ISAC: Bez većih poboljšanja u usklađivanju Srbije sa merama i politikama EU tokom 2019. godine

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić; Foto: Evropska unija

BEOGRAD – Srbija je uskladila svoju politiku sa 52 od 91 deklaracije koju je 2019. objavila Evropska unija, a sa kojima su partnerske zemlje u obavezi da se isklade, što čini stopu usklađenosti od  57 odsto, pokazuje Analiza usklađenosti Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama Evropske unije u 2019. godini, koji je objavio Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC). Autori analize su analitičari ISAC-a Igor Novaković, Natan Albahari i Jovana Bogosavljević.

European Western Balkans podseća da je 2015. godine usklađivanje Srbije sa deklaracijama o spoljnoj politici EU bilo 65 odsto – rezultat koji Srbija do tada nije uspela da postigne.

U velikoj većini slučajeva, napominju analitičari, Srbija se nije pridržavala deklaracija koje se odnose na entitete i/ili građane zemalja koje nisu priznale Kosovo.

Prema analizi, Srbija ima znatno nižu stopu usklađenosti sa deklaracijama iz EU-a među zemljama Zapadnog Balkana. Kada se radi o zemaljama Istočnog partnerstva, samo Moldavija i Ukrajina imaju veći procenat usklađenosti od Srbije, navedeno je u analizi. EWB podseća da ovo predstavlja nastavak trenda koji je ISAC uočio u prethodnim godinama, kada je Srbija takođe pokazala najnižu stopu spoljnopolitičke usklađenosti među zemljama Zapadnog Balkana.

Rusija, svetska kriza i hemijsko oružje

Kada su u pitanju evropske deklaracije, Srbija nije uskladila sa jedanaest koji se odnose na uključenost Rusije u krizu u Ukrajini i povezane događaje. Od preostalih deklaracija koje sa kojima se Srbija nije uskladila, devet posvećeno aktuelnoj krizi u Venecueli, tri se odnose na tekuće pitanje Hong Konga i Iran, a dve se odnose na Mjanmar/Burmu, Siriju i Nikaragvu. Srbija takođe nije primenila sankcije protiv osoba osumnjičenih za upotrebu hemijskog oružja kada su u pitanju deklaracije koje se odnose na Belorusiju, Gvatemalu, Bosnu i Hercegovinu, Burundi i Pridnjestrovlje.

Analitičari primećuju da se Srbija uskladila samo sa onim EU deklaracijama o Siriji koje ni na koji način nisu povezane sa Rusijom. Oni su uočili četiri takva primera, “što ukazuje da je Srbija voljna da sledi stavove EU kada se to ne kosi sa njenim položajem prema Rusiji”.

Analiza pokazuje i da ostali slučajevi povodom kojih je EU usvojila deklaracije sa kojima se Srbija nije uskladila sadrže elemenat jačanja veza između Rusije i zemljama prema kojima su EU usvojile deklaracije.

Takav je primer EU deklaracija prema Nikaragi i Burundiju. Tokom proteklih godina, primećuju analitičari, Rusija je produbila odnose sa ove dve zemlje, posebno u oblasti vojne saradnje, i trgovine oružjem (Nikaragva), kao i ekonomije (Burundi).

Kriza u Venecueli i ruski vetrovi promene

Analitičari kao najzanimljiviji slučaj usklađivanja Srbije za 2019. godinu navode neusklađivanje sa deklaracijama EU o Venecueli.

Na početku krize u Venecueli, Srbija se nije usklađivala sa deklaracijama EU o situaciji u ovoj zemlji. Međutim, u prvoj polovini prošle godine Srbija je pokazala određeni napredak u usklađivanju. Sa prve četiri deklaracije Srbija se nije uskladila, ali je to učinila sa sledećih pet, a sve su one „političke“ prirode i ne nameću ili obnavljaju restriktivne mere protiv fizičkih ili pravnih lica u ovoj zemlji.

Međutim, od jula 2019. Srbija je ponovo prestala da se usklađuje sa deklaracijama i ukupno to nije učinila sa svih pet deklaracija koje je EU izdala tokom ovog perioda, od čega su se tri odnosile na obnovu sankcija prema Venecueli.

Analitičari podsećaju da, iako se činilo da se početkom 2019. ruska podrška Venecueli smanjuje, Kina je pojačala i pružila međunarodnu podršku režimu venecuelanskog predsednika Madura. To bi mogao biti razlog zašto je Srbija ponovo prestala da se usklađuje sa deklaracijama EU, ističu oni.

Usklađivanje sa deklaracijama i merama spada u ključne obaveze u okviru Poglavlja 31 – Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika u procesu pristupanja Srbije EU.