BEOGRAD – Srbija je uglavnom nastavila sa obrascima usaglašavanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom (ZSBP) u 2024. godini, a stepen usaglašenosti je prošle godine dostigao 59 odsto, pokazala je nova analiza ISAC Fonda.
Za razliku od prethodnih godina, kada je stepen usaglašavanja Srbije bio 48 odsto u 2022. i 54 odsto u 2023. godini, u 2024. godini, stepen usaglašenosti Srbije dostigao je 59 odsto, što predstavlja napredak. Međutim, ovaj procenat i dalje je najniži među zemljama kandidatima za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana.
Procenat usklađenosti Albanije, Crne Gore, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine u 2024. godini je bio punih 100 odsto, navodi ISAC. Od Srbije su jedino manji procenat usklađenosti među aktuelnim kandidatima za članstvo u EU imale Turska i Gruzija.
Kao i do sada, Srbija je izbegavala da se usaglasi sa deklaracijama i merama usmerenim protiv Ruske Federacije i Narodne Republike Kine, njihovih državljana, entiteta ili interesa. Jedan od glavnih razloga za ovakav stav ostaje pitanje Kosova, pošto Srbija nastavlja da traži podršku i Rusije i Kine u različitim međunarodnim forumima, navodi se u analizi.
Pored toga, Srbija se nije usaglasila sa deklaracijama i merama o drugim temama, koje su u većini slučajeva na neki način povezane sa Ruskom Federacijom ili sa oružanim sukobom koji je ona pokrenula u Ukrajini.
“Od 1. januara 2024. do 31. decembra 2024. godine, EU je izdala 119 deklaracija, pozivajući zemlje kandidate i partnere da se usaglase sa njima. Srbija se usaglasila sa 70 deklaracija i pratećih mera, dok nije sa 49. Važno je napomenuti da se Srbija retroaktivno usaglasila sa šest deklaracija iz prve polovine 2024. godine , uključujući jednu koja se odnosi na sistem sankcionisanja terorizma (dopuna sankcija protiv palestinskih terorističkih grupa), tri deklaracije iz Globalnog režima ljudskih prava“, pokazala je analiza ISAC Fonda.
Dodali su da se Srbija takođe usaglasila sa dve deklaracije povezane sa Iranom (jedna koja osuđuje napad Irana dronovima na Izrael i jedna koja uvodi dopune za 17 pojedinaca, prvenstveno iz Irana). Ovo retroaktivno usaglašavanje, ističu u ISAC-u, poboljšalo je konačni procenat usaglašavanja Srbije.
Što se tiče rata u Ukrajini, EU je uvela 14 paketa sankcija od 23. februara 2022. do 31. decembra 2024. godine. Od aneksije Krima i izbijanja sukoba u regionu Donbasa 2014. godine, EU je progresivno uvodila sankcije prema entitetima i pojedincima koje podržava Rusija.
Ove sankcije uključuju pojedinačne mere usmerene na specifične osobe i entitete, kao i restriktivne mere koje utiču na finansijske i poslovne sektore, energetski i transportni sektor, robu sa dvojnom namenom i naprednu tehnologiju, trgovinska ograničenja, isključenje Rusije iz javnih ugovora i evropskih fondova, zabranu viza i mere protiv dezinformacija.