rekao i da je tema zaštite životne sredine nešto što povezuje ceo region te da postoji saradnja sa svim državama regiona na tom polju.

Ministar je rekao da su izdvajanja iz budžeta mala, ali da će se ići na dostizanje nivoa od dva odsto izdvajanja iz budžeta u narednim godinama.

Odgovarajući na pitanje novinara, zašto su reke u Srbiji prepune smeća, i da li će se pojačati rad inspekcija, Trivan je rekao da postoje načini kako da se to reši, ističući pre svega, obrazovanje građana te rešavanje nedostatka finansijskih sredstava u lokalnim zajednicama.

On je rekao da ne želi da prvi dan na radnom mestu ističe ko su najveći zagađivači u Srbiji, ali „niko neće moći kao do sada da zagađuje životnu sredinu i da bude nekažnjen“.

Šef pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, Tanja Miščević, kazala je da poglavlje 27, o zaštiti životne sredine, nije „poglavlje na kojem ćemo kupovati poene brzine“, te da su ključna pitanja ovog poglavlja, od svih 10 delova koliko ih ima, problem voda i reciklaže otpada.

„Trenutno se nalazimo u fazi izrade pregovaračke pozicije, a to je sve ono što će biti predstavljeno u poglavlju 27“, istakla je Miščević i dodala da je najviše posla na lokalnim samoupravama.

Ona je kazala da, kada se radi o ovom poglavlju, ne može se govoriti o konkretnim rokovima jer, kako je objasnila, biće potrebno dodatno usklađivanje brojnih zakonskih i podzakonskih akata u narednim godinama.