Ekonomija i Biznis

Investitorima u prehrambenom sektoru odobreno više od 38 miliona evra podsticaja

Foto: Unsplash / Glenn Carstens-Peters

BEOGRAD – Od 2006. godine, Ministarstvo privrede odobrilo je podsticaje koji premašuju 38 miliona evra, za 32 investitora iz prehrambenog sektora. Ovakav stimulans je većini njih omogućio da povećaju broj zaposlenih, a nekima su ta ulaganja u prošloj godini donela rast prihoda i do 25%, u poređenju sa godinom u kojoj su aplicirali za podršku, navodi se u saopštenju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Analiza NALED-a i Ministarstva privrede, realizovana u okviru projekta “P2P – Pripremi se za učešće” koji sprovode Centar za evropske politike (CEP), portal European Western Balkans i Centar savremene politike (CSP), uz finansijsku podršku Evropske unije, pokazuje da su kompanije koje su prethodnih godina koristile ovu državnu pomoć bogatije u proseku za 84 nova zaposlena.

“Podsticaji su doprineli da se poveća broj radnih mesta od 25 do 312 po investitoru, odnosno korisniku sredstava. Vrednost planiranih ulaganja se kreće od 305.000 do 45 miliona evra, za koja je odobrena podrška od 116.000 do 12 miliona evra. To nam daje dobru osnovu da ispunimo jedan od najvažnijih ciljeva, a to je modernizacija proizvodnje i povećanje konkurentnosti domaće agro-industrije”, naveo je Branislav Pejčić, načelnik Odeljenja za investicije u Ministarstvu privrede i dodao da su mehanizmi za ostvarenje tog cilja slični onima koje koriste i članice EU kroz Fond za poljoprivredu i ruralni razvoj.

U saopštenju se navodi da je Analiza efekata podsticaja u prehrambenoj industriji pokazala da čak 90% kompanija smatra da bez novčane podrške države, ne bi uspešno završili investicioni ciklus.

Govoreći o značaju prehrambene industrije, Tisa Čaušević, šefica Jedinice za poljoprivredu i zdravstvo u NALED-u, ukazala je na ilustrativan podatak da je vrednost investicionih projekata kompanija iz ovog sektora u proseku iznosila 6,75 miliona evra, sa prosečnim iznosom podsticaja od oko 1,19 miliona evra,

“Prehrambena industrija je jedna od najznačajnih grana, jer generiše od 3,7% do 4,3% BDP-a, a u ukupnom izvozu zemlje učestvuje sa 12%. Međutim, ima prostora za podizanje konkurentnosti u ovoj oblasti. Zato je u analizi dat i niz preporuka kako bi se unapredio sistem dodele podsticaja. Jedna od značajnijih je, primera radi, da se kao glavni kriterijum za dodelu podsticaja više ne uzima broj planiranih novih radnih mesta, već potencijal za modernizaciju i automatizaciju proizvodnje”, istakla je Čaušević.

Ona je dodala da bi bilo korisno ako bi se dozvoljeni iznos podsticaja pod određenim uslovima uvećavao, pre svega za investicije sa povoljnim uticajem na životnu sredinu ili za projekte iz oblasti organske poljoprivrede.

“Zbog specifičnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora, preporuka je i da se sagleda lanac snabdevanja i u program podsticaja uključe i projekti koji se tiču ulaganja u razvoj primarne poljoprivredne proizvodnje, kako bi se podržao celokupan krug proizvodnje i prerade hrane. Iz ugla povećanja konkurentnosti značilo bi i ako bi se, pored u postrojenja, ulagalo i u sertifikaciju, promociju ili inovacije koje donose veću bezbednost i kvalitet proizvoda”, naglasila je Čaušević.

Analiza efekata podsticaja u prehrambenoj industriji rađena je na osnovu dva upitnika – sa kompanijama koje su već koristile podsticaje i onima koje o tome razmišljaju. Većinu učesnika činila su srednja pravna lica. Od onih koji su već koristili državne podsticaje, većina se izjašnjavala da bi ponovo za njih aplicirala.

Analiza je sprovedena u okviru projekta „Pripremi se za učešće“ koji sprovode CEP, NALED i portal European Western Balkans, uz podršku Evropske komisije, sa fokusom na proučavanje ekonomskih pitanja u procesu pristupanja Srbije EU i aktivno uključivanje organizacija civilnog društva u pregovore o pristupanju u odabranim ekonomskim poglavljima.

Povezani članci

Rama, Zaev i Vučić zalažu se za veći protok robe i mobilnost u regionu

EWB

Manja zavisnost privrede Srbije od turizma utiče na manji pad privrede

EWB

Bečki ekonomski razgovori sa fokusom na Srbiju

EWB