Kroz predloge praktičnih politika i njihovo javno zagovaranje doprinosi se razvoju otvorenog, demokratskog društva, razvoju inkluzivnog i transparentnog procesa kreiranja praktičnih politika i donošenja odluka. A kako zapravo to izgleda i koja je uloga istraživanja u tom procesu?
Želja za znanjem obično ishoduje idejom, ideja istraživanjem, a istraživanje znanjem. Potom znanje traži novo znanje i tako u krug. Sve to zajedno bi trebalo da doprinosi boljitku društva. Čak i zanemarljiva promena može kao „grudva snega“ da se zakotrlja i razvija kroz dane, nedelje, mesece i godine, a na taj način jedno društvo postaje bolje mesto za život. Upravo je Beogradska otvorena škola dom takvog razvoja od samih svojih početaka. Svima onima koji već decenijama teže da postanu deo zajednice znanja, ali i da je obogate, u Beogradskoj otvorenoj školi vrata su upravo takva, otvorena.
Iako se Beogradska otvorena škola od samih svojih početaka iz 1993. godine bavi istraživanjima, od 2004. godine ta istraživanja je počela da uobličava u predloge praktične politike. Šta je, zapravo, predlog praktične politike? U pitanju je dokument u kojem se analizira određeni praktično-politički problem/pitanje, razmatraju raspoložive opcije i na osnovu procene verovatnih posledica različitih opcija predlaže najbolje rešenje. Tako bar kaže jedna od zvaničnih definicija. Jednostavnije, predlog praktične politike daje najbolja moguća rešenja za problem. Upravo je Beogradska otvorena škola uvela, ne samo u našoj zemlji, već i u zemljama okruženja, pojam i praksu pisanja predloga praktičnih politika u istraživački i zagovarački „mejnstrim“. Od tada zaposleni i studenti, saradnici Beogradske otvorene škole aktivno proizvode takve radove, kao sredstvo prikazivanja i uticaja na različite oblasti javne politike.
Danas, Beogradska otvorena škola istražuje i unapređuje javne politike u sledećim oblastima: dobro upravljanje, karijerno vođenje i savetovanje, usklađivanje obrazovanja i tržišta rada, omladinska politika i energija, klima i životna sredina. Svaka od ovih tema je nužno povezana krovnim procesom evropskih integracija koji organizacija prati od 1996. godine. Takođe, Beogradska otvorena škola godinama unazad radi na podizanju nivoa znanja i veština svojih zaposlenih gradeći sve bolji istraživački tim.
Ali gde to znanje i predlozi praktične politike daju uticaj? U poslednjih par godina Beogradska otvorena škola je predlagala, zagovarala i unapredila javne politike u Srbiji. Preciznije, predlozi zaposlenih u Beogradskoj otvorenoj školi su se našli u Zakonu o planskom sistemu, Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi, akcionim planovima za sprovođenje Strategije reforme javne uprave, Strategiji karijernog vođenja i savetovanja, Predlogu standarda usluga karijernog vođenja i savetovanja, Strategiji Evropske banke za obnovu i razvoj za ekonomsku inkluziju. Svim ovim predlozima prethodilo je obimno i detaljno istraživanje. Činjenica da su ovi predlozi uvršteni kao deo javnih politika u Srbiji govori o većem razumevanju celokupnih evropskih integracija. Naime, iako o pristupanju Evropskoj uniji pregovara zvanična vlada, to se odražava na čitavo društvo. Zato je važno da svi oni kojih se tiču evropske integracije imaju svoj glas. A to su i organizacije civilnog društva koje se bave istraživanjima.
Na konferenciji „Move.Link.Engage. The Enlargement: Brand Old Story“ predstavićemo dva nova istraživanja. Prepoznajući da se mladi ljudi u zemljama Zapadnog Balkana suočavaju sa brojnim preprekama u procesu tranzicije iz obrazovanja u svet rada, sproveli smo komparativnu analizu politika zapošljivosti za mlade. Na osnovu analize i procesa konsultacija sa predstavnicima javnih institucija, poslovnog sektora i organizacija civilnog društva na nacionalnom i regionalnom nivou identifikovali smo pet ključnih izazova na koje je važno odgovoriti. Jedan od njih je da mladi ljudi u regionu nemaju pristup pouzdanim izvorima informisanja potrebnim za planiranje karijere, a koja su ostala četiri i koje su preporuke koje smo predložili za njihovo rešavanje imaćete priliku da čujete na konferenciji.
Politikama zapošljivosti mladih bavili smo se i kroz istraživanje u vezi sa politikama karijernog vođenja i savetovanja u Srbiji, čime smo nastavili sa našim nastojanjima da obezbedimo pouzdane i relevantne podatke u ovoj oblasti. Naime, posebnu podršku smo pružili srednjim stručnim školama koje su ušle u program dualnog obrazovanja. Sproveli smo analizu i intervjuisali nastavnike i stručne saradnike kako bismo obezbedili bolju pripremu i implementaciju pravilnika o radu timova za karijerno vođenje i savetovanje u srednjim školama. Pravilnik je pripremilo Ministarstvo prosvete kako bi se podržale srednje stručne škole koje su ušle u program dualnog obrazovanja. Upravo kada je u pitanju dualno obrazovanje, u vezi sa kojim je izražena zabrinutost stručne i šire javnosti, ključno je da se obezbedi prikupljanje podataka i učini javnim praćenje primene Zakona o dualnom obrazovanju. Kakve su politike karijernog vođenja i savetovanja u vezi sa učešćem učenika u učenju kroz rad u Švajcarskoj, Holandiji i Slovačkoj? Kakvo je mišljenje nastavnika i stručnih saradnika u našim srednjim školama o potrebi za prilagođavanjem aktivnosti karijernog vođenja u obrazovnim profilima u dualnom obrazovanju? To su samo neka od pitanja kojima smo se bavili i o kojima takođe možete više da saznate 13. i 14. septembra u Beogradu.
Aleksandra Đurović od 2014. godine radi kao istraživačica u Beogradskoj otvorenoj školi. Priprema i sprovodi istraživanja u oblasti obrazovanja, zapošljavanja i karijernog vođenja i savetovanja.
Vanja Dolapčev radi u Beogradskoj otvorenoj školi od 2012. godine na položaju koordinatora projekata. U svom radu, između ostalog, redovno se bavi istraživanjem i izradom predloga praktične politike u oblasti evropskih integracija i dobrog upravljanja.