BEOGRAD – Od 1. januara 2024. do 30. juna 2024. EU je izdala 57 deklaracija, pozivajući kandidate i partnerske zemlje da se usaglase sa njima. Srbija se usaglasila sa 27 deklaracija i povezanim merama, dok se sa 30 nije usaglasila, što predstavlja usaglašavanje sa 47% spoljne politike Evropske unije u ovom periodu, pokazuje istraživanje Centra za međunarodne i bezbednsne poslove – ISAC.
Od država kandidata za članstvo u EU jedino Turska i Gruzija imaju manju usaglašenost od Srbije. Druge države kandidati iz regiona – Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija – u prvoj polovini 2024. imale su potpunu usaglašenost sa spoljnom politikom EU, odnosno učinak od 100%.
“Tokom prve polovine 2024. godine, Srbija je nastavila sa prethodim obrascima usaglašavanja sa deklaracijama Zajedničke spoljne i bezbednosne politike (ZSBP) EU koje objavljuje Visoki predstavnik za ZSBP, slično kao i 2022. i 2023. godine, kada je Srbija imala stope usaglašenosti od 48 odsto, odnosno 54 odsto. Ove stope su najniže među zemljama kandidatima za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana”, navodi ISAC.
Kao i do sada, Srbija je izbegavala da se usaglasi sa deklaracijama i merama usmerenim protiv Ruske Federacije i Narodne Republike Kine.
“Jedan od glavnih razloga za ovakav stav ostaje pitanje Kosova, pošto Srbija nastavlja da traži podršku i Rusije i Kine u različitim međunarodnim forumima”, stoji u istraživanju.
Kada je reč o konkretnim pitanjima, Srbija se nije usaglasila sa jedanaest deklaracija ZSBP u vezi sa ratom u Ukrajini, pet o Globalnom režimu sankcija EU za ljudska prava, četiri koje se tiču unutrašnje situacije u Rusiji i četiri posvećene Iranu; dve koja se odnose na Moldaviju, i po jednom koje se odnose na sajber, terorizam, Hong Kong (Kina) i Venecuelu.
Srbija se nije uskladila sa dve političke izjave koje se tiču tretmana Alekseja Navaljnog i drugih političkih zatvorenika (uključujući Vladimira Kara-Murzu) i smrti Navaljnog u zatvoru, kao ni sa deklaracijom koja se odnosila na predsedničke izbore u Rusiji, kojom je EU osudila sprovođenje izbora u okupiranim ukrajinskim regionima i represiju opozicije, civilnog društva i nezavisnih medija (u Rusiji).
S druge strane, Srbija se usaglasila sa restriktivnim merama primenjenim u vezi sa ISIL-om/Al-Kaidom, terorizmom, Sirijom i Burmom/Mjanmarom.
Evropska unija je u ovom periodu objavila pet deklaracija u vezi sa Iranom, a svaka se bavi različitim aspektima diplomatskih i bezbednosnih pitanja. Srbija se usaglasila samo sa prvom deklaracijom, izdatom 4. januara, kojom se osuđuje bombaški napad u Kermanu i izražava solidarnost sa iranskim narodom.